Hvala.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Poštovana predsednice parlamenta, gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege, ove izmene Zakona o poreskom postupku i administraciji donose dve osnovne i ključne stvari – obaveza elektronske poreske prijave, što mislim da je dobro, i, sa druge strane, drastično povećanje kazni za one koji prekrše u nekom delu zakon.
Kada govorimo o elektronskim poreskim prijavama, čuli smo od gospodina ministra vrlo često ponavljanu stvar i tezu da ništa u prethodnom periodu nije bilo dobro, da počinje obaveza, i to je tačno, od marta meseca ove godine - obaveza poreskih prijava.
Mislim da je vrlo važno reći i zbog vas kolega i zbog javnosti, da je prva poreska elektronska prijava podneta 2010. godine, što znači da su tehničko-tehnološki uslovi i kompletna infrastruktura za punovažno elektronsko prijavljivanje poresko obavljeni 2010. godine, u tadašnjoj toliko kritikovanoj Vladi i sa direktorom Poreske uprave koji je tada obezbeđivao i veći procenat naplate poreza nego što je to danas. Mislim da je to važno reći i mislim da imate prava da kažete kada je nešto dobro urađeno. To je bio preduslov za infrastrukturu i za realizaciju ovih poslova i prenošenje mogućnosti poreskim obveznicima za lakše, jednostavnije i efikasnije prijavljivanje poreza na elektronski način. To je jedna od važnih stvari.
Druga stvar koju sam pomenuo je drastično povećanje kazni. To ne govori samo o toj velikoj promeni koja će ugroziti, siguran sam, i mnoge dobronamerne, a i one koji naprave grešku u svom poslovanju a koji mogu da trpe velike kazne, kazne od 100.000 na 200.000, od milion na dva miliona, u proseku od 30% do 100% povećanja kazne. Mislim da govori o više stvari, a ja ću samo o nekima ponešto reći. To je ta najavljena nulta tolerancija za greške, ali uvek za tuđe greške, nikada za svoje.
Mislim da i samo donošenje ovog zakona, jer znamo da je ovo treća, četvrta ili ko zna koja poreska reforma koju pamtimo, evo, samo ovaj zakon se 2013. godine menjao dva puta i treća promena je neka vrsta priznanja da nismo bili ili niste bili dovoljno efikasni u donošenju promena zakona u 2013. godini, pa je i to možda za pohvalu jer ste posredno priznali da ste grešili u izmenama i donošenju tog zakona, koji je doneo efekte koje možemo da merimo jedino kroz stanje naših javnih finansija.
Mislim da o tome moramo da razgovaramo, a najbolje bi bilo ukoliko bi sam ministar, Vlada i premijer bili dovoljno samokritični da sami govore o tome i da upoznaju i nas kao parlamentarce o stanju finansija i trenutnom procentu i prihodima od poreskih davanja, jer očigledno je da ova rupa u budžetu, a najavio je Fiskalni savet 8,7% budžetskog deficita, govori o tome da su smanjeni poreski prihodi, bez obzira na sve poteze koji su se povlačili sa verovatno dobrom namerom, ali očigledno nedovoljno izbalansirani, koji su doneli ovakvo stanje.
Upravo ću reći i podsetiću vas, što je u direktnoj vezi sa donošenjem ovih izmena Zakona o poreskom postupku i administraciji. Dakle, sećamo se povećan je PDV sa 18%, dakle ova viša stopa PDV sa 18% na 20% sa očekivanim većim poreskim prihodima, a šta smo imali kao efekte? Smanjenu kupovnu moć stanovništva i pad prihoda, očigledno u budžetu. Zatim, porez na dobit sa 10% na 15%. Kakvi su efekti toga?
Mislim, da je vrlo važno kada govorimo sada o novom predlogu zakona utvrditi kriterijume po kojima ćemo pratiti uspešnost ovog zakonskog projekta. To je vaša odgovornost, gospodine ministre, i nas koji sedimo u ovoj Skupštini. Mislim da na takav način možemo da govorimo o kvalitetu zakonskih rešenja koje ovde donosimo. Doneli smo još neka zakonska rešenja na predlog Vlade. To je porez na kapital, koji je takođe porastao sa 10% na 15%. Zatim, čuveni solidarni porez protiv koga je DS jasno iskazala svoj stav.
Dakle, meni zaista nije logično ni dan danas, da neko ko prima 61 hiljadu plate, plati taj porez od 20% za 61 hiljadu, a da ukoliko kao vlasnik nekog preduzeća ostvari dobit od milion ili dva miliona evra, na tih dva miliona evra plaća 15% poreza na dobit. To je teško objašnjivo, ali sa druge strane pitanje jeste ključno – kakvi su efekti donošenja tzv. solidarnom porezu? Jer, da bi bio solidaran trebalo je da se svi koji su podlegli tom porezu, da se jednostavno slože i da dobrovoljno pristupe davanju tog solidarnog poreza. Dakle, nije solidaran, nego je nametnut.
O tome govorim upravo sa tog aspekta načina merenja kvaliteta zakonskih predloga koji se ovde u našoj Skupštini donose. Još malo o podizanju i drastičnom povećanju kazni. Ubeđen sam da će to pre svega pogoditi mala i srednja preduzeća, one najmanje, i zanatske radnje, jer mogu da pratim upravo kroz javnost i ono što smo svi videli, naravno u javnosti, da najvećim poreskim dužnicima zaista ne fali ništa, čak su oni vrlo poštovani i učestvuju na zajedničkim sastancima sa premijerom i ministrom finansija u Privrednoj komori Srbije, gde se njihovi glasovi i te kako dobro čuju u predlozima mera i na koji način će se rešavati ovaj trenutni status ekonomije u Srbiji i naravno stanja javnih finansija u Srbiji. Toga ste i vi svesni.
Mislim da je vrlo važno da sa donošenjem ovakvih odluka razmatramo šta donose samo te mere kazni. Mislim da je važno šta ćemo ponuditi i šta Vlada nudi kao stimulans svim ovim privrednicima koji i onako vrlo teško funkcionišu u ovakvim uslovima.
Dakle, dokaz za efekte mnogih zakona koje sam evo i danas pomenuo, su upravo stanje finansija koje treba pomenuti. Za ove dve godine povećan je javni dug za šest milijardi na nešto manje od 15 na 21. Učešće javnog duga u BDP i po najavama Fiskalnog saveta, sada sa nekih 65% kažu ide do kraja godine, na oko 70%. Budžetski deficit 8,75, i uz očekivanje odgovora na to da je kriva ta loša prethodna Vlada, da slažem se, i prethodna i ta rekonstruisana i ona pre nje, a uglavnom se misli na Vladu iz period 2008. – 2012. godine, i to ćemo sigurno čuti.
Ali, uz kritike koje smo ovde čuli za loš i nedovoljno efikasan rad poreske uprave u prošlosti moramo se podsetiti i toga da je, upravo prethodna Vlada, vaša Vlada, gospodine ministre, dovela direktora stranog menadžera za direktora poreske uprave.
Dakle, imali smo menadžera koji je pompezno najavljivan i koji će rešiti te probleme poreske uprave i koji će urediti taj sistem, i sada vi kritikujete te prethodne. Naravno, on je ili smenjen ili dao ostavku, ne znam šta je bio razlog, ali i to govori o tome da se često ovde u Srbiji, često Vlada više poverenja ima u te ljude sa strane, u strane savetnike, u strane menadžere, a posle njihovog odlaska i efekata njihovog rada, evo mi čujemo, iste kritike o njima.
Dakle, moj predlog i želja da kod svakog zakonskog projekta imamo presek stanja u kome znamo šta je trenutno stanje i koji je procenat poreskih ubiranja u ovom trenutku i kakve će efekte ovaj zakon doneti, jer ja ne sumnjam da će većina usvojiti ovaj zakon. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandar Marinković.
Izvinjavam se poslaniku reč prvo ima ministar Lazar Krstić.

Hvala. Odgovoriću na ovih par stvari koje je prethodnih šest govornika reklo.
Moram da priznam nisam sasvim siguran šta je bilo u potpunosti poenta ovog poslednjeg izlaganja, ali ako se odnosi u onom domenu koji su efekti zakona i promena zakona, ovih poslednjih, od prošle godine, i ove godine šta očekujemo.
Mislim da od zakona kao što je ZPP, ako je procesni zakon, Zakon o administraciji o postupku, to je prilično definisano u samom zakonu, ako ne i u obrazloženjima.
Nismo priznali nikakve greške, mi smo krajem, što ne znači da ih ne bi priznali da ih je bilo, ali krajem prošle godine kada smo menjali ZPP poslednji put uneli izmene vezano za to kada će krenuti elektronska prijava od 1. marta. Ona jeste krenula i to je jedan od efekata, rekao bih tog zakona.
Što se tiče poreza na dobit tu ste pitali koji je efekat, ja sam vrlo jasno govorio kada smo menjali Zakon o porezu na dobit da efekat u 2014. godini nema, jer je to ukidanje poreskih olakšica koje se ostvaruju u periodu 15 i 16 godine i očekivani rezultati će biti u te dve godine, oko 0,3 ili 0,4 ukupno procenta BDP, ako se ne varam.
Uspešnost ovog zakona će se meriti, prosto prolazim kroz stavke kako sam ih zapisao, uspešnost ovog zakona će se meriti po tome da li ćemo uspeti da uvedemo, sprovedemo ove norme koje su izmenjene. To je sa jedne strane i tu mislim da se svi slažemo, uvođenje elektronskog poslovanja, a sa druge strane, kao što sam pomenuo, a to se odnosi i na par drugih kritika koje ste izneli, u ovom poslednjem delu, ide paralelno sa reformom poreske uprave. Zakonski okvir je jedna stvar koja omogućava, ali onaj ko sprovodi, jeste zapravo poreska uprava.
Nije moja Vlada postavila prethodnog ministra poreske uprave, on je bio postavljen pre rekonstrukcije Vlade i vi to odlično znate. Vi znate da je ova Vlada postavila novog direktora Poreske uprave i sa njim, što nije bio slučaj ranije, takođe i menadžera, što smatramo da je suštinska stvar. Kao što znate on nije pompezno najavljivan, niti je to urađeno iz političkih, marketinških razloga, već da bismo profesionalizovali Poresku upravu, što je nešto ka čemu težimo u čitavom Ministarstvu finansija i u državnoj upravi u opšte.
Na ovih par ostalih komentara, dakle, uspešnost ovog zakona se neće meriti samo po onome što je u odredbama ovog zakona, već po tome da li ćemo uspeti da na adekvatna način reformišemo poresku upravu, što prosto nije učinjeno, nije učinjeno do sada i trebaće još tri do četiri godine i verovatno i ova Vlada i sledeća da se to sprovede na adekvatan način, prosto uzela u obzir stanje poreske uprave. Mislim da to nije nešto oko čega bi trebalo da vodimo političke razmirice ni na kojoj osnovi jer poreska uprava po definiciji mora da bude izuzeta kao služba, kao i mnoge druge od političkih uticaja, što prosto do sada, do ove Vlade i ove prethodne rekonstruisane, ja ne bih rekao da jeste bio slučaj.
Što se tiče ovih ostalih zakona koje ste pomenuli, tu je prosto jedna kontradikcija koju ja ne mogu da razumem, a koja se vrlo često javlja. S jedne strane, kažete imamo visok deficit i zadužujemo se. Zadužujemo se zato što imamo visok deficit. Visok deficit imamo zato što su nam troškovi u budžetu u odnosu na prihode u budžetu veliki, a prevashodno je problemu u odnosu na sve uporedne parametre u visini, veličini državne administracije, broju zaposlenih, visini plata i u visinama penzija.
Po svim tim osnovama vi ste preduzimale mere za mandata ove i prethodne, ove rekonstruisane Vlade, dakle, od kada merimo broj zaposlenih u javnoj upravi, broj zaposlenih se po prvi put smanjio, kažem, po prvi put da imamo evidentirane podatke. Preduzeli smo mere na platama i preduzeli smo mere na umanjenju neto zarada i preduzeli smo mere, odnosno preduzimamo mere koje se tiču reforme penzionog sistema kako bismo mogli da osiguramo da on bude održiv. Dakle, mi se bavimo tim problemima.
Ne razumem kako možete da kažete da ste nezadovoljni deficitom ili nezadovoljni time što se zadužujemo, a da istovremeno ne želite, odnosno kažete da ne podržavate mere koje se odnose na smanjenje onoga, ma koliko to politički nepopularno bilo, osnovni izvori, odnosno uzroci tog deficita.
Na posletku, pitali ste za efekat solidarnog poreza. Efekat je procenjen na oko 10,5, 11 milijardi dinara na godišnjem nivou, što je negde sa onim što smo i planirali i nije beznačajan mada jeste mali u odnosu na iznos čitavog deficita. Nisam sasvim razumeo poređenje sa porezom na dobit koji se plaća na 15%. Dakle, umanjenje neto zarada je sprovedeno u javnom sektoru i nema nikakve veze sa preduzetnicima, odnosno sa onima koji imaju svoje firme. Mi želimo i sve ovo radimo upravo da bismo obezbedili ambijent da privatni sektor može da funkcioniše, da zapošljava ljude i da smanjimo opterećenje koje država vrši na privatni sektor.
Kada to kažem, ne mislim, u ovom trenutku, na smanjenje poreskog opterećenja, ali mislim na smanjenje administrativnog opterećenja i diskrecionih odluka, što menjamo i zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, uvođenjem elektronskih prijava i olakšavanje kontrole, sa jedne strane, i uvođenjem nekih manje rigidnih odredbi, sa druge strane, oko podnošenja poreza.
Konačno, što se tiče kazni, to je par puta takođe bilo pomenuto, kazne neće pogoditi ona mala i srednja preduzeća, kazne će pogoditi one koji ne plaćaju porez i kazne tome služe i treba tome da služe. Porez nije volonterna kategorija, stimulacija privrede ne treba da se vrši preko poreza, ne treba da se vrši i socijalno davanje, ne treba da se vrši preko prihodne strane, preko rashodne strane, u skladu sa mogućnostima i prosto, čitava diskusija vezana za to da treba stimulisati nekoga ko poštuje zakon je pogrešan.
Što se tiče nekih drugih komentara, bilo je, želim da budem jasan oko ovog jednog člana, vezano za dostavljanje poreskih akata. Taj član je postojao u zakonu i isto je tako glasio, da je 15 dana nakon, što se pošalje pismo, ono što bude predato u pošti, ukoliko nije uručeno lično, da se smatra dostavljenim.
Mi smo sada samo specificirali neke druge odredbe vezano za to, a i u skladu sa tim da uvodimo elektronsko poslovanje u poresku upravu.
Mi ćemo razmotriti da li ima smisla produžiti taj rok, jer znam da je bilo par konstruktivnih amandmana na tu temu, razmotrićemo i videti da li to ima smisla, uzimajući u obzir realnost na terenu, kako se to kaže.
Dajte da se ne zavaravamo, ako odete na odmor, to ne znači da ne plaćate porez. Ako ste se razboleli, to isto ne znači da ne plaćate porez. Za to postoji bolovanje.
Dakle, porez je obavezan, prva obaveza i zbog toga smo uveli da, iz prosto pravičnosti prema onima koji plaćaju porez se prvo otplaćuju kazne, pa kamate, pa glavnice, a ne da opet sa poreske, sa prihodne strane vršimo, bavimo se nekom socijalnom politikom, ili rešavamo pitanje nelikvidnosti, što jeste bitno pitanje, ali ga treba rešavati na drugačiji način instrumentima koji se tome obraćaju direktno, a ne kriviti sistem, zato što imamo problem sa kojim nismo umeli ili nismo hteli ili nismo mogli, sve jedno da se nosimo.
Bilo je par sugestija od strane Zaštitnika građana, koji su određeni poslanici preneli. Mi jesmo uzeli u obzir ono što je rekao Zaštitnik građana i imali smo i sastanke i rekli smo da ćemo razmotriti, razmotrili smo neke stvari. Postoje instrumenti i mehanizmi kojima građani, koji misle da su oštećeni, mogu da se obrate i da traže da se ta šteta, ukoliko se utvrdi da je načinjena, nadoknadi, da se sistem sada prilagođava svakoj šteti koja je nastala u poslednjih iks godina, jer prosto možda jeste pravično, ali negde morate da presečete, jer mi smo uveli mnogo mehanizama iz delimično političkih razloga, kao što sam rekao, zbog nemogućnosti i zbog nestručnosti, ili kako god, a nepravičnost nekih od njih boli, ali ne možete da ispravite svaku nepravičnost koja se dogodila, jer to znači da se nećete baviti budućnošću.
Ne sporim da, ukoliko je nastala negde, vrlo jasno da kažem, ne postoji zakonski osnov, odnosno odluka Ustavnog suda koja obavezuje poresku upravu, vezano za konforno obračunavanje kamata, za koje ne mislim da je bilo dobro, koje jeste ukinuto za građane, postoji za nešto drugo i to nešto je sprovedeno.
Postoje mehanizmi kojima građani mogu da se obrate i da mi ugrađujemo to u sistem, preračunavamo, nije nešto o čemu smo mogli da se obratimo u ovom trenutku, ali ga jesmo razmotrili i prepoznajemo ga.
Postavilo se pitanje da li je zakon dovoljan? Nije dovoljan, mi imamo dobre zakone u većini domena, ali primena ne funkcioniše kako treba i zato paralelno govorimo o tri stuba reforme poreske uprave, o čemu ste mogli da čujete i od novog direktora, a rado ću i ja to razložiti, ako bude trebalo, a sve upravo zbog toga što treba da modernizujemo poresku upravu.
Rekli smo, nije naša poreska uprava takva i to je poreska uprava svih nas, bez obzira na to ko je direktor i koja je stranka na vlasti i svega ostalog, jer se iz toga finansira, i onda stranke treba da debatuju, a u zavisnosti od toga koga predstavljaju, kakav će biti poreski sistem i ko će imati najveće koristi od tog poreskog sistema, u smislu koga želimo da zaštitimo, a koga da pospešimo.
Poreska uprava je tu da izvršava, ne da kažnjava političke neistomišljenike, ne da stimuliše time što neće naplaćivati porez, već da sprovodi zakon.
Ovaj zakon nije poreski zakon u smislu definisanja poreskog sistema, jer mi hoćemo da se obratimo tome i tome, to smo rekli. Ovaj zakon definiše procedure za primenu zakona koji definišu poreski sistem, odnosno funkcionisanje poreske uprave kao takve.
U tom smislu, to jeste prvi korak. Naravno da ima mnogo problema. Mi smo uveli objedinjenu naplatu, a sada postoji problem, kako će oni koji su u zaštiti, zato što su u restrukturiranju, a podsećam vas, to jeste socijalno pitanje i odgovornost svih nas, kako će firme u restrukturiranju plaćati nešto, a da ne plaćaju nešto drugo što po zakonu moraju da plaćaju, a sada smo uveli elektronski sistem, pa ne može diskreciono da im se omogućava da ne plaćaju.
Mi imamo mnogo stvari gde smo pravili izuzetke, zato što je tako bilo socijalno lakše, možda u nekim domenima i socijalno odgovorno ili odgovornije, ali ja ne mogu da razmišljam o budućnosti i da kažem da zbog tih izuzetaka koje smo činili, ako hoćemo da te probleme rešimo u budućnosti, a mislim da smo to jasno artikulisali kao cilj ove vlade i mislim da je to svima u interesu i da svi hoće to da urade, čak i ako nije bilo snage za to ili političke volje u prošlosti ili nužnosti, jer i to ne treba izuzimati, a koja sada postoji, jer prosto ne mislim da sada treba da gradimo sistem koji će biti iskrivljen, da bi omogućio za ono što iz prošlosti nije funkcionisalo.
Mi moramo da nalazimo, odnosno da pravimo sistem kakav treba da bude, da bi država funkcionisala normalno, jer poreska uprava je integralni deo, ako ne i stub, jedan od stubova, takvog sistema, a da paralelno pokušavamo da rešavamo probleme i nalazimo načine da u taj novi sistem uklopimo tu neku zaostavštinu problema koji imamo iz prošlosti, a koja je, svakako, zajednička. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podržavam Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji se danas nalazi na dnevnom redu.
Zakon o poreskom postupku predstavlja osnovni procesni zakon kako ste i rekli, gospodine ministre, i svojevrstan, rekao bih lex specialis u postupku poreske uprave i upravo od ovog zakona i ovih izmena u velikoj meri će zavisiti i efikasnost postupanja poreske uprave, pa samim tim i punjenje budžeta Republike Srbije.
Sa druge strane, ovim postupkom se definišu prava i obaveze, kako poreskih obveznika, tako i poreske uprave. Ovaj zakon je prvi put donesen tokom 2002. godine, sa prvom primenom tokom 2003. godine, i ovo je ukupno 18 izmena ovog zakona. Naglašavam da je u pitanju 18 izmena što dovoljno govori o stalnoj potrebni zakonodavca da precizno definiše jednu materiju koja je u stalnom razvoju.
Suština predloženih promena sadržana je u adekvatnom odgovoru na praktične potrebe da se izvrši ujednačavanje, objedinjavanje i pooštravanje prekršajne politike, kao i potrebe usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o prekršajima.
Prihvatanjem predloženog rešenja biće otklonjene nedoumice na temu u kojim praktičnim situacijama se primenjuju odredbe posebnih zakona, posebnih poreskih zakona, a u kojim slučajevima odredbe zakona o kome danas raspravljamo.
Koriguju se i rasponi utvrđenih kazni za koje je praksa pokazala da nisu na adekvatnom nivou, što znači da ovi iznosi nisu bili na nivou koji je potencijalne prekršioce odvraćaju od kršenja pravila utvrđenih zakonom, a zakon, naravno, dokazuje svoj kvalitet i time što preventivno utiče na pojavu štete po državu i društvo.
Uveren sam, dame i gospodo, da ćemo ovim izmenama taj kvalitet nedvosmisleno uvesti, u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija, koji odlikuje nulta tolerancija prema svim poreskim dužnicima i svakom nepoštovanju zakonskih propisa i obaveza donete su i ove izmene Zakona o poreskom postupku.
Primera radi, pogledajmo član 9. predloženog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku kojim se menja član 26. dosadašnjeg zakona. Naime, od sada neće postojati tolerisani iznos duga poreskim obveznicima kojima se dodeljuje PIB. U pitanju je poreski identifikacioni broj, i omogućava obavljanje delatnosti preko novog privrednog subjekta.
Voleo bih da se osvrnemo i na još neka konkretna predložena rešenja, kao npr. predlaže se uređivanje određenih postupanja pojedinih državnih organa, npr. Agencija za privredne registre ne bi mogla da izvrši brisanje privrednog subjekta kod koga je poreska uprava otpočela kontrolu dokle god se ta kontrola ne bi okončala. Dakle, ukoliko bi se usvojio ovakav predlog, to bi onemogućilo mnoge zloupotrebe privrednih subjekata koji izbegavaju svoje poreske obaveze.
Dalje, predlaže se da se na nov način uredi pitanje dostavljanja poreskog akta poreskom obvezniku. Predlaže se jasno preciziranje na koji se način sve može vršiti dostavljanje, kome se može uručiti poreski akt, kada se akt smatra dostavljen poreskom obvezniku, itd.
Takođe se uvodi i obaveza poreskoj upravi da do 5. u mesecu za prethodni mesec na internet stranici objavi PIB poreskog obveznika kome je dostavljanje izvršeno. Dakle, dostavljanje je jedan od najkomplikovanijih postupaka, jer nakon dostavljanja poreskog akta počinju da teku obaveze poreskom obvezniku.
Dalje, predlaže se propisivanje dinamike uvođenja obaveznog podnošenja poreskih prijava elektronskim putem. Ovim elektronska komunikacija sa poreskom upravom rasterećuje poreskog obveznika, kako po pitanju troškova, tako i po pitanju vremena koje bi proveo na šalterima poreske uprave.
Ukoliko se utvrdi da je greškom evidentiran netačan iznos poreske obaveze, predlaže se i način na koji će poreska uprava ispraviti tu grešku. Dakle, propisivanjem postupka u velikoj meri uređuje se i relaksira odnos između poreskog obveznika i poreske uprave.
Kada je reč o elektronskoj prijavi, istakao bih i da se predloženim rešenjem uvode i realistični rokovi za uspostavljanje obaveze prijave poreza elektronskim putem.
Dakle, može se reći da ovim zakonskim rešenjem doprinosimo dodatnoj efikasnosti u službenom postupanju, jer postavljanjem adekvatne politike novčanih kazni smanjujemo troškove vođenja prekršajnih postupaka, kako obveznicima, tako i sudovima.
Zbog svih navedenih rešenja, pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje usvojimo zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać, jedan minut i 21 sekundu. Ona neće koristiti.
Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković. Izvolite.

Hvala predsednice.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u ovom vremenu koje je preostalo poslaničkoj grupi samo da potvrdim ono što je i koleginica Suzana Spasojević kao ovlašćena ispred poslaničke grupe već rekla, ali ja ću malo više pričati o tome, nije sporno, mi podržavamo izmene i dopune Zakona i kao što su već rekle moje kolege i koleginice, ali da bi se ovaj zakon i ove izmene i dopune zakona primenjivale, mi moramo da imamo kredibilnu, da tako kažem, neautonomnu u svakom slučaju, ali kredibilna institucija to je poreska uprava.
Nažalost, ona je, više sam puta to na Odboru za finansije govorio, desetkovana, to svi znamo da ona nema kadrovske kapacitete, da je, po meni, sistemski urušavana. U nekom periodu smo imali direktora koji nije ni znao ni gde mu je kancelarija i nije ni znao zašto je tu sedeo, drugi su tu upravljali poreskom upravom.
Ono na šta bih upozorio najviše, da ona ne sme u budućem periodu da koristi, kao što je koristila u nekim ranijim periodima, kao instrument političkih obračuna sa pojedinim firmama kojima se neke ne sviđaju ili eventualno da, pošto smo skoro imali raspravu i u izveštajima Komisije za javne nabavke i doneli smo novi Zakon o javnim nabavkama, da neko ko ima političkog uticaja se obračunava sa nekim ko je, po nekom svom nahođenju, po zakonu i po konkursu prošao na tom tenderu, da se onda na način preko poreske uprave obračunava tako što se šalju poreski inspektori u kontrolu te firme i ona se na neki način eliminiše zato što nije htela da posluša nekoga ko mu je signalizirao da tako treba.
Mnogo je primera, imam malo vremena gde bih mogao da pričam šta se dešava u praksi. Ono što mogu samo da kažem da je ovo jedan korak ka uvođenju reda u javnim finansijama i idemo ka tome da se isprave sve nelogičnosti koje su bile u praksi u dosadašnjim poreskim politikama.
Ima nekih osam taksativno navedenih nekih primedbi, ali ono što mi najviše smeta, i koleginica je to rekla kao ovlašćena, da nema institut odgovornosti za poresku upravu i poreskog inspektora. Kako tražimo od poreskog obveznika da ima odgovornost, tako moramo da tražimo i od poreske uprave da ima odgovornost za neku načinjenu, pričinjenu štetu nad poreskim obveznikom. Znači, nije u redu da se dešava da poreski inspektor podnese, ne znam, to smo i razgovarali na Odboru za finansije, 100 krivičnih prijava, a od toga mu se prihvate devet ili kada se sva ona rešenja pobijaju na upravnim sudovima i ne poštuju se odluke upravnog suda, nego se meritorno na drugom stepenu ponovo donose rešenja, a sve u cilju…
Ja vam kažem, ministre, mi moramo da vidimo i ovo malo privrede što nam je ostalo da ne poletimo da naplatimo i ono malo što je nama potrebno kao državnom aparatu, a da ugušimo i to malo privrede što nam radi. Samo je u tom pravcu ova naša diskusija, da tu budemo obazrivi.
Trebamo maksimalno da sankcionišemo one koji ne plaćaju poreze, ali mi moramo da vodimo računa o tome da, jednostavno, ne ugušimo i ovo malo, jer oni koji rade i koji posluju, oni i greše i onda mi idemo i njih kontrolišemo.
Ono što meni smeta kad poreski inspektor ode u neku firmu da je kontroliše, on mora da bude efikasan. Ne može da tamo sedi po nekoliko meseci. Ja razumem ako postoji potreba za tim, ali moramo da pustimo i one što rade da mogu normalno da funkcionišu, jer oni koji „muljaju“, što bi rekli srpski, da me narod razume, mi ne možemo ni da dođemo do njih. Oni su u sivoj zoni, tako da ne mogu ni da budu predmet kontrole.
Ono što je najviše bitno, ne poštuju se rokovi za donošenje poreskih akata i kada poreski obveznik signalizira poreskoj upravi da ima rok predviđen za donošenje poreskog akta, oni to objašnjavaju da je to nebitno i da oni rade na tom rešenju. Znači, vraćamo se opet na poresku upravu koja je desetkovana, u kojima su plate potpuno neshvatljive za nas, vrlo male. Mi smo kao da smo vuku servirali pečenu kokošku kada poreski inspektor ode u neku jaku firmu da je kontroliše. Neću da pričam šta se dešava.
Puno poštovanja onima koji su ostali u poreskoj upravi i treba im odati posebno priznanje, ali su mnogi otišli u konsultantske firme i u druge firme da budu poreski savetnici za mnogo veće pare. Mi moramo da ojačamo poresku upravu kako bi upravo uspeli da …

Potrošili ste vreme poslaničke grupe.

Ja vam se zahvaljujem u ime poslaničke grupe SPS.