Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje rad na određeno vreme jeste oblast koja je najviše bila po važećem zakonu zloupotrebljavana. Često su poslodavci baš tu priliku koristili da nekoga zaposle na 30 dana, 60 dana, da mu ne uplate doprinose, da mu vrate radnu knjižicu i kažu da njegovo angažovanje više nije potrebno. Kada se stalno pokreće priča oko Zakona o radu i o oko svega onoga što ovaj zakon treba da reši, da je prethodni možda bio i bolji, nisam primetio da su prethodni zakoni zaštitili toliko ljudi koji su ostali bez posla.
Znači, možete vi u zakonu da stavite odredbe kakve god želite, da pokušate da zaštite prava radnika, ali dajte mogućnost, baš zbog tih istih radnika, da njihova prava ne budu zloupotrebljavana, kao što je to bio do sada slučaj, pogotovo kada je bio u pitanju rad na određeno vreme. Nije tu bilo samo zloupotreba kod privatnih poslodavaca, bilo je često zloupotreba i u javnom sektoru. Nemojte da o tome govorim i koji su tu sve bili zapošljavani.
Hajde da malo razmislimo. Znači, najbolja zaštita za radnika i njegova prava jeste nizak broj nezaposlenih. Moramo jednom da krenemo sa mrtve tačke, da veliki broj nezaposlenih počnemo da smanjujemo. Kada počnemo da smanjujemo, a smanjuju se baš ovim odredbama koje su sada u zakonu, povećavamo prava zaposlenih. Onda neće poslodavac dobrog radnika da otpušta zato što mu je loš radnik mnogo jeftiniji, nego će da ga čuva. Kada bude tržište rada bez velike ponude radne snage, onda štitimo prava zaposlenih. Ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona jesu baš taj prvi korak.
Svakako da ovaj zakon i ovaj član 37. ne mogu sve da ispune što se od njih očekuje, zato dolaze i drugi zakoni na rad, ali u jednom smislu, u pravnom sistemu zemlje treba da stvorimo zakonodavstvo da baš pokrenemo stvari sa mrtve tačke. Ako mislite da je moguće napraviti idealan zakon, da motivišete poslodavce da zapošljavaju ljude i da zaposlenima date takav stepen da oni budu bukvalno pod apsolutnom zaštitom zakona, bez obzira šta da rade na poslu ili ne rade, a treba da rade, onda smo na pogrešnom putu.
Znači, ovo pitanje rada na određeno vreme nije ništa drugo nego da se zaposleni iz sive zone, iz raznih zakonskih i nezakonitih akrobacija uvedu u zakonski okvir, da ostvaruju svoja prava kao zaposleni i da počnemo da smanjujemo zvanično i nezvanično broj nezaposlenih. Kako ga budemo smanjivali, tako će prava zaposlenih sama od sebe da jačaju i onda neće biti potrebno nekih eksperimentalnih, niti sistemskih zakona uvoditi u naš zakonodavni okvir. Ovaj zakon, odnosno izmene i dopune su prvi korak ka tome. Zato i mislim da je zakon dobar i da ćemo u danu za glasanje da usvojimo ovaj zakon.
