Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.
(Marijan Rističević, sa mesta: Nisam završio.)
Niste završili? Pravite duge pauze između rečenica i još se ne čujete.
(Marijan Rističević, sa mesta: Neko me je isključio.)
Ponovo se prijavite. Nema nikakvih problema. Nastavite.

Nisam želeo da prekinem, nego je neko isključio ton.

Samo vi nastavite o amandmanu. Pričamo 60 minuta o jednom jedinom amandmanu.

O amandmanu pričam svo vreme. Ukoliko takva lica pozovemo na uništavanje dokaza, u tom slučaju smo ih pozvali da im priznamo da su oni na merama, da znamo da su oni teroristička organizacija, da su pripadnici te terorističke organizacije. Postoji teškoća prilikom pozivanja – šta ako su oni otišli na Kubu, Gvantanamu, na neki nosač aviona, ako su otišli u Irak, Iran, Libiju? Tih situacija ima. Dakle, kako i na koji način mi ta lica obaveštavamo?
Verujem da je predlagač amandmana bio dobronameran i podržavam da se takve mere ne preduzimaju prema građanima, ali, u ovakvim situacijama oni bi morali da budu pozivani. Ja verujem da su takva vremena, kad su građani bili predmet rada bezbednosnih agencija iza nas i da će ubuduće to biti teroristi. Stoga ja ne mogu da podržim ovaj amandman. Ima jedna rečenica – da nema te stvari, i život može da se da na kocku za otadžbinu, ali nema tog razloga iz kojeg bi se otadžbina stavila na kocku. Hvala.

Da li se poslanici ponovo javljaju po istom amandmanu, ili je u pitanju greška? Javili su se Orlić, Đukanović, Jovanović. Da li je ovo ponovno javljanje po amandmanu? Ne razumem?
(Vladimir Orlić, s mesta: Ponovo se javljam.)
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Hvala.
Sa željom da polako privedemo kraju raspravu o ovom amandmanu i da otklonimo svaku eventualnu preostalu nedoumicu, samo ću citirati predlog amandmana onako kako ga je sročio sam predlagač – ako odbije predlog, sud će obavestiti lice koje došlo u kontakt sa licem prema kojem se primenjuju posebne mere.
Ukoliko predlagač vidi da je jasno naznačena razlika između lica koje ne treba da bude obavešteno i nevinog građanina, ja je ne vidim. Niti se pominju građani koji su slučajno došli u kontakt s licem koje je pod merom, niti nevini građani. Ovde eksplicitno stoji – lice koje je u kontaktu sa licem koje se nalazi pod merama, znači možda njegov najbliži saradnik ili neko ko će sutra možda biti operativno interesantan. A mi namećemo obavezu da eksponiramo istragu, da ugrozimo operativni rad zakonski. Apsolutno nema nikakvog razloga da to uradimo, niti da ovakvim stvarima, dodatnim rizicima i nepreciznostima opterećujemo Predlog zakona koji je vrlo precizan, vrlo jasan i koji je možda svetlosnu godinu daleko po kvalitetu od onog zakona koji je trenutno na snazi.
Nema razloga da ovako dobro složeno rešenje kvarimo nepreciznim amandmanima i stvarima koje opterećuju praksu i potpuno su neupotrebljiva. Tematika je toliko osetljiva, pričamo o bezbednosti same republike, da ne dopušta ni najmanju nepreciznost. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Uvažena predsedavajuća, mislim da je zaista dobro da o ovome razgovaramo, jer je sve vezano za korpus ljudskih prava.

Jeste, samo sada konkretno o amandmanu. Insistiraću da kraja sednice da se ne šire priče o stranim državama i ne znam ni čemu.
Molim vas konkretno o amandmanu. To važi za sve poslanike.

Predlagač amandmana je krenuo od premise da radnik BIA može da pogreši, što je ispravna premisa. Naravno da može radnik BIA da pogreši.
Ali hoću duboko da verujem da bilo koji operativac BIA kada radi na nekom predmetu, pre svega zahteva određene provere pre nego što zahteva tu meru. Ne verujem da bi se i ko iz same BIE od rukovodilaca brukao da zatraži meru, a da prethodno neko nije proveren i da li je zaista potrebno to lice staviti na bilo koju meru.
Sa druge strane, ako zahtevamo da sud nekome kaže na koji način je praćen ili da pred njim uništi dokaze, doći ćemo u jednu apsurdnu situaciju. Navodim vam primer koji može da se zaista dogodi.
Čitali smo ovih dana o jednom čoveku za koga se sumnja da je najveći diler droge u ovom regionu, a za koga smo čitali u novinama da je to jedan jako inteligentan čovek, koji šeta unuče, divan čovek. Zamislite sada da je on bio na toj proširenoj meri. Sud ustanovi da možda dalje ne bi trebalo da bude na meri pa pozove dotičnog i kaže – mi smo vas gospodine, pratili, izvinjavamo se što smo to radili, pratili smo vas zato što ste bili u vezi sa recimo, gospodinom Čumetom, koji je uradio što šta.