O tome i pričam.
Znači, imate situaciju u kojima su učinjena teška krivična dela upravo od strane pripadnika službe, poslednji put premijer. Uhapšeni su ljudi za ubistvo, privedeni za ubistvo Ćuruvije, takođe pripadnici službe.
Znači, nije ovo tema da li mi imamo poverenja. Imamo mi poverenje, ali naprosto treba da onemogućimo bilo kakvu zloupotrebu.
Tačno je da je protiv tog lica, recimo, odobrena prethodno određena mera, ali nije to samo pitanje njegovog telefona. Sada služba dolazi do saznanja da kada on uđe u neki hotel da će biti u toj sobi i tu se sada montiraju uređaji, a on ne bude u toj sobi i bude neko drugi i služba sluša. Da li registruje njegovo, glas ne registruje, može da bude, ne mora da znači i to može da traje i da se ustanovi četvrtog dana da je to bilo bespotrebno.
Znači, nije ovo pitanje da li vi vizuelno ili jednoznačno određujete da li to sredstvo, a može da bude, da kažem, i prostor, koristi ta ličnost. Znači, ovo je nešto malo ili mnogo šire. Pri tome, zakonodavstvo u Evropi poznaje ili prepoznaje situaciju u kojoj se lice koje je bilo pod merama informiše i ne informiše tako što će doći ono u BIA da pita – izvinite, da li sam ja nekada bio pod merama? To je onda haos. Zar ne mislite da je bolje za BIA da tačno koji su bili dobiju informaciju.
Zamislite da sedam miliona ljudi sada zaređa u BIA, znate i sami da kod nas ta struktura „Ilije Čvorovića“ postoji dugi niz godina, zamislite da sada svi zaređaju u BIA – dobar dan, zahtev, da li sam ja bio pod merama? Treba cela služba da se bavi time, a ovako kažemo – ljudi, nemojte dolaziti, ko bude bio, dobiće informaciju, ali onda će doći da sazna šta je i pri tome, predlog amandmana da potpiše da će čuvati službenu tajnu upravo kao što čuvamo mi koji smo članovi Odbora za kontrolu tajnih službi.
Govorim o ljudima koji su savesni, koji su došli u situaciju da budu pod merama, ne zato što su kriminalci ili se bave nekim poslom koji ugrožava bezbednost u Srbiji, govorim o običnim ljudima, a mnogo ima takvih ljudi koji svakoga dana misle da ih neko prisluškuje. Što ih ne bi rasteretili i rekli – ljudi, ako vas je neko slučajno prisluškivao službeno, govorim o slučaju, ne o nameri, ako je namera, znači postoji opravdano zbog čega, a i ako je slučajno, onda ćete dobiti tu informaciju i imate mogućnost da saznate šta je u tom materijalu i da prisustvujete kada se materija uništava i time rasterećujete i rad BIA i rasterećujete građane Srbije koji misle da ih svaki dan neko sluša, oni pretpostavljam, misle da jedno sto hiljada operativaca dnevno drže slušalice na ušima i slušaju sve telefonske razgovore, jer danas kada kupujete novine i tu se šapuće da neko nešto ne čuje.
U Srbiji se onako dosta šapuće, ne znam da li ste primetili, svi su u nekom strahu i u šapatu. Zašto ne bi oslobodili te ljude i rekli – ljudi, niko nema pravo to da radi, ako se desi dobićete informaciju, hvala lepo. To je po zakonodavstvu koje je primenjeno, ja mislim konkretno u Hrvatskoj, zemlja koja je u EU, i to je iskorak iz ovoga u čemu se trenutno nalazimo.
Na kraju krajeva, da smo hteli samo da promenimo zakon u odnosu na predlog, odnosno zahtev Ustavnog suda, promenili bi samo član 13, određene mere bi pobrojali, hvala, izglasali bi i naša stranka bi glasala, pretpostavljam i druge stranke koje su glasale za ovaj zakon 2002. godine. Pošto smo izgubili šansu da u šest meseci pripremimo novi zakon, a rekao sam da je ovaj stari prevaziđen, u ono vreme je bio moderan, sada je već zastareo, onda hajde da učestvujemo u promeni svi zajedno.
Malopre sam rekao da iskazujete snagu time što ne prihvatate nijedan amandman. Ispričali ste kako nećemo da širimo tekst sa jednom rečju „u stanu“, to je nekih pet-šest slova u istoj liniji, ne znam koliko se na tu štampu koristi novac, to je onako potpuno nepotrebno, ali ovo je sada stvar koja suštinski zadire u pravo onih ljudi kojima država u jednom momentu može da vrši represiju nad njima i oni zaslužuju da tu informaciju od države i dobiju. Ne govorim o ljudima protiv kojih se vodi postupak, o ljudima koji su opservirani na zakonit način, već o ljudima koji dođu pod taj udar sasvim slučajno na osnovu greške nekog operativca koji je došao do saznanja koje može da bude tačno, izvesno je da će biti tačno, ali može da bude i netačno. Ako je netačno, onda se država bar prema tim ljudima ophodi na način na koji je neophodan.
