Ne možete govoriti tako. Poslaniče, ako opominjem poslanike opozicije, moram i vas. Nećemo govoriti o imenima nikoga ko nije ovde prisutan.

Slažem se, ali ovo su stvari vezane za amandman.
Izvinjavam se, ali zaista možemo doći u tu apsurdnu situaciju da…

Prihvatam izvinjenje u ime parlamenta, ali nemojte dalje.

Možemo zaista doći u apsurdnu situaciju da čovek za koga se zaista osnovano sumnja da se bavi nekim nečasnim poslovima, da sud njega na kraju krajeva obavesti i da mu kaže – izvinjavamo se što smo to uradili, evo, pred vama ćemo da uništimo dokaze. On će posle otići i reći onome sa kim se druži i s kim je u kontaktu da ga zapravo BIA prati. To su potpuno besmislene stvari.
Shvatimo još jednom, BIA nije organizacija koja je na apsolutno izvolte, nego postoje neke stvari koje mi baš i ne moramo da znamo. A verujem da BIA i njeni rukovodioci i te kako rade na zaštiti ove države. Hvala.

Apsolutno se slažem s vama.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Hvala predsednice.
Svojom diskusijom bih doprineo da se prekrati jedna kolokvijalna rasprava i da se više ne vodimo nekim pretpostavkama sa situacijama koje su životno moguće. U svakom slučaju bi se mogle pojaviti u nekim okolnostima na koje su ukazivali i predlagač i oni koji nisu zagovornici da se podrži ovaj amandman. Međutim, ja bih ovde skrenuo pažnju na nešto drugo.
Da li bi ovim amandmanom došlo do toga da ponovo zadiremo u povredu Ustava? Da li bi ovim amandmanom došlo do situacije da dajemo sudu neko ovlašćenje koje nije regulisano zakonom, pre svega Zakonom o uređenju sudova, Zakonikom o krivičnom postupku? Jer, ovde se konkretno postavlja pitanje da sud obaveštava određeno lice, što znači da se sudu daje određeno ovlašćenje koje nije sistematizovano u onim procesnim zakonima gde su prava suda veoma jasno definisana. Tu čak možemo govoriti i o Zakonu o sudijama.
Prema tome, dok se prethodno ne ispita i analizira da li bi ovakav predlog amandmana bio eventualno u koliziji sa pozitivnim procesno-pravnim zakonima, mislim da nema svrhe voditi dalju raspravu. To je jedno.
S druge strane, ukoliko se to analizira i ispita, u svakom slučaju, ako ta mogućnost bude dostupna i dozvoljena, novi zakon koji je najavljen o BIA može rešiti ovo pitanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Vreme poslaničke grupe.

Zahvaljujem.
Često se ovde sada pominje pitanje da li imamo poverenja, da li imamo vere, ko kome veruje, ko kome ne veruje, kao da pričamo o nekom zakonu koji se odnosi na religiju.

Samo o amandmanu, molim vas. Odnosi se i na vas. Dakle, ne širimo priču. Debatu smo završili. Dakle, konkretno, šta radi BIA, šta radi sud, i to je to.

Da bismo shvatili suštinu amandmana, a vidim da očigledno većina ne shvata suštinu posla BIA, znači, najmanje što BIA radi je borba protiv organizovanog kriminala, ili bi bar tako trebalo da bude, ja ne znam sada tačno koliki su vam kapaciteti, ali, to je nešto najmanje. Znači, BIA u svom delokrugu rada treba da se susretne upravo s ljudima koji su profesionalci. S druge strane, s ljudima koji su vešti, s ljudima koji znaju na koji način da izbegnu određene mere, ljudima koji znaju da vas pošalju u pogrešnom pravcu, u pogrešnom smeru, ljudima koji pokušavaju da dezavuišu vaše operativce upravo kao što i vi pokušavate da uradite to nekoj drugoj službi.
Te iste službe, ili pojedinci, ili teroristi, oni će sve vreme pokušavati da od sebe odagnaju Agenciju. I sve vreme će pokušavati da prebace na nekoga drugoga. Dakle, ne radi se o običnim ljudima. Ne radi se samo o ljudima iz kriminala, to je najmanja sfera mog interesovanja. Radi se o mnogo ozbiljnijim stvarima, a to je ono što je primarni posao BIA – zaštita bezbednosti države i zaštita ustavnog poretka. Oni koji idu protiv bezbednosti države i idu protiv ustavnog poretka sigurno nisu naivni ljudi i naravno da znaju na koji način da menjaju komunikacije, ali, isto tako, i znaju na koji način da vam puste informaciju koja treba da vas odvede u pogrešnom pravcu. Pretpostavljam da je to nešto što svaki obaveštajni rad podrazumeva. To se uči u školi, pretpostavljam na prvim časovima.
Dakle, bez ikakvih problema može se doći u situaciju da je komunikacija potpuno pogrešna, da ni sa jedne strane komunikacija nisu ljudi protiv kojih se sprovode mere i sud to konstatuje. Šta je problem da se onim ljudima kaže – bili ste pod merama zato što se sticajem okolnosti desilo.
Ovako, dovodimo u situaciju u sumnju da svako može da bude pod merama minimum četiri dana i kada se to završi, ako se sam ne interesuje, neće dobiti informaciju i to je loše stanje i zaista ne vidim zbog čega to ne bi uradili.
Jasno mi je da ne postoji većinska volja, jasno mi je da postoje razna obrazloženja ljudi koji ovo shvataju vrlo površno. Ovo je izuzetno važna stvar sa aspekta zaštite ljudskih prava. Naravno, videćemo, moguće je da neko pokrene tužbu pred Ustavnim sudom, pa da vidimo da li je ovo ustavno i da li je moguće da se četiri dana koriste mere protiv ljudi koji naprosto ni na koji način nisu zaslužili da to bude protiv njih rađeno. Zahvaljujem.