Zahvaljujem.
Smatram da nisam povredila Poslovnik. Trudim se zaista da vodim sednicu tako da ne pravim velike reakcije ni kod koga. Preteške reči su izgovorene, prihvatam. Vi ste odgovorili kroz povredu Poslovnika.
Želite da se glasa? Zahvaljujem.
Reč ima ministar, Aleksandar Vulin.

Hvala.
Mislim da smo dovoljno potrošili vremena na objašnjenje da ovim predlogom kojim smo dali se sprečava produženje rada na određeno vreme. Maksimum je 24 meseca, a posle toga ćete ga ili zaposliti ili nećete zaposliti na određeno vreme. Nabrojani su izuzeci kao što postoje od svakog pravila, da sad ne govorim, od penzije, od novog poslodavca, od projekta itd. Dakle, to je više nego jasno.
Ali, ne mogu da se otrgnem utisku da se ovde mi bavimo samo politikanstvom, ne bavimo se suštinski zakonom. Prosto sam šokiran da bilo koja od frakcija Demokratske stranke sada sme da kaže ime Miroslav Mišković. To nekada nije bilo dozvoljeno. To je velika demokratizacija u našem društvu. Nekada se sa puno pijeteta govorilo o tom čoveku. Pre dve godine je upoznao i zatvor, verovatno za vreme vlasti neke od frakcija Demokratske stranke, ali je upoznao zatvor zbog stvari koje je radio za vreme vlasti frakcija Demokratske stranke.
Dakle, Miroslav Mišković, odnosno „Delta“, ako je podržala ovaj zakon, odlično i baš mi je drago da podržava sve zakone koje će podržati, samo ne mogu da razumem odakle odjedanput toliko gađenje prema dojučerašnjim saborcima, a još više odakle toliko gađenje prema svakom ko zapošljava nekoga ili nešto u ovoj zemlji. Mogli ste da navedete i predstavnike evropskih privrednih komora. Pa, i oni su podržali zakon. Verovatno je i to ružna reč.
Ovim zakonskim rešenjem, ovim amandmanom mi sprečavamo nastavak rada na određeno vreme i trudimo se da što više možemo zaposlimo ljudi na neodređeno vreme. Naravno, to je naša intencija. Ali, hajde da ponovim još jednom, zbog zdravog razuma, ako ni zbog čega drugog, ne možete nikome narediti da nekoga zaposli na neodređeno vreme ili određeno vreme, to jednostavno nije moguće. Hvala.

Hvala.
Reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje rad na određeno vreme jeste oblast koja je najviše bila po važećem zakonu zloupotrebljavana. Često su poslodavci baš tu priliku koristili da nekoga zaposle na 30 dana, 60 dana, da mu ne uplate doprinose, da mu vrate radnu knjižicu i kažu da njegovo angažovanje više nije potrebno. Kada se stalno pokreće priča oko Zakona o radu i o oko svega onoga što ovaj zakon treba da reši, da je prethodni možda bio i bolji, nisam primetio da su prethodni zakoni zaštitili toliko ljudi koji su ostali bez posla.
Znači, možete vi u zakonu da stavite odredbe kakve god želite, da pokušate da zaštite prava radnika, ali dajte mogućnost, baš zbog tih istih radnika, da njihova prava ne budu zloupotrebljavana, kao što je to bio do sada slučaj, pogotovo kada je bio u pitanju rad na određeno vreme. Nije tu bilo samo zloupotreba kod privatnih poslodavaca, bilo je često zloupotreba i u javnom sektoru. Nemojte da o tome govorim i koji su tu sve bili zapošljavani.
Hajde da malo razmislimo. Znači, najbolja zaštita za radnika i njegova prava jeste nizak broj nezaposlenih. Moramo jednom da krenemo sa mrtve tačke, da veliki broj nezaposlenih počnemo da smanjujemo. Kada počnemo da smanjujemo, a smanjuju se baš ovim odredbama koje su sada u zakonu, povećavamo prava zaposlenih. Onda neće poslodavac dobrog radnika da otpušta zato što mu je loš radnik mnogo jeftiniji, nego će da ga čuva. Kada bude tržište rada bez velike ponude radne snage, onda štitimo prava zaposlenih. Ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona jesu baš taj prvi korak.
Svakako da ovaj zakon i ovaj član 37. ne mogu sve da ispune što se od njih očekuje, zato dolaze i drugi zakoni na rad, ali u jednom smislu, u pravnom sistemu zemlje treba da stvorimo zakonodavstvo da baš pokrenemo stvari sa mrtve tačke. Ako mislite da je moguće napraviti idealan zakon, da motivišete poslodavce da zapošljavaju ljude i da zaposlenima date takav stepen da oni budu bukvalno pod apsolutnom zaštitom zakona, bez obzira šta da rade na poslu ili ne rade, a treba da rade, onda smo na pogrešnom putu.
Znači, ovo pitanje rada na određeno vreme nije ništa drugo nego da se zaposleni iz sive zone, iz raznih zakonskih i nezakonitih akrobacija uvedu u zakonski okvir, da ostvaruju svoja prava kao zaposleni i da počnemo da smanjujemo zvanično i nezvanično broj nezaposlenih. Kako ga budemo smanjivali, tako će prava zaposlenih sama od sebe da jačaju i onda neće biti potrebno nekih eksperimentalnih, niti sistemskih zakona uvoditi u naš zakonodavni okvir. Ovaj zakon, odnosno izmene i dopune su prvi korak ka tome. Zato i mislim da je zakon dobar i da ćemo u danu za glasanje da usvojimo ovaj zakon.

Reč ima dr Janko Veselinović. Izvolite.

Dajete mi repliku na izlaganje ministra?

Kako na izlaganje ministra replika? On je odgovorio poslanicima.

Ne, on je rekao da se gospodin…

Mogu da vam dam vaše vreme da trošite.

Mislim da nije u redu. Gospodin ministar je rekao da se gospodin Mišković obogatio za naše vreme itd. Mislim da imate razloga da…