Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, predstavnici Vlade, danas smo se svi složili oko toga da je Srbiju zadesila katastrofa dramatičnih razmera. Iz Izveštaja koji je pred nama vidimo da su štete i gubici od poplava i klizišta veći od 1,5 milijardi evra. Izveštajem su obuhvaćeni svi sektori, i institucije i infrastruktura i proizvodnja i poljoprivreda i stambeni i poljoprivredni objekti.
Kada na zemlju koja je već u krizi, i ekonomskoj i privrednoj, naiđe još veća kriza u vidu velikih elementarnih nepogoda onda je neminovno da to vodi ka još većem osiromašenju i zemlje i građana. Ljudima su uništene i kuće i pokućstvo, uginula stoka, višegodišnji zasadi, a ako se uzme u obzir kolika je šteta od izgubljene dobiti onda to poprima značajno velike razmere. Jasno i razumljivo je da su građani koji su ovakvom egzistencijalnom problemu i nervozni i nestrpljivi i da žele da im se problem reši što pre, koliko preko noći.
U vreme majskih poplava Vlada je uložila ogroman napor da se spreči i ublaži ova elementarna nepogoda i da prođe sa što manje posledica, najviše se brinući za ljudske živote, a zatim i za imovinu. Građani moraju da budu uvereni da je Vlada i dalje tu za njih, da će Vlada učiniti sve da svi oni koji su ostali bez krova nad glavom dobiti svoje domove do zime ili dobiti sredstva da svoje kuće saniraju. Takođe, biće nadoknađena šteta i svima onima koji su pretrpeli gubitke u poljoprivrednoj proizvodnji ili u nekim drugim oblastima.
Usvajanjem predloga zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji je prvi korak ka normalizaciji života u poplavama i klizištima u ugroženim područjima. Važno je da do jeseni, kao što je ministarka i rekla, budu popravljeni stambeni objekti, ali je važno da budu popravljene i škole kako bi deca na vreme krenula, da bude popravljena putna infrastruktura kako bi se život koliko toliko normalizovao, ali da budu popravljeni i domovi zdravlja, naročito u onim mestima koja su udaljena od većih zdravstvenih centara, jer zaista je teško starima, bolesnima, trudnicama da i zbog fizičkog napora, ali i zbog finansija, zbog lečenja putuju u druge gradove. Naravno, najbitnije je da ne bude ostavljenih, da ne bude zaboravljenih i da ne bude gladnih.
Kod dodeljivanja pomoći važno je da pomoć ne bude dodeljena po principu povlašćenih ili više ili manje omiljenih i zato je ova transparentnost koju zakon predviđa kod dodeljivanja sredstava izuzetno dobra.
Posledice poplava i klizišta u Smederevskom kraju, odakle ja dolazim, su gotovo identične kao i u drugim mestima zahvaćenim poplavama i ako to medijski nije bilo ispraćeno. Gradski štab za vanredne situacije u Smederevu podneo je izveštaj koji pokazuje da je u nedavnim poplavama pričinjena šteta u iznosu od 484 miliona dinara. Od toga je najveća šteta na poljoprivrednom zemljištu, proizvodnji i stočarstvu, 197 miliona dinara, veća šteta pričinjena je i na infrastrukturi i na stambenim i privrednim objektima.
Pošto i Smederevo nije bilo obuhvaćeno ovim zakonom u članu 1, podneli smo amandman i zahvaljujemo se i Vladi i vama, gospođo ministarka što ste uvažili sugestiju i što će ovaj član biti proširen i što će biti obuhvaćene sve opštine i svi gradovi koji su u ovim poplavama oštećeni.
Moram da kažem da je reakcija nadležnih republičkih i lokalnih organa u Smederevu bila i pravovremena i svrsishodna, da su i vatrogasci i policija reagovali zaista na vreme i da smo izbegli ono što je najbitnije, da nije bilo ljudskih žrtava, jer sve se drugo može nadoknaditi, samo ljudski život ne.
Sada kada su poplave iza nas, ispred nas je obaveza da normalizujemo život u poplavljenim i klizištima ugroženim područjima. Lokalne samouprave neće moći same da saniraju posledice poplava i klizišta.
Vi znate u kakvom su stanju lokalni budžeti i zato su sve oči uprte u Vladu i u državu, da će odmah nakon usvajanja ovog zakona država krenuti da realizuje, odnosno da sprovodi aktivnosti na sanaciji i adaptaciji. Saniranje posledica na svim nivoima i u svim oblastima je prvo što se mora uraditi, a nakon toga je potrebno raditi na informisanju i edukovanju građana kada dođe do elementarnih nepogoda šta raditi i šta raditi nakon elementarnih nepogoda. Videli smo da su neki životi izgubljeni jer građani nisu hteli da poslušaju nadležne organe i napuste svoje domove.
Moramo da edukujemo građane i o tome šta su neplanska i divlja gradnja u blizini reka i koliko uticale da posledice ove nepogode budu još veće i koje su prednosti kada imate objekat koji je izgrađen u skladu sa planskim dokumentom, objekat koji je izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom, za koji je izdata upotrebna dozvola i koji je ukžinjen. Takođe je veoma bitno edukovati građane o prednostima i neophodnosti osiguranja i njihove imovine i mehanizacije i poljoprivrednih površina i proizvodnje. U razvijenim državama više od 90% proizvodnje je osigurano, dok je to u Srbiji samo 2%, tako da u razvijenim zemljama se poplavom ne bavi država, već se bave osiguravajuća društva.
Sve loše što se dogodi sa sobom donosi posledice, ali donosi i mogućnost da se iz toga izvuku mnoge pouke. U ovim majskim poplavama videli smo kakvi smo ljudi i koliko smo solidarni. Videli smo i koliko smo spremni da se organizujemo, ali što je najbitnije, videli smo u ovim nevoljama da su mladi bili prvi ti koji su izrazili spremnost da se angažuju i da pomognu gde god je trebalo. Zato tu energiju, želju i volju mladih ljudi da pomognu treba organizovati i voditi.
Predlogom ovog zakona predviđene su mogućnosti organizovanja radnih akcija. Juče smo na Odboru čuli da je to predlog Ministarstva sporta i omladine i zaista nam je drago što ste to uvrstili u zakon, jer to je nešto po čemu je Srbija nekada bila prepoznatljiva.
Iz svega što se dogodilo, moramo da izvučemo i pouku da je potrebno organizovati i raditi i na jačanju civilne zaštite i Sektora za vanredne situacije. Činjenica je da je nemoguće predvideti sve što se oko nas i kod nas događa, ali moramo da se pripremimo da te posledice budu što manje. Hvala vam.