Poštovani predsedavajući, ministarke, koleginice i kolege poslanici ja ću biti inženjerski kratka i dati vezano za ovaj izveštaj jedan komentar, jednu sugestiju i jedan predlog.
Komentar je sledeći. S obzirom da ja dolazim iz poplavljenog područja, iz Svilajnca, vrlo dobro znam da ovo što je napisano u izveštaju je samo deo onoga što je Vlada radila. Tako da, zahvaljujem se svim ministrima koji su pomogli, i znajući ove druge očekujem u narednom periodu još veću pomoć. Ali, ono što je evidentno to je da nam zaista brzo treba taj zakon o vodama i da zajednički treba da napravimo taj neki zajednički plan odbrane od poplava, jer ne možemo parcijalno da radimo, pojedinačno za bilo koju opštinu, nego moramo da posmatramo te slivove reka. Neki poslanici su već to istakli i ja podržavam njihovo mišljenje. Možda treba da pogledamo iskustva zemalja kao što su Amerika ili Kanada, gde je voda ovako bitno pitanje u ingerenciji Vojske, ali, o tom potom, to je tema za razmišljanje.
Druga stvar, iliti sugestija jeste sledeća, s obzirom da su štete ogromne trebalo bi da mi kao poslanici, da malo vidimo šta su radile i lokalne samouprave. Znači, nije ovo političko pitanje. Ako uzmemo Svilajnac kao primer i skoro ceo Pomoravski okrug, ali hajde da se zadržimo na mestu iz koga potičem, imali smo jednu ljudsku žrtvu, 80% gradskog naselja koje je potopljeno, 2000 domaćinstava, 3000 objekata, šteta 19 miliona evra. Priznaćete da je to jako mnogo za ovako siromašnu zemlju i za jedan ovako mali grad. Uzbunjivanje ljudi je loše odrađeno.
Nakon svega toga što se izdešavalo, bili su čak i neki protesti građana, podnošene su krivične prijave, ali zaista smatram da stručna javnost treba da da svoje mišljenje da li je bilo nekih propusta. To još jednom ponavljam nije političko pitanje. Ako je neko pogrešio, stvarno treba da odgovara, ne znam zašto bismo se mi sada krili iza određenih funkcija, bilo ko od nas. To isto važi ne samo za Svilajnac, Paraćin, Rekovac. Prenosim upravo mišljenja građana.
Na kraju, kao treće, predlog, drago mi je što je ministarka Mihajlović ovde jer će ona razumeti o čemu govorim, a to je da iskoristimo pepeo iz naših termoelektrana za obnovu zemlje posle poplava. Mislim da su tu neki ekolozi, da su tu ekonomisti koji će se takođe složiti, jer ću navesti primer naše Termoelektrane „Morava“ iz Svilajnca. Mi trenutno imamo 4,5 miliona tona pepela koji nam je balast. Mi plaćamo izgradnju kaseta gde se skladišti pepeo, plaćamo održavanje, plaćamo rekultivaciju, razne takse. Samo za Moravu koja je 3,58% TENT-a je za prošlu godinu, troškovi su iznosili za pepeo nešto više od milion evra. Pepeo se svugde u svakoj razvijenoj zemlji sveta koristi kao građevinski materijal, koristi se za izgradnju nasipa, puteva i železnica. Sa ekipom profesora sa Građevinskog fakulteta u Beogradu sam bila već u „Železnici“. Znači, izgradnja bi bila 50% jeftinija.
Ako poredimo te neke zemlje EU gde bukvalno kupci stoje ispred termoelektrana sa džakovima da uzmu pepeo, znajući koje su karakteristike njega kao građevinskog materijala i nas, tako siromašnu zemlju koja em plaća za deponovanje pepela, em plaćamo neke materijale skuplje, ne znam ko je ovde lud. To je moj dobronamerni predlog i da malo razmislimo o tome. Vi znate koliko su sada šljunkare iliti eksploatacija šljunka doprinela rečnim koritima da naprave ovaj haos koji su napravili. Hajde da nešto kreativno uradimo, nadam se da ćemo svi imati korist od toga. Hvala.
