Hvala.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić i Dejan Nikolić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Gordana Čomić. Izvolite.

  Zahvaljujem.
Član 20. u izmenama i dopunama ovog zakona menja član 50. koji govori o pojmu radnog vremena. U tekstu koji je predložen na usvajanje u ukupno pet stavova definiše se šta je radno vreme, šta je zaposleni dužan, šta je poslodavac dužan, šta je vreme pripravnosti.
Naš amandman se odnosi na to da se definiše vreme pripravnosti, a razlozi su u odredbama predloženog izmenjenog člana o pojmu radnog vremena, zbog toga što u 4. stavu ovaj član glasi: „Vreme pripravnosti i visina naknade za istu uređuju se zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu“. U poslednjem stavu kaže – vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom.
Naš amandman preciznije definiše šta je sve radno vreme, šta poslodavac i zaposleni moraju da znaju pre nego što ugovor o radu, i to je bio amandman, da u ugovoru o radu budu elementi, precizne definicije pripravnosti, da to bude element ugovora o radu. Obrazloženje Vlade je bilo da to suviše administriranja, šta god to značilo. Dakle, naš zahtev je da se radnim vremenom smatra vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove, a ne nalazi se na mestu gde inače takve poslove obavlja.
Odgovor Vlade je da se ne prihvata zato što je radno vreme definisano kao vremenski period u kome je zaposlenik dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca ne mestu gde se obavljaju poslovi. Pripravnost se ne računa u radno vreme, jer se zaposleni ne nalazi na mestu gde se obavlja rad, niti isti obavlja. To je obrazloženje zašto se ne prihvata amandman.
U stavu predloga iste ove Vlade piše – vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom, pa vas molim da se odlučite. Ne može oba. Ne možete da u osnovnom tekstu zakona kažete da vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova se smatra radnim vremenom, a moj amandman odbijate sa obrazloženjem da se vreme pripravnosti ne smatra radnim vremenom.
Nije problem da se ne prihvati moj amandman. Problem je užasna dubina nesporazuma kada je u pitanju analiza amandmana i kada je u pitanju dijalog koji ne postoji, pošto razmenjujemo, bar većina od nas, monologe o tome šta je to što smatramo da će biti posledica ovog zakona.
Čak ni ovako očite rečenice ja neću imati verovatno priliku da se iko zamisli – čekaj, kako možemo da u stavu koji definiše pripravnost, kažemo da se smatra radno vreme, a u obrazloženju da kažemo da se ne smatra. Nije problem ni što će biti odbijen. Problem je zaposleni koji ne zna da li će mu stanje pripravnosti biti računato u radno vreme ili ne i problem je poslodavac koji ne mora u ugovor u radu da uvede sve elemente pripravnosti i problem su sporovi koji će nastati, pri čemu je „lepota“ ovog amandmana to što on nije ni u korist zaposlenog, ni u korist poslodavca. Niti štiti jednog, niti štiti drugog, štiti pravnu državu, kojoj smo očito ne skloni. Hvala vam.

Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Slobodan Homen, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, dr Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović i dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem.
Ovaj amandman se takođe odnosi na član 50. Zakona koji reguliše pojam radnog vremena. Mi smo amandmanom predložili da se posle stava 3. doda novi stav 4. koji glasi: „Poslodavac je u obavezi da zaposlenog unapred i blagovremeno obavesti o potrebi da bude pripravan“. Sledstveno tome, stavovi 4. i 5. postaju stavovi 5. i 6.
Predložili smo takođe da u novom stavom 6. se na kraju dodaju reči: „S tim da se rad duži od osam časova smatra prekovremenim radom“.
Vlada je odbila amandman sa obrazloženjem da se podrazumeva da poslodavac mora zaposlenog da obavesti blagovremeno o pripravnosti i imajući u vidu da je prekovremeni rad na adekvatan način uređen drugim odredbama zakona.
Iz odredbe člana na koji je intervenisano ovim amandmanom ne proizilazi nikakvo podrazumevanje, niti je određen bilo kakav vremenski okvir za primenu podinstituta vreme pripravnosti. U interesu je i zaposlenog i samog procesa rada kod poslodavca da se ugradi ovakva norma o obaveznosti blagovremenog obaveštavanja zaposlenosti o pripravnosti.
Takođe, u mišljenju Vlade navodi se da je prekovremeni rad na adekvatan način uređen drugim odredbama zakona, što smatramo neosnovanim, polazeći od potrebe da se jasno i nedvosmisleno, bez mogućnosti različitog tumačenja, precizira da se rad duži od osam časova i u ovim slučajevima ima smatrati prekovremenim radom. Zahvaljujem.

Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, prof. dr Dragoljub Mićunović i Vesna Marjanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala.
Još jedan primer lažne borbe za radnička prava. Izmena je utoliko u članu 56. da se umesto teksta u kojem je bilo predviđeno da poslodavac ima obavezu da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana. Ovde je uvedena norma da bude pet dana, a čak se daje i mogućnost da to bude i manje od pet dana, a ne kraće od 48 sati. To, kao i mnoge druge stvari, neće povećati zapošljavanje, investicije, monetarnu i fiskalnu stabilnost, niti će radnicima dati bilo kakva veća prava nego što sada imaju. Ovo je još jedan dokaz da ovaj zakon nema nikakve veze sa onim što piše u razlozima za njegovo donošenje.

      Na član 24. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada nije prihvatila amandman u osnovnom tekstu, a o ispravci se nije izjasnila.
Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nije prihvatio amandman sa ispravkom.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić i Dejan Nikolić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

U istom maniru kao i prethodni, ovde je definisano da kolektivnim ugovorom može da se utvrdi preraspodela radnog vremena na devet meseci, a u osnovnom tekstu zakona koji se menja je bilo na šest meseci, čime se praktično za 50% smanjuju prava radnika u ovoj oblasti i u ovom delu. To neće doprineti  povećavanju stranih i domaćih investicija, neće dovesti do zapošljavanja, neće dovesti do smanjivanja rada na crno, neće dovesti do monetarne i fiskalne stabilnosti države i neće doneti radnicima nikakva nova prava, naprotiv, otežaće njihov položaj. Hvala.

Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 28. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Zoran Živković i narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?(Ne)
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Slobodan Homen, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, dr Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović i dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Zahvaljujem.
Ovim članom se regulišu pitanja odmora. Stav 1. ovog člana kaže – zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Mi protiv tog stava nemamo ništa.
Međutim, ovim našim amandmanom smo predvideli brisanje stava 2. ovog člana, koji kaže da zaposleni koji radi u preraspodeli radnog vremena ima pravo na odmor u okviru 24 časa u neprekidnom trajanju od najmanje 11 časova. Mislimo da se našim amandmanom obezbeđuje pravo na dnevni odmor u jednakom trajanju za sve zaposlene i ostvaruje se veći stepen zaštite zaposlenih, koji usled preraspodele radnog vremena rade duže od osam sati.
Vlada nije prihvatila amandman, navodeći između ostalog da je rešenje dato u Predlogu zakona povoljnije u odnosu na dosadašnje rešenje. Amandman nije išao na redukciju vremena odmora, već naprotiv, na izjednačavanje prava na odmor između dva radna dana. Sem toga, amandmansko rešenje je u skladu sa Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta 2003/88 o određenim aspektima organizacije radnog vremena i kvalitetnija razrada ovog dokumenta. Hvala.