Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, elementarna nepogoda u vidu poplave koja je pogodila pojedine delove zemlje pre dva meseca, predstavlja verovatno najveću prirodnu katastrofu i razaranje koje nam se dogodilo u prethodnih nekoliko decenija, a možda i više.
Sva ona tuga i bol desetine hiljada unesrećenih građana koji su samo u jednom danu izgubili svu svoju imovinu, duboko su potresli sve naše građane koji su u tim danima pokazali veliku solidarnost sa građanima iz ugroženih područja, pružajući nesebično sve vidove pomoći.
Dolazim iz Opštine Lazarevac koja je u ovim poplavama pretrpela ogromne materijalne gubitke. Pored jedne ljudske žrtve koju smo imali, naneta je velika šteta rudarskom basenu Kolubara.
Poznato je da je rudarski basen Kolubara kičma našeg energetskog sistema čija je proizvodnja uglja za vreme poplava dovedena u vrlo tešku situaciju. Radnici Kolubare su još jednom pokazali i dokazali svoju hrabrost, umeće i visok profesionalizam danonoćnim radom na saniranju posledica od poplava održavajući nivo proizvodnje na kopovima gde se mogla pokrenuti proizvodnja da bi se obezbedila dovoljna količina uglja za snabdevanje Termoelektrane „Nikola Tesla“ Obrenovac čija je proizvodnja električne energije od vitalnog značaja za celu Srbiju.
Voda je tamnavske kopove pretvorila u jezera, a da se ona ispumpa potrebno je pored najsavremenijih pumpi i mnogo vremena. Ova šteta je ogromna i jasno je da nju Kolubara neće moći sama da sanira, već se tu mora uključiti cela država i društvo i to što pre kako bi zimski period dočekali sa dovoljnim količinama električne energije i stabilnim snabdevanjem.
Velike štete pretrpela je i poljoprivreda a to se zna da je potopljeno oko 900 hektara najplodnijih njiva i oranica uz same vodotokove, da je uginulo preko 3000 grla stoke, povrtarstvo je uništeno. Infrastruktura je pretrpela velika oštećenja. Pojavila su se 82 klizišta koja prete da ugroze stambene objekte i putne pravce. U Opštini Lazarevac zabeležene su velike štete na stambenim i privrednim objektima.
Da situacija bude još teža postarao se vetar orkanske veličine koji je nosio krovove, čupao drveće i uništio voćnjake desetak dana posle poplavnog talasa. Neću vam trošiti vreme sa ciframa, ti podaci su prosleđeni u Izveštaju o visini materijalne štete nadležnim ministarstvima.
Iskoristila bih ovu priliku da sa ponosom istaknem veliko srce mojih sugrađana Opštine Lazarevac na solidarnosti koju su pokazali u ovim teškim danima, danonoćnim samoprekornim radom dajući sve od sebe su pomagali poplavljenima i spašavali šta se spasiti moglo.
Ne mogu pronaći ni jednu slabu kariku u lancu javnih preduzeća i ustanova, jer je lokalna samouprava funkcionisala dosta dobro u zbrinjavanju unesrećenih porodica, u dopremi i podeli humanitarne pomoći.
Opština Lazarevac, međutim, ima mali budžet od 720 miliona dinara čija sredstva nisu dovoljna ni za osnovno funkcionisanje opštine, a kamo li da u većoj meri sanira štete nastradalim građanima bez pomoći Vlade i države.
Moram posebno da pohvalim pripadnike policije, vatrogasnih službi i vojske, inostranih spasilaca na iskazanom velikom samopregoru i zalaganju prilikom izvršavanja zadataka u spasavanju ljudi i imovine. Ovoga puta Vlada je reagovala na najbolji mogući način, funkcionisala je kao dobro uigran tim na evakuisanju, spasavanju ljudskih života i kao i prikupljanju i podeli humanitarne pomoći.
Zakon o otklanjanju posledica poplava, koji se takođe pred nama nalazi predstavlja jedan uspešan pokušaj da se sistematski na jednom mestu predvide sve ili bar većina mera koje bi trebalo preduzeti da bi se otklonile ili makar što više ublažile posledice šteta od poplava. Smatram da su brojne mere i procedure u ovom zakonu dobro postavljene i propisane, mada imajući u vidu razmeru šteta koje su nanete, teško da će sve one moći da budu otklonjene u periodu od godinu dana.
Kao ključnu meru u ovom zakonu vidim onu iz člana 28. Predloga zakona kojom se država kao investitor obavezuje da izgradi tipske stambene objekte, određene kvadrature, onima koji su ostali bez krova nad glavom. Zato je ovde veoma bitno da se ovi glavni projekti urade što pre, kako bi ovaj najvažniji segment obnove što pre započeo.
Naravno, apelujem na sve učesnike u postupku i sve ugrožene da se u postupku obnove rukovode savešću, kao prvim načelom, kako bi pomoć bila upućena i stigla do onih kojima je zaista najpotrebnija. Svi smo svesni da uvek može biti bolje, ali sa prirodom i vodenom stihijom teško se može boriti. Ovo je najbolje što se u datom trenutku moglo preduzeti. Sve nas je spojila ne sebična borba za spasavanje ljudskih života, pa sam sigurna da smo u tom naumu svi bili jedinstveni. Uspelo se i više od očekivanog, a svi smo svedoci šta nam se dogodilo. Svako je u granicama svojih mogućnosti odradio koliko je znao i mogao. Svakome se može potkrasti greška, pa i neka je bude, ali najveća je greška i greh na onim koji nisu ništa uradili.
Moramo biti svesni teške ekonomske situacije u Srbiji, moramo biti strpljivi i svi se uključiti u pomoć da obnovimo poplavljena područja i pomognemo da se svi oštećeni obeštete i vrate u normalne tokove života. Stoga predlažem da se ovaj izveštaj i zakon o otklanjanju posledica od poplava usvojen. Poslanička grupa PUPS u danu za glasanje daće svoju podršku.
Na kraju moram da napomenem da mere za saniranje šteta od poplava ne smeju biti kratkog daha, već se moraju pripremiti dugoročni programi za sanaciju šteta, a posebno se moraju izvući određena iskustva iz ovih događanja kako bi u nekoj novoj sličnoj vanrednoj situaciji imali manjih posledica i ljudskih žrtava. Hvala na pažnji

Zahvaljujem gospođo Paunović.
Reč ima potpredsednica Vlade prof.dr Zorana Mihajlović.

Hvala.
Samo mala informacija, rekli ste da trebaju da se rade odmah glavni projekti vezano i za kuće. Odmah da vam kažem da je odmah nakon poplava, u prvih deset dana Ministarstvo građevinarstva u dogovoru sa Arhitektonskim fakultetom i građevinskim fakultetom, oni su uradili projekte, tipske projekte, besplatno su ih uradili. Dakle, to su tipske kuće 60, 80 i 100 kvadrata i tipske su od temelja ka gore. Biće dostavljene lokalnim samoupravama i to je nešto što je već pripremljeno i sada samo čekamo da možemo da počnemo da radimo.

Zahvaljujem gospođo Mihajlović.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, a neka se pripremi narodni poslanik Slobodan Gvozdenović.
Izvolite gospodine Milićeviću.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Poštovana potpredsednice Vlade, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem, mnogo toga je rečeno, ali želim da kažem kada je reč o samom izveštaju o kojem danas govorimo, on zapravo predstavlja i jeste jedan skup aktivnosti, sublimacija svih aktivnosti Vlade Republike Srbije, svakog ministarstva unutar Vlade Republike Srbije, celokupnog javnog sektora, dakle sublimacija svih aktivnosti koje su preduzete tokom jedne teške elementarne nepogode koja je tokom maja meseca zadesila, na žalost, zadesila građane Srbije.
Sagledavajući ovaj izveštaj može se jasno videti jedna opredeljenost, odlučnost, jedan jasan opredeljen, odlučan i posvećen pristup Vlade kada je reč o elementarnim nepogodama. Jasno je da je Vlada najbolje moguće uradila posao u datom trenutku kada je reč o suočavanju sa elementarnim nepogodama. Brzo se reagovalo, odlučno, vodila se borba za svaki ljudski život, vodila se borba za svaki stambeni objekat, da se sačuva svaki krov nad glavom, da se sačuva svaka kuća.
Ono što je suštinski najvažnije, Vlada Republike Srbije, premijer Vlade Republike Srbije, svako ministarstvo unutar Vlade Republike Srbije je bilo uz svoj narod onda kada je to bilo najpotrebnije, onda kada je bilo veoma teško. Nema Vlada Republike Srbije po ovom pitanju bilo šta da prikrije i nema Vlada Republike Srbije po ovom pitanju apsolutno ničega da se postidi i spremnost za jedan otvoren razgovor Vlada Republike Srbije i danas potvrđuje, počevši raspravu o ovom izuzetno važnom izveštaju i takođe važnom i značajnom zakonskom predlogu. Nema ovde apsolutno mesta nikakvoj politizaciji, jer to prosto ne bi bilo korektno.
Urađeno je sve što je moguće, sve što je bilo moguće, najbolje moguće u datom trenutku u skladu sa zakonom. To je potvrda koju su čini mi se izrekli i predstavnici EU, ali i predstavnici UN. Jedna je dimenzija, ako postoji krivična odgovornost pojedinaca u lancu odbrane od poplava time neka se bave nadležni organi i nadležne institucije. Mi ovde danas govorimo o važnom dokumentu, a to je izveštaj i ovaj izveštaj jeste skup aktivnosti Vlade Republike Srbije, svakog ministarstva unutar Vlade Republike Srbije, što se tiče poslaničkog kluba on je za nas veoma prihvatljiv, on je jasan, precizan, pokazuje odlučnost i opredeljenost Vlade Republike Srbije i ne predstavlja, rekao bih, jednu političku proklamaciju. Na drugoj strani, govorimo o jednom veoma važnom, značajnom zakonskom predlogu kojim se stvara pravni okvir da se ubrzaju procedure da bi se krenulo u neophodnu obnovu i sanaciju.
Ako bi sagledali ovaj izveštaj, rekao bih da su tri ključna segmenta, tri su ključne aktivnosti koje bih ovom prilikom istakao. Prva – zaštita i spašavanje ugroženog stanovništva, druga – prikupljanje i distribucija humanitarne pomoći, treća – jedna veoma uspešna koordinacija u radu Vlade Republike Srbije i javnog sektora, odeljenja, svih onih koji su učestvovali u odbrani od poplava i elementarne nepogode.
Skoro je nemoguće u ovom trenutku izdvojiti bilo koje ministarstvo unutar Vlade Republike Srbije. Svako ministarstvo u skladu sa svojim mogućnostima, svojim nadležnostima jeste uradilo najbolje moguće posao.
Ono što bih želeo da kažem i što je krajnje evidentno kada je reč o elementarnoj nepogodi koja je u ovoj godini zadesila Srbiju, definitivno Srbija je jaka onoliko koliko je jedinstvena, a Srbija je najjača onda kada je najjedinstvenija, kada je najsložnija i kada postoji jedna opšta i potpuna solidarnost. Naravno da mi i kao poslanici i kao građani Srbije najveću zahvalnost dugujemo pre svega jednoj profesionalnosti, hrabrosti predstavnicima Vojske Srbije, predstavnicima Ministarstva odbrane, predstavnicima MUP i predstavnicima Sektora za vanredne situacije.
Ono što je u ovom trenutku najvažnije, dakle imamo izveštaj, imamo kompletnu procenu štete, sve relevantne podatke. Sada je najvažnije da Vlada ima jasnu dinamiku, Vlada ima jasnu viziju i jasan plan i o tome govori i ova današnja rasprava. Važno je da građanima u što kraćem vremenskom periodu vratimo ono što im je priroda oduzela i da svi građani do zime dobiju svoj krov nad glavom.
Naravno da je važno, i složićemo se u potpunosti sa potpredsednicom, važno je da ova obnova bude i brza, važno je da obnova bude i jasna, važno je da obnova bude i transparentna. U tom kontekstu mi u potpunosti podržavamo formiranje Kancelarije koja će da koordinira, koja će da organizuje i koja će na neki način i da kontroliše sve aktivnosti koje su vezane za obnovu i sanaciju.
Upravo zbog te transparentnosti i javnosti dobro je da na čelu ove kancelarije bude neko iz nevladinog sektora i da neko iz nevladinog sektora upravo upravlja tim sredstvima. Veliki je posao pred nama i zakon o kojem danas govorimo vrlo jasno potvrđuje opredeljenost Vlade Republike Srbije da što pre otpočne sa obnovom i sanacijom i da u što kraćem vremenskom periodu završi obnovu i sanaciju.
Dolazim iz kolubarskog okruga i grada Valjeva. Svih pet opština kolubarskog okruga i Grad Valjevo jesu nažalost osetili negativne efekte i posledice elementarne nepogode. Velika je šteta i na stambenim objektima i na kućama, na putnoj infrastrukturi, toku reke Kolubare. Velika je šteta i u oblasti privrede, oblasti poljoprivrede. Ono što želim danas da učinim pre svega kao građanin Valjeva, da pohvalim Vladu, da pohvalim ministre koji danas nisu sa nama, ali koji zaista jesu pokazali jednu posvećenost tokom elementarne nepogode kada je reč o Gradu Valjevu i građanima Valjeva i ministra Gašića, i ministra Stefanovića koji su u jednom teškom trenutku bili uz Grad Valjevo i bili uz građane Valjeva. Ubeđen sam da će takva posvećenost, odlučnost, opredeljenost biti i u narednom vremenskom periodu kada je reč o samoj obnovi i sanaciji.
Gospodin Marić je, i sa time želim da završim, jednom prilikom nakon posete Valjevu rekao – Valjevo je jedan jako dobro i kvalitetno utvrđen grad. To nije rezultat samo dve ili tri godine unazad. Dugo godina unazad se ulagalo u tok reke Kolubare, ali elementarna nepogoda je nešto što ne možete u celosti ni da predvidite, a ne možete u celosti ni da kontrolišete.
Još jednom, zahvalnost Vladi Republike Srbije, ministarstvima unutar Vlade Republike Srbije, pre svega kao građanin Valjeva na jednoj posvećenosti, odlučnosti, opredeljenosti i naravno da ćemo kao poslanički klub podržati i izveštaj i zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Milićeviću.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Gvozdenović, a neka se pripremi narodna poslanica Suzana Spasojević. Izvolite.

Hvala.
Poštovani poslanici, poštovani predsedavajući, poštovane ministarke, takođe dolazim kao i moj prethodni govornik i kolega gospodin Milićević iz kolubarskog kraja. Poznato je da kolubarski kraj, zapravo sam grad Valjevo, bio prvi na udaru u onoj kobnoj noći 13. maja.
Što se tiče samog opština kolubarskog okruga nedvosmisleno je da je najviše postradala opština Ub. Sada ću vam izneti neke podatke od 30.06. koje možda niste znali, a koje javnost treba da zna, a to je da je oko 1.500 stambenih objekata u toj opštini poplavljeno, da je šteta 626 miliona i 760 hiljada, da je poplavljeno deset stambenih objekata za kolektivno stanovanje, da je šteta oko 14 miliona, da je poplavljeno 1.306 pomoćnih objekata, javnih objekata i da je poplavljeno poslovnih objekata 65 gde se takođe štete mere u milionima.
Ono što je karakteristično za opštinu Ub jeste da je predsednik opštine munjevito reagovao i veoma brzo stavio sistem, zapravo momentalno, pod kontrolu. Ono što javnost treba da zna jeste da je u toku izgradnja tri objekta za koje su izdate lokacijske dozvole, a čekaju se projekti da bi se izdale građevinske dozvole. Ministarstvu građevinarstva saobraćaj infrastrukture poslati su upitnici sa podacima o srušenim stambenim objektima koji su rešenjem inspekcijskog organa zabranjen za stanovanje.
Što se tiče štete u stočarstvu, sama opština je pretrpela štetu od 15 miliona i 915 hiljada, a šteta nastala na mehanizaciji i poljoprivrednom zemljištu i proizvodnji meri se stotinama miliona. Ona iznosi negde preko 600 miliona, tačnije 641miliona i 634 hiljade dinara.
U opštini Ub smo imali primer veoma brzog reagovanja, kompetentnosti njihovog kriznog štaba i zapravo sve pohvale za predsednika opštine i za štab koji je vodio.
Što se tiče samog Valjeva, problematika u Valjevu je sasvim drugačija. Rekao sam da je Valjevo bilo na udaru 13. maja i da je zapravo Kolubara prvo u Valjevu nanela prve štete, a pre svega u izgrađenom i regulisanom vodotoku reke Kolubare kroz sam grad koji je s početka 80-ih godina svakako bio najskuplja investicija u to vreme, u samom gradu. Tu se postavlja pitanje problematike samog korita reke Kolubare, a voleo bih da javnost bude upoznata sa tim.
Naime, problematika se odnosi na izgradnju magistralnog cevovoda za upravljanje i korišćenje višenamenskog hidro snabdevanja ako je poveren Javnom preduzeću „Stubo-Rovni“ iz Valjeva. Od samog početka se ušlo u realizaciju tog magistralnog cevovoda, bez zakonom propisane dokumentacije. Naime, sama realizacija projekta je poverena javnom preduzeću „Stubo-Rovni“, a išla je preko evropske delegacije gde Javno preduzeće „Stubo-Rovni“ označeno i kao korisnik i kao investitor. Dok su postupkom javne nabavke radovi na cevovodu povereni preduzeću „Jedinstvo“ iz Sevojna.
Neću vas dugo zamarati ovom problematikom, suština stvari ogleda se u tome da izvođač radova koji je 22.11.2012. godine počeo posao uvodi se u posao na osnovu dozvole za izvođenje radova koje je izdalo resorno ministarstvo, a da nisu rešeni imovinsko pravni odnosi. Dokaz za to je pismo Javnog preduzeća „Kolubara“ koje gazduje „Stubo-Rovni“ upućeno „Srbijavodama“ 06.08.2013. godine, gde se od „Srbijavoda“ traži uspostavljanje prava službenosti za izgradnju, odnosno regulisanje imovinsko-pravnih odnosa. Dakle, deset meseci nakon uvođenja izvođača radova u posao.
Sam projekat magistralnog cevovoda predviđa postavljanje vodovodnih cevi sredinom levog forlanda, odnosno major korita reke Kolubare koja ide kroz sam grad gde je vodnim uslovima predviđeno da nakon izvedenih radova izvođač radova korito vrati u prvobitno stanje. Izvođač prilikom izvođenja radova zatiče da je već sredinom levog korita postavljen, zamislite, visoko naponski kabl koji nije bio identifikovan u katastru podzemnih instalacija i investitor i izvođač u tom momentu na svoju ruku, a bez dobijanja dozvola od „Srbijavoda“ za izmenu trase cevovoda pomeraju i idu bliže minor koritu reke Kolubare dovodeći u pitanje njegovu stabilnost i tako direktno ugrožavaju regulisani vodotok reke Kolubare.
Da ne bih zamarao javnost dalje detaljima, pošto sam siguran da je resorno ministarstvo upoznato sa ovim stvarima, ono što je simptomatično u samoj priči jeste da poznajući opštu situaciju sa izvođenjem radova koji nisu u skladu sa projektnom dokumentacijom, okružni štab za vanredne situacije na sednici održanoj 11. marta ove godine donosi zaključak u kome se konstatuje da sistem odbrane od poplava na teritoriji Kolubarskog okrug ne zadovoljava.
Znači, nakon prvih velikih padavina od 24. aprila ove godine, i nastalih poplava, loš kvalitet izvedenih radova potpuno izlazi na videlo u vidu oštećenja levoobalnog korita reke Kolubare, a u zoni izvođenja radova.
Okružni štab za vanredne situacije ponovo na sednici održanoj 29. aprila ove godine, donosi novi zaključak koji u tački 6. nalaže republičkom vodnom inspektoru da izvrši inspekcijski nadzor u zoni izvođenja radova, a koji su doveli do oštećenja levoobalnog korita reke Kolubare, čime je ugrožen sistem odbrane grada od poplava.
Posle toga poznato je šta se desilo 13. maja. Nakon svega iznetog, ne bih javnost zamarao, a istine radi, svim ovim navedenim stvarima, jasno je da je više puta upozoravano da radovi u koritu reke Kolubare, izvedeni na gore opisan način ugrožavaju sistem odbrane grada, a samim tim i bezbednost građana.
Stoga je možda pravo pitanje šta dalje sa javnim preduzećem „Stubo-Rovni“ i da li su lokalne samouprave, u ovom slučaju kao najveći suosnivač, jer Valjevo učestvuje 58% u osnivanju javnog preduzeća „Stubo-Rovni“, sposobne da dalje vode takav jedan sistem.
U celoj ovoj priči jasno je da nije došlo do dobrog rada Štaba za vanredne situacije grada Valjeva, da grad Valjevo nije uradio sve kako treba, pa se postavlja pitanje ko je odgovoran? Svakako da je odgovoran onaj ko je komandovao Štabom, odnosno gradonačelnik. I, zaista možda, kada je Valjevo u pitanju, ako gradonačelnik Terzić voli Valjevo, možda bi bilo najbolje da bude gradonačelnik da bude gradonačelnik nekog drugog grada.
Što se tiče javnog preduzeća „Stubo-Rovni“, ovde se isto vide propusti. Pre svega njihovi inženjeri nisu ništa uradili da kada su uočili nedostatke na samom magistralnom cevovodu, a u centru grada, nisu znači, vršili nadzor. Zapravo čini se da oni ništa i ne rade, ne projektuju ne vrše nadzor, a zato primaju ogromne plate. Šteta koja je proračunata na samom koritu reke Kolubare iznosi oko pet miliona evra i siguran sam da grad u ovom momentu nije sposoban da tu štetu nadoknadi i otkloni. Ko će platiti štetu nastalu postavljanjem magistralnog cevovoda? Da li osiguravajuće ili reosiguravajuće društvo? Videćemo.
U svakom slučaju, vidite primer jedne opštine u Kolubarskom okrugu, opštine Ub, gde predsednik opštine munjevito reaguje, gde stavlja sve brzo pod kontrolu i Valjeva gde se stalno ponavlja jedna ista teza i pišu izveštaji da je sve urađeno dobro, a zapravo šteta je ogromna u samom gradu i u samom tom slivu, odnosno koritu reke Kolubare koja je bila papreno skupa investicija.
Zato bih zamolio nadležnu ministarku da prokomentariše sve ovo što se dešavalo sa magistralnim cevovodom ili možda nekom drugom prilikom da dobijemo jasan odgovor. Hvala vam.

Zahvaljujem dr Gvozdenović.
Reč ima podpredsednica Vlade prof. dr Zorana Mihajlović, izvolite.

Mislim da tu ima posla za još neke organe, a ne samo za Ministarstvo građevinarstva.
Dakle, dobićete kompletnu informaciju kada se stvari budu kompletno ispitale.

Zahvaljujem gospođo Mihajlović.
Reč ima narodna poslanica Suzana Spasojević, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite gospođo Spasojević.