Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Peranović. Izvolite.

Hvala.
Uvažena predsednice, gospodine ministre, smatram da, kao i moje prethodne kolege, ovaj amandman ne treba prihvatiti. Zašto? Svedoci smo da prethodnih 12 godina i više u zemlji Srbiji mnogo radnika je bilo na crno ili radilo u toj sivoj zoni. Da podsetim koliko je hiljada radnika otpušteno samo zadnjih sedam, osam godina. Ovim zakonom će se to sve ispraviti.
Suština priče je da Vlada Republike Srbije, ministarstvo, ovim zakonom želi da uvede u legalne tokove sve firme i sve radnike. Ne želimo više da imamo crne radnike, sive radnike koji će dobijati otkaze preko noći, jer kada si prijavljen postoji jedna procedura koja je regulisana nekim drugim članovima.
Na kraju, suština je da naši radnici rade i zarade platu i moramo da izbegnemo više jednu činjenicu, a pominjemo je više puta, radnici ne dobijaju platu, nego treba da je zarade pošteno na svojim radnim mestima.

Hvala.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Slobodan Homen, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, dr Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović i dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za rad socijalnih pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč želi dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Posle ove opširne diskusije, pošto se amandman odnosi na isti član i iz elaboriranja gospodina ministra, ja mislim da će se složiti da će prihvatiti naš amandman.
Amandman se odnosi na član 35. koji glasi: „Poslodavac je dužan da ugovor o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa ovim zakonom ili njihovu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde radno angažovano lice radi“.
Mi predlažemo da se doda stav 2. koji će glasiti: „Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad“.
Zakonodavac je ovim članom hteo da olakša kontrolu inspekcije rada i inspekcijskih službi, tako što će uz zaposlenog da ide i njegov ugovor o radu. Ono što je problem, o čemu je do sada vođena polemika, ugovor o radu i rad na crno, rad u sivoj zoni se odnosi na odnos prema državi i prema plaćanju poreza i doprinosa. Ugovor o radu kao ugovor o radu znači da je neko sklopio odnos sa nekim, da će biti plaćen za svoj rad i svi ti ljudi koji rade na crno i u sivoj zoni oni imaju platu. Oni ne rade bez plate. Problem je što se ne plaćaju porezi i doprinosi.
Porezi i doprinosi se plaćaju kada se potpiše ugovor o radu koji nije obavezan nego je pravni osnov da se prijavi radnik u poresku upravu, gde ide plaćanje poreza, doprinosa za socijalno i penziono.
Obrazac mislim da se zove M1 i njegova fotokopija, koja se daje radniku, je garancija da je vlasnik kapitala, vlasnik preduzeća, kako god da ga zovete, prijavio tog radnika da, sem plate, ima plaćen radni staž i ima plaćeno socijalno.
To što vi kažete da neće da se vidi ako poslodavac ne uplaćuje, videće se posle tri meseca kada ne dobije markicu od Fonda zdravstva. Znači, na tri meseca se overavaju knjižice i ako se ne uplaćuju porezi i doprinosi za prijavljenog radnika onda se ne dobije markica i radnik zna da nije prijavljen.
Ako želite da olakšate kontrolu inspektorima, kažite inspektorima da pre odlaska na teren i kontrole neke firme uzmu listing prijavljenih radnika te firmi i treba mu samo lična karta osobe na gradilištu, ne treba mu ugovor, jer u listingu će videti da li je on prijavljen ili nije. Problem je što država želi da uvede u redovne tokove normalne tokove, a to je plaćanje poreza i doprinosa.
Ako radnik nije siguran da je prijavljen na obavezno socijalno i penziono osiguranje i ako nisu plaćeni porezi, on će morati da… Šta sam hteo da kažem?

Da li ste završili?

Ne.
On nije siguran da je bez te fotokopije, koju mi predlažemo da mu da poslodavac, prijavljen na socijalno i penziono osiguranje.
Ideja našeg amandmana je da radnik ima pravnu sigurnost i da dobije papir u uverenje da je prijavljen. S jedne strane ministar predlaže način kako će olakšati rad inspektorima, a mi samo predlažemo da radnik ima potvrdu da je, pored ugovora i plate koju će dobiti za svoj rad, i prijavljen na socijalno i penziono osiguranje. Zahvaljujem se.

Hvala.
Za reč se javio narodni poslanik Zoran Živković.
Imate još 55 sekundi. Izvolite.

U sklopu rasprave o radničkim pravima po ovom zakonu, primetio sam da u ulaznom holu parlamenta su policajci koji nisu sastavni deo obezbeđenja ovog parlamenta sa oružjem.

Ne govorite o amandmanu. Oduzimam vam reč.
(Zoran Živković, s mesta: Mislim da je ovo važna informacija. Ko se to oseća ne bezbednim u ovom parlamentu kada napolju imate…)
Nemojte da remetite tok rasprave. Dala sam vam reč po amandmanu i vi ste to zloupotrebili.
(Zoran Živković, s mesta: Pitam ko je njih pozvao?)
Vi ste rekli da hoćete da govorite po amandmanu.
(Zoran Živković, s mesta: Pitam ko je njih pozvao? Ima 50 policajaca. Ja vas molim da odgovorite na pitanje ko je njih pozvao.)
Niste u prenosu uopšte.
(Zoran Živković, s mesta: Zašto stoje policajci na ulazu?)
Proučite zakon. Vi znate šta znači prijavljivanje iz klupe.
Sedite, molim vas.
Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu?
(Zoran Živković, s mesta: Samo pitam da mi date odgovor.)
Nemojte vikati.
Dala sam jednu opomenu. Sedam puta ste držali konferenciju za štampu zbog opomene.
(Zoran Živković, s mesta: Dajte opet.)
Opet? Simpatično.
Neću vam dati opomenu. Nećete me danas izazvati.
Sedite, molim vas. Budite parlamentarni i zauzmite svoje mesto.
Da li još neko želi da govori o amandmanu? (Ne.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Slobodan Homen, Branika Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, dr Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović i dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Predlogom zakona je predviđeno da stav 1. člana 36. glasi: „Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova, utvrđenih ugovorom o radu“.
Mi smo stavili amandman kojim predlažemo da se izmeni ovaj stav 1. i da on glasi: „Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu“.
Predloženom izmenom predviđa se da probni rad može da se ugovori samo za one poslove za koje se zaključi ugovor o radu. Ukoliko bi se prihvatilo rešenje iz Predloga zakona da probni rad može da se odnosi na više povezanih, odnosno srodnih poslova, to bi značilo da lice koje je na probnom radu mora da obavlja više poslova u odnosu na lice koje nije na probnom radu, a na istom je radnom mestu.
Lice na probnom radu bi moralo da pokaže veći stepen radnih i stručnih sposobnosti, budući da mora da obavlja više poslova. Pored toga, široko i opšte definisan krug poslova za koje se može ugovoriti probni rad stvara pravnu nesigurnost i otvara mogućnost zloupotrebe u pogledu ocenjivanja i davanja otkaza. U tom smislu je predložena i izmena stava 4. da se pravilnikom utvrde radne i stručne sposobnosti koje moraju biti pokazane u toku probnog rada.
Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da se ne prihvata iz razloga što je rešenje u Predlogu zakona adekvatnije i prilagođeno potrebama prakse. Ja kažem da je ovo obrazloženje ovako šturo i ovako nejasno uvredljivo za nas poslanike koji smo podneli amandman i ne mogu da ga prihvatim.
Među nama ima i pravnika koji imaju 30 godina prakse. Radila sam i u organima lokalne samouprave, radila sam i kao advokat, pri čemu sam registrovala i preduzetnike i preduzeće i obavljala im sve pravne poslove, pa i iz oblasti rada. Muž mi je preduzetnik koji ima povremeno i po 10 radnika zaposlenih. Tako da, jesam dosta upoznata sa ovom materijom.
Ovakvo rešenje iz Predloga zakona bi bilo adekvatnije samo za nesavesne poslodavce koji mogu da ugovore probni rad i da zaposlenog na probnom radu premeštaju sa posla na posao, iako to nisu poslovi koje zaposleni inače treba da obavlja prema ugovoru o radu. Tako npr. diplomiranog pravnika može da uputi na rad i na šalteru ili na prijemnom odeljenju, da stekne praksu koja mu apsolutno nije potrebna, što je bilo slučajeva u praksi o čemu mogu i sama da posvedočim.
Ovo može da predstavlja mobing sa pokrićem probnog rada, a u slučaju da se zaposleni na probnom radu usprotivi, poslodavac će uvek imati izgovor da zaposleni nije pokazao odgovarajuće sposobnosti i da mu da otkaz. Pri tome, ne postoji način da se odredi šta su odgovarajuće radne i stručne sposobnosti.
Amandmanom smo predložili da se pravilnikom utvrdi šta su odgovarajuće radnje i stručne sposobnosti, kako bi se sprečila situacija da poslodavac zloupotrebi ovlašćenje priliko davanja otkaza. Hvala.