Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za kontrolu službi bezbednosti nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Olgica Batić.

Ovde se takođe u obrazloženju zašto se ovaj amandman ne prihvata kaže da bi prihvatanjem predloženog amandmana ovaj stav ovog navedenog člana učinio bi se manje preciznim i stvorio bi prostor za različita tumačenja. Vidite, to nije tačno. Kada određujete da sud određuje primenu posebne mere u svom stavu 1. kažete – sud može odrediti primenu posebne mere. Onda lepo možete u tom istom stavu odmah da kažete Viši sud i mislim da bi to onda bilo i preciznije i korektnije i sa stanovišta nomotehnike jedna ispravnija i preciznija pravna norma. Hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Dubravka Filipovski.
Vlada i Odbor za kontrolu službi bezbednosti su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za kontrolu službi bezbednosti nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Olgica Batić.

Hvala. Što se tiče ovog člana, zapravo amandmana na ovaj član 4, a radi se o članovima 15, 15a, 15b, 15v i 15g. Gotovo u svakom od nekih članova imala sam da dodam po neku reč upravo u cilju preciziranja. Neke od ovih izmena ubacivanjem određene reči kao što je recimo „vanraspravno“ predstavljaju sitne tehničke korekcije. Čisto da bi se znalo, jer imamo raspravno i vanraspravno. Tako da deo tog obrazloženja i ne mogu prihvatiti.
Što se tiče člana 15b tu sam samo precizirala ko u slučaju opravdane sprečenosti menja direktora Agencije? Ono što mi je posebno zasmetalo u odbijanju ovog amandmana jeste deo koji se odnosi na član 15v, a odnosi se na prikupljeni materijal koji se odnosi na krivično delo i na učinioca i da se isti može koristiti kao dokaz u krivičnom postupku iako je on prikupljen bez obrazloženog predloga javnog tužioca, a ukoliko način njegovog prikupljanja nije u suprotnosti sa odredbama kojim se uređuje Krivični zakonik.
Ono poslednje što je učinjeno putem ovog amandmana jeste jedna tzv. tehnička korekcija, a to je da kada kažete – podaci o predlaganju, odlučivanju i primeni posebnih mera predstavljaju tajne podatke, onda morate da navedete da je to u skladu sa nekim zakonom. Uporno, sve vreme kada govorite o tajnim podacima, kada se nešto čuva kao tajna, uporno izbegavate da se pozovete na Zakon o tajnosti podataka, a ne znam iz kojih razloga. Znam da one uredbe koje treba da budu donešene za njegovu primenu u praksi nisu učinjene, ali ako kažete da su u skladu sa nekim zakonom, mislim, da je onda konkretnije reći u skladu sa kojim tačno zakonom. Hvala.

Reč ima Aleksandar Jugović.

Poštovana predsednice, poštovane kolege i koleginice, SPO će podržati izmene Zakona o BIA kao i amandmane koje je podnela naša koleginica Batić.
Govorim o članu 15g, odnosno o pojmu „tajni podatak“ radi konkretizacije i izmene. S tim u vezi potrebno je definisati šta je to tajni podatak novim zakonom o tajnosti podataka budući da je 2009. godine usvojen Zakon o tajnim podacima koji je loš i koji je na brzinu donet samo da bismo dobili viznu liberalizaciju. Podržao bih najavu ministra pravde o donošenju novog zakona o BIA i ako budemo donosili novi zakon o BIA, novi zakon o tajnosti podataka, ne bi trebali izostaviti ni usvajanje zakona o dostupnosti tajnim arhivima. Hvala.

Reč ima Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Uvaženi ministre, poslanička grupa SPS će podržati ovaj amandman koleginice Olgice Batić imajući u vidu da se ovim amandmanom daje preciznija definicija norme koja je sistematizovana u predlogu zakona naročito u odnosu na nadležnost veća koje raspravlja po žalbi, a to je vanraspravno veće Višeg suda.
Međutim, ovde mi se čini da ukoliko bi se zadržali samo na ovom amandmanu koji će biti sigurno podržan i bilo bi dobro da ga prihvatite, ipak će ovaj član i ova norma će ostati nepotpuna i nedorečena zbog toga što se nadležnost vanraspravnog veća ovde ne može okončati ukoliko se preciznije ne definiše.
Postavlja se pitanje da li u slučaju kada direktor Agencije, dakle, BIA predloži i traži odobrenje za naknadne mere koje je, kako smo u načelnoj raspravi diskutovali, naredio, a ja se nisam složio sa tom formulacijom da to bude naređenje, da li u tom slučaju postoji pravo žalbe. Šta ukoliko sudija Višeg suda ne odobri naknadne mere? Da li u toj situaciji u zakonu treba da stoji da na takvu odluku sudiji Višeg suda nije dozvoljena žalba i to je jedno procesno rešenje.
Drugo procesno rešenje. Ako je dozvoljena žalba onda žalba mora biti u nadležnosti vanraspravnog veća. Postavlja se sada pitanje rokova za izjavljivanje te žalbe. Mi smo u načelnoj raspravi diskutovali da ti rokovi treba da budu jako kratki. Lično je poslanička grupa SPS preko mene insistirala da taj rok bude vezan za primenu instituta odmah i bez odlaganja, a ne rok od 48 časova. Stoga mi se čini …

Vreme. Prekoračili ste vreme dve minute. Koje vreme koristite, da bi beležili?

Vreme poslaničke grupe.