Poštovana predsedavajuća, ministri, kolege narodni poslanici i uvaženi građani Srbije, na samom početku svoga izlaganja želim da naglasim da će narodni poslanici poslaničke grupe Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati Predlog zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji, kao i Izveštaj Vlade o elementarnoj nepogodi.
Elementarne nepogode koje su ovog proleća zahvatile veliki deo Evrope, najteže posledice prouzrokovale su na teritoriji Balkana, posebno Republike Srbije.
Poplavljene su velike površine poljoprivrednog zemljišta, značajni privredni i stambeni objekti, a što je najvažnije, u vodama je nestao ne tako beznačajan broj ljudskih života. Sve to navodi na potrebu donošenja propisa kojima bi se stvorili uslovi za preventivno delovanje i u sličnim situacijama svođenje posledica na najmanju moguću meru.
Ma koliko posledice ovogodišnjih majskih poplava bile teške, ne možemo da zanemarimo činjenicu da su mogle biti i pogubnije da nije bilo pravovremenog i adekvatnog odgovora Vlade Republike Srbije i svih njenih ministarstava, posebno Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova, ali i brojnih dobrovoljaca koji su priskočili u pomoć postradalom stanovništvu.
U vreme kada je, nakon martovskih izbora, odgovornost za vođenje države preuzeo predsednik Vlade Aleksandar Vučić, koji je vrlo hrabro započeo korenite reforme na svim nivoima, elementarna nepogoda je zapretila da zaustavi proces od koga se očekuje da za dve ili tri godine Srbiju postavi na zdrave noge. U takvim trenucima gospodin Vučić se uhvatio u koštac sa još jednim problemom i zahvaljujući ugledu koji uživa u svetu, a i ličnim vezama, obezbedio je značajnu humanitarnu pomoć poplavljenom stanovništvu.
Ne mogu da ne spomenem ni veliki doprinos ministra inostranih poslova gospodina Ivice Dačića, koji je koordinacijom aktivnosti sa srpskom dijasporom uspeo da obezbedi značajna materijalna sredstava za pomoć stanovništvu stradalom od poplava.
Po mojim informacijama, sredstva su stigla u Srbiju i već počela da se dele onima kojima je u ovom trenutku najpotrebnije kako bi se što pre eliminisale ili bar ublažile posledice elementarne nepogode i svako od ugroženih zimu dočekao u obnovljenom domu.
Ono o čemu bih ja danas govorila i na šta bih stavila akcenat je situacija u Gradu Kraljevu, koji je u dva navrata tokom ove godine bio zahvaćen poplavama i to u mesecu aprilu i maju.
Katastrofalne poplave koje su tokom aprila i maja meseca ove godine pogodile kraljevački kraj, nanele su ogromne štete infrastrukturnim i stambenim objektima, ali i poljoprivrednom zemljištu.
Prvi poplavni talas je početkom druge polovine aprila prekrio više od hiljadu hektara obradivog zemljišta, pa su poljoprivrednici nakon što se voda povukla bili prinuđeni da ponovo zasejavaju njive sa obe strane Morave.
Nabujala Ribnica ugrozila je deo istoimenog prigradskog naselja, ali je pravovremenom reakcijom kriznog štaba tokom samo jedne noći nasipanjem kamena na obale reke sprečena katastrofa.
Bujični potoci u gledićkom kraju u dva navrata, u aprilu i maju, odneli su veliki broj mostova različite veličine, pa su brojna domaćinstva nekoliko dana bila bez komunikacije sa ostatkom sveta. Brzom i efikasnom akcijom pripadnika inženjerskih jedinica druge brigade kopnene vojske, čije je sedište u Kraljevu, montirana su tri teška mehanizovana lansirna mosta u Ravanici, Godačici i Bogutovcu i tako ponovo uspostavljena komunikacija do konačnog rešavanja problema.
Deo onog što je oštetio prvi poplavni talas, dodatno je uništio i drugi poplavni talas, između ostalog i delove infrastrukture koji su u međuvremenu popravljeni.
Znatno veće štete pretrpelo je oko 500 domaćinstava na potezu od Mrsaća do Vitanovca, gde je nivo vode u stambenim objektima na pojedinim mestima dostizao i do dva metra.
Čim se voda povukla u prigradskom naselju Grdica, na teren je izašlo oko 200 dobrovoljaca, uglavnom učenika Saobraćajno-tehničke škole „Nikola Tesla“ i studenata Mašinskog fakulteta, koji su se organizovali putem društvenih mreža.
Tako je u Kraljevu, među prvim gradovima poplavljenih područja u Srbiji, iz kuća uklonjen kompletan nanos mulja i druge prljavštine, što je bio uslov za dezinfekciju, deratizaciju i zaštitu od komaraca. Pravovremeno su reagovala i javna preduzeća, „Čistoća“ i „Putevi“, čijom mehanizacijom je na deponiju transportovan sav otpad iz poplavljenih kuća, kao i deo uništenog pokućstva.
Vrlo brzo je reagovala i Skupština grada odlukom da se 64 miliona dinara iz Fonda za solidarnu stambenu izgradnju preusmeri na saniranje posledica poplava, da bi gradsko veće donelo rešenje o dodeli jednokratne novčane pomoći od po 120.000 dinara vlasnicima svih domaćinstava koja su pretrpela štetu.
Reagovali su kraljevački umetnici, različita esnafska udruženja, koja su na svoju ruku organizovala raspodelu pomoći. Novac je pristizao i na namenski račun za otklanjanje posledica poplava, a najveća donacija od 40.000 evra stigla je od partnerskog grada Maribora.
Šleperi humanitarnih pomoći stigli su sa različitih strana, a jedan takav sa 25 tona različitih artikala, uz moje angažovanje, dostavili su naši ljudi koji žive i rade u Nemačkoj.
Uz pomoć prijatelja iz Italije, dvadesetak dece sa poplavljenog područja letovalo je na crnogorskom primorju. Naši prijatelji iz italijanske pokrajine Trantino prikupljaju delove nameštaja koji se u Kraljevo očekuju najkasnije za mesec dana.
Drugi poplavni talas primorao je poljoprivredne proizvođače da po treći put obrađuju njive i presejavaju ih, a Komisija koju je formirala lokalna samouprava procenila je štetu na 900 miliona dinara. Prema informacijama kojima ja raspolažem, podatke o tome je dostavila resornim ministarstvima.
Posebno treba spomenuti i pohvaliti one gradove i opštine koji su se samovoljno organizovale i proaktivno reagovale u otklanjanju šteta i pružanju pomoći ugroženom stanovništvu.
Sigurno je da je u efikasnosti prednjačila Jagodina, gde su se gradski funkcioneri, koji inače ne primaju naknadu za svoj rad, odvojili po 20.000 dinara, lokalna preduzeća i preduzetnici donirali su u proseku po 300.000 dinara, a fabrike po milion dinara. Uz pomoć tih sredstava kupljen je nameštaj i bela tehnika kako bi domaćinstva što pre počela normalno da funkcionišu. Tim ljudima je uručena i nova garderoba kao donacija privrednika iz Novog Pazara i fabrike „Prvi maj - Pirot“. Zahvaljujući toj pomoći, stanovništvo se vrlo brzo vratilo svakodnevnom životu.
Na kraju želim da ponovim da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati Izveštaj Vlade i glasati za Predlog zakona o otklanjanju posledica poplava u Srbiji. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Milena Ćorilić.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka, poštovani poslanici, iz Izveštaja o poplavama koje su se dogodile u našoj zemlji evidentno je da je Vlada blagovremeno reagovala od proglašavanja vanredne situacije na teritoriji Republike Srbije do preduzimanja svih mera u cilju spašavanja, pre svega, ugroženog stanovništva, a zatim i materijalnih dobara, kao i preduzimala je sve mere u prikupljanju i distribuciji pomoći u ugroženim područjima.   
Kao stanovnik grada Šapca, koji je bio jedan od najugroženijih, a odbranjen je zahvaljujući pozivu Vlade Srbije, želim da se zahvalim Vladi, pripadnicima Vojske, policiji i svima koji su došli da brane naš grad od poplava, zajedno sa građanima Šapca. Takođe, zahvaljujem se studentima, omladini, srednjoškolcima, koji su sve vreme radili na podizanju nasipa na Savi.
U su Izveštaju opisane aktivnosti koje je Vlada preduzimala za vreme vanrednog stanja od poplava. Moj grad je odbranjen od reke Save, ali delovi grada su poplavljeni, kako od atmosferskih padavina, tako i od izlivanja manjih potoka i javne kanalizacije.
Postavlja se pitanje – pored pomoći ugroženim i saniranju infrastrukture, šta je neophodno uraditi da se prilikom mogućih sledećih poplava, koje će se desiti ako se ne unaprede odvodni sistemi, jer sistem zaštite od poplava se radi kada je lepo vreme? Mišljenja sam da u svakoj opštini treba uraditi izveštaj o kritičnim mestima na kojima je došlo do izlivanja vode i koji su uzroci izlivanja i šta je potrebno uraditi da se to ne ponovi.
Kao što se može videti iz Izveštaja, Šabac je odbranjen od reke Save, ali izlivanja vode u gradu i okolini su se desila iz reke Dumače i Dobrave, Cerskog obodnog kanala, gradske kanalizacije, prodora vode iz kanalizacionog sistema Hemijske industrije „Zorka“ i bujičnih potoka u prigradskim naseljima i seoskom području. Potopljeni su samo neki delovi grada. Zato je bitno napraviti izveštaje i ostaviti zapis o tome kako i gde je neko područje poplavljeno. Prikupljanjem ovih informacija unapredilo bi se stanje i pripreme za odbranu od sledećih eventualnih poplava.
Odbrana od poplava nije samo zadatak „Srbijavoda“, već komunalnih preduzeća, policije ili vojske. To je spektar mera celog društva. Mišljenja sam da se moraju definisati nadležnosti po opštinama i gradovima gde to nije urađeno. Svi znamo da „Srbijavode“ brani od poplava od reke Save, Dunava i drugih većih reka, ali ko je odgovoran za male potoke, kanale i kanalizaciju?
Prilikom poplava pokazalo se da se neki delovi poplavljuju u većoj ili manjoj meri svake godine. Ovaj put je to bilo drastično. U razgovoru sa građanima koji žive u tim delovima, postavljali su pitanje – a zašto su nam dali gradske dozvole? Svaki grad i opština imaju površine, delove koji se vekovima plave, samo što poplave nisu svaki dan, pa se to zaboravi. Urbanizacijom tih prostora i naseljavanjem plavnih površina samo se problem odbrane od poplava uvećava.
Dakle, prilikom izrade planske dokumentacije generalnih urbanističkih projekata moraju se imati u vidu delovi grada koji se prirodno tope i u njima ne dozvoliti izgradnju, jer kuće koje su izgrađene u tim mestima teško se brane.
Takođe, neophodno je analizirati stanje kanalizacionih sistema. Većina je građena pre 50 i više godina. Gradovi su se proširili. Da li kapaciteti dovoljni, s obzirom na veću količinu vode koja u njih dolazi? Da li je potrebna rekonstrukcija? Sve su to pitanja na koja dana moramo tražiti odgovor, jer smo u poplavama uvideli sve nedostatke.
Svi sistemi odbrane od poplava koštaju mnogo, kao i njihovo održavanje, ali odbrana od poplava je posao celog društva. Zato je potrebna edukacija stanovništva i dizanje svesti o važnosti sistema odbrane od poplava.
Kada pogledate naše kanale i rečice, pa čak i velike reke, one su deponije starih šporeta, frižidera i isečenih automobila i drugog otpada. Sigurna sam da ih tamo nisu doneli ni „Srbijavode“ ni vojni, ni policija. To čine meštani koji su kada su došle poplave trpeli i posledice, potopljene kuće i dvorišta.
Ne možemo očekivati da ćemo time što ćemo odgovornog za održavanje kanala sve probleme rešiti. Ne može hiljadu da pravi štetu, a jedan da održava. Ako edukacijom građana ne podignemo svest o važnosti sistema odbrane od poplava, tada primeniti oštre mere.
Na kraju, mislim da bi svaka opština morala da napravi analizu svojih plavnih područja i istraži uzroke koji su do toga doveli, kao i da predloži mere kako bi se to unapredilo, da ne sačekamo nove poplave, već da odbranu podignemo na viši nivo.
Poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati i glasati i za Izveštaj i za Zakon o otklanjanju posledica od poplave. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Poštovana predsednice, poštovana potpredsednice Vlade, saradnici u Vladi i u Ministarstvu, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS, kao što je već naglasio i podvukao ovlašćeni predstavnik koji je govorio, prof. dr Žarko Obradović, svakako će podržati predloženi Zakon o otklanjanju posledica poplava i ovaj Izveštaj o elementarnoj nepogodi.
Ovaj izveštaj je sveobuhvatan i dao je potpunu sliku o težini i razmerama elementarne nepogode koja je jedna od najvećih i najtežih koja je zadesila Srbiju. Takođe, daje potpunu sliku o angažovanju Vlade, državnih organa, nadležnih institucija, lokalnih samouprava, njenih organa i stanovništva.
Pokazalo se da smo imali na delu potpunu posvećenost, akciju i brigu Vlade Republike Srbije i svih ministarstava. Pokazalo se da su u okviru svojih nadležnosti svi postupali najbrže što se moglo i to je dalo rezultate. Naravno, nekih propusta je bilo, ali odavno u Srbiji nismo imali tako dobru koordinisanu akciju i funkcionisanje jednog sistema koji je bio fokusiran ovog puta na spašavanje ljudskih života, na spašavanje materijalnih dobara, evakuaciju stanovništva.
Koliko je sa jedne strane delovalo zastrašujuće i katastrofalno stanje u najugroženijim područjima zahvaćenim poplavama, toliko je sa druge strane delovalo ohrabrujuće i, rekao bih, nadležno rad Vlade i prisustvo i prisustvo na licu mesta najodgovornijih ljudi u ovoj državi, na čelu sa premijerom Vučićem. Zatim, tu su bili i ostali ministri: Selaković, Stefanović, Gašić, ministar energetike Aleksandar Antić, ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, a Ivica Dačić je svakako zaslužan za to što je okupio veliki broj ambasadora i diplomata, koji su na licu mesta videli posledice ove katastrofe. Naravno, zaslužuje i svaku pohvalu da se pomene i Predrag Marić, čovek koji vodi Sektor za vanredne situacije.
Pored potpune i velike posvećenosti i koordiniranog funkcionisanja celokupnog sistema u odbrani od elementarne nepogode, nije bilo u mogućnosti da se odbranimo od razuzdane i pobesnele prirode, da tako kažem.
Štete su zaista velike u svim sferama i u svim sektorima života i rada. S toga, svakako valja izvući određene pouke i ukazati na ono što treba da budu mere, a to je upotreba namenskih sredstava za regulisanje vodotokova, koja nije bila onako kako bi trebalo u prošlosti. Sada se vidi šta znači nedostatak dve ili tri ili čak i više hiljada vatrogasaca i spasilaca i treba raditi na takvom popunjavanju.
Takođe, zanavljanje opreme i dodatno opremanje je veoma značajno zbog budućeg vremena kako se u ovim razmerama ne bi ponovile i da ne bi bile takve posledice. Potreban je veći nadzor nad subjektima koji imaju konkretne nadležnosti u ovim oblastima. Ne sumnjam da će organi Republike Srbije, kao i Vlada, voditi računa o svemu ovome.
Dolazi iz Braničevskog okruga, tačnije iz Petrovca na Mlavi, sa reke koja je označena vlastitom imenicom Mlava, a koja ima glagolsko značenje i činjenje da ona mlavi ili, kako bi se drugačije reklo, mlevi, melje, ona nosi, valja, ruši sve pred sobom onda kada nabuja i veoma je tada opasna. U medijima nije bilo dovoljno reči o poplavama na reci Mlavi u mestima kao što je Petrovac na Mlavi i Malo Crniće. U Petrovcu smo imali da je nastradao u poplavi dečiji vrtić, sa velikom štetom, gimnazija, 257 kuća, 72 pomoćna objekta, 183 hektara zasejane površine.
Kada je reč o zakonu, u prvom članu stav 2. nije navedena opština Malo Crniće koja je bila obuhvaćena poplavom i postoji o tome dokumentacija. Čuo sam da i neke druge opštine nisu obuhvaćene. Podneli smo amandman, ali nadam se da će amandman odbora obuhvatiti sve te opštine i da će to biti rešeno na najbolji mogući način.
Takođe, Mlava je ugrozila termo-energetski gigant TEKO, odnosno termoelektranu „Kostolac“ i površinske kopove u „Kostolcu“ i okolini. Tamo je nekoliko puta dolazio ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić u društvu sa direktorom EPS Obradovićem, zajedno sa direktorom TEKO Draganom Jovanovićem i predstavnicima lokalne samouprave Grada Požarevca, takođe, uz prisustvo specijalnih grupa iz Francuske učinjena je značajna odbrana ovog termo-energetskog giganta, što je ipak veliki uspeh u poređenju sa „Kolubarom“.
Zadivljuje zainteresovanost i aktivnost mladih ljudi koji su u svemu ovome učestvovali. Tako je bilo na svakom mestu. Tako je bilo u Petrovcu na Mlavi kada su otklanjane posledice u vrtiću ili u gimnaziji ili u privatnim domaćinstvima. Važno je učiniti pohvalu i fondacijama, humanitarnim organizacijama, donatorima. Pomenuću fondaciju Ane i Vlade Divca, fondaciju Novaka Đokovića koja je dala 10 miliona dinara za renoviranje dečijeg vrtića u Petrovcu.
Kada je reč o Predlogu zakona o otklanjanju posledica o poplavama, njime se uspostavlja transparentnost, legalitet, pravednost u poslu otklanjanja posledica od poplava i efikasno završavanje svih poslova do početka grejne sezone.
Završiću sa ovakvom jednom konstatacijom, uz napomenu da će SPS glasati za jedan ovakav izveštaj i zakon. Ujedno će glasati o onome što je bila aktivnost, trud i velika posvećenost Vlade Republike Srbije i svih organa u otklanjanju i odbrani od ove poplave.

Reč ima ministarka Mihajlović.

Htela sam samo da pojasnim, vezano za član 1. stav 2, kako će da glasi, pošto znam da ste dali amandman. Ne samo vi, nego i članovi odbora, budući da mnogih opština nije bilo u stavu 2. Glasiće drugačije. Dakle, područje pogođeno poplavama, u smislu ovog zakona, obuhvata poplavljene i klizištima ugrožene delove teritorije Republike Srbije, gradove, opštine koje prijave štetu Komisiji za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda u roku predviđenom ovim zakonom. Spisak gradova i opština u kojima će biti otklonjene posledice poplava i aktiviranja klizišta, u skladu sa ovim zakonom, utvrđuje Vlada na predlog kancelarije. Odnosi se na sve opštine. Sada ih ima 126, a ne 26, koliko ih je u trenutno predlogu. Verujem da će odbor to prihvatiti.

Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Peranović.

Poštovana potpredsednice Vlade, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi izveštaj o velikoj tragediji koja se dogodila u Srbiji, u maju, u poslednjih 20 godina, tragedija koja je ujedinila građane Srbije i pokazala koliko smo složni, koliko smo jaki. Iz ove tragedije mnogo smo naučili kako bi smo još bolje reagovali ako ikada, ne daj Bože, dođemo u istu situaciju.
Prethodnih dana mogli smo da čujemo brojne kritike na izveštaj, da izveštaj predstavlja samo brojke. Međutim, moram da vam kažem da su to apsolutno netačne stvari, jer analizirajući ovaj izveštaj o poplavama, utvrdio sam da je iscrpan i sveobuhvatan zato što obuhvata detaljno objašnjenje i hronološki poređane događaje.
Takođe, ono što svedoči o sveobuhvatnosti ovog izveštaja je činjenica da sadrži detaljnu analizu preduzetih mera na sprečavanju poplava, kao i situacije nastale štete nakon poplava. Ovako koncipiran izveštaj predstavlja i predstavljao je dobru osnovu za donošenje zakona koji se bavi postupkom otklanjanja posledica od poplava, koji je takođe pred nama.
Zakon o otklanjanju posledica od poplava u Republici Srbiji je pravni akt koji predstavlja okvir i pravni osnov za obnovu zemlje nakon katastrofalnih poplava koje su nas zadesile. Zakonom se definiše koji deo teritorije Republike Srbije je bio pogođen poplavama i definiše se u kojim oblastima Republike Srbije će se baviti obnova zemlje. Zakon definiše i državni organ, tj. Kancelariju za pomoć i obnovu poplavljenih područja na osnovu čijih će predloga Vlada sprovoditi program obnove zemlje, kao i kriterijume po kojima će se sprovoditi i delokrug delovanja ovog organa.
Ovom prilikom želim da istaknem da će se kroz Kancelariju na jedan transparentan način obavljati obnova zemlje, da ćemo na internet stranicama moći videti gde ide novac, roba ili bilo koji drugi vid pomoći.
Moram da istaknem da za vreme majskih poplava Vlada Republike Srbije je bila maksimalno angažovana. Dolazim iz grada koji je više puta pominjan u ovoj Skupštini, koji je uspeo da se odbrani od katastrofe, grad Šabac.
U Šapcu su za sve vreme poplava bili prisutni i premijer i ministri i načelnik generalštaba. Prve noći poplava u gradu je bilo preko 10.000 ljudi. Ovom prilikom želim da se zahvalim svim građanima Srbije iz svih gradova iz kojih su došli, koji su pomogli. Zaista mislim da je ta prva noć poplava bila presudna. Preko 350.000 vreća džakova je napunjeno samo te noći i postavljeno je na nasip pored Save. Za sve vreme poplava utrošeno je preko milion vreća i to je detaljno objašnjeno u ovom izveštaju. Zato mislim da izveštaj i ovaj predlog zakona treba podržati.
Ono za šta se ne bih složio i što i što često u Srbiji imamo situaciju da posle bitke smo svi pametni i svi znamo šta bi trebalo raditi. Mislim da u prvi mah nije bila spremnost štaba na nekom najvišem nivou i stoga jeste reakcija Vlade da se formira jedan novi štab, ali Šabac nije samo odbrana od reke Save. Tačno je, odbranili smo se mi od najveće vodene površine, Sava je, kako reče general Diković ukroćena i to je zaista jedan veliki uspeh svih nas koji smo tih desetak dana bili u Šapcu. Mislim da nema čoveka koji nije aktivno učestvovao na odbrani grada, na odbrani tih prigradskih mesta i mesnih zajednica.
Mislim da smo dobili poplave u određenim mesnim zajednicama od malih rečica ili kanala, potoka koji danas u mirnodopskim uslovima jedva da postoje. Zaista kao lekar nikada se nisam bavio palijativnim poslom. Uvek sam razmišljao da treba da se bavimo preventivom. Šta to znači? Propustili smo dugi niz godina prethodnog perioda vladavine nekih drugih političkih organizacija da se ti kanali i te rečice odmulje, očiste, a verovatno određena sredstva koja su bila namenjena za to su utrošena na neku drugu stranu, pa smo dobili poplavu i od Dobrave i od Tamnave i od Umače, nije bitno da ih ne nabrajam i određene mesne zajednice su pretrpele izvesne štete kako na poljoprivrednim usevima, stočarstvu, u svojim domaćinstvima.
Posle ovakve situacije kada je obnova treba istaći da nam predstoji jedan period zaštite životne sredine, pre svega mislim na aktivnosti Ministarstva zdravlja da izbegnemo tu zdravstvenu katastrofu i da izbegnemo sve te zarazne bolesti.
Mislim da u nekim segmentima nismo imali adekvatnu spremnost sektora za vanredne situacije, te ovog trenutka sam mišljenja da Sektor za vanredne situacije treba podići na jedan još viši nivo. U narednom periodu treba razmišljati o civilnoj zaštiti, jer pored pripadnika Vojske, Policije i Žandarmerije i svih građana Srbije, mora da postoji jedno rukovodeće telo koje će se baviti tim civilnim sektorom, a to je u prethodnom periodu uništeno, razoreno i nije delovalo na neki odgovarajući način u svim trenucima.
Tačno je da smo imali pomoć od zemalja od okruženja, iz Francuske, Švajcarske, da ne nabrajam sve zemlje, ali moramo da imamo jedno svoje telo, jedan organ koji će se baviti vanrednim situacijama.
Ovde je mnogo toga izrečeno i o zakonu i o svemu. Reći ću da u narednom periodu moramo da izgradimo nešto čime ćemo se zaštititi, zakon, akt, i od poplava, požara i svih drugih elementarnih situacija. To je nešto na osnovu čega ćemo delovati. Bićemo spremni ako to dođe.
Svi smo svedoci da ne daj Bože Srbiji i zemljama u okruženju preti neka nepogoda ili elementarna katastrofa. Baš iz tog razloga moramo to izraditi, da napravimo jedan akt na osnovu koga ćemo delovati i raditi u narednom periodu.
Još jednom, Vlada je pokazala jednu ozbiljnost i jednu doslednost. I juče i danas pričamo o reformama i o ulasku Srbije u EU. Baš na ovakav način kada treba napraviti i izgraditi, doneti jedan akt pokazujemo i ozbiljnost i doslednost i rešenost da se uhvatimo u koštac sa svim problemima. Više ne želimo da se bavimo posledicama, nego želimo da idemo korak napred i da se bavimo budućnošću. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Vera Paunović.