Pravo na repliku, Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Samo jednu malu dopunu. Vi ste naveli dobar primer banke, ali moram da podsetim u kakvom je stanju zemlja Srbija i koliko imamo sela i zaseoka koji uopšte nemaju internet ni mogućnost korišćenja elektronske komunikacije.
Zamislite jedno poljoprivredno dobro, jednu zemljoradničku zadrugu, kako mislite da se omogući da radnik ako nema internet, bez njegove saglasnosti da mu se dostavlja rešenje elektronskim putem. Zato smo i predvideli da je neophodna saglasnost radnika.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Vi koristite vreme ovlašćenog predstavnika? (Da)
Izvolite.

Da. Želim da se zahvalim ministru što je cenio naš rad na amandmanima, ali žao nam je što nije prihvatio neke od amandmana, kao i ovaj.
Da bude jasno šta smo mi predložili u odnosu na predlog iz Predloga za izmenu i dopunu zakona. U Predlogu izmena i dopuna zakona piše da poslodavac može dostaviti zaposlenom rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, znači može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.
Ono što smo mi predložili je da može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi uz njegovu saglasnost, upravo da ne bi se taj, ne u bankama, ne u velikim firmama koje taj vid elektronske komunikacije imaju svakodnevno, ali neke druge firme nemaju. Naš strah je bio da recimo neka građevinska firma odredi plan godišnjih odmora, pošalje radniku rešenje, a on radi na nekoj građevini i možda koristi internet jednom u 10 ili 15 dana. Onda smo mi dodali još jedan stav koji glasi – dostava rešenja iz ovog stava smatra se izvršenom kada zaposleni u elektronskoj formi potvrdi prijem ovog rešenja.
Znači, mi upravo radimo i predlažemo u korist elektronske komunikacije i smanjenja troškova, ali smo samo želeli da zaštitimo zaposlenog, da on bude siguran da je dobio rešenje, da ima dokaz o tome da je dobio rešenje tako što će na mejl koji je dobijen, prethodno se saglasio da tako komunicira sa poslodavcem, odgovori – da, primio sam, i kako ide danas moderna komunikacija.
Ovako se ostavlja mogućnost, naše je mišljenje, po ovom predlogu kako ste vi predložili da poslodavac pošalje i da se smatra da od tog trenutka počinju da teku rokovi, a zaposleni niti je pogledao taj mejl ili ga je pogledao posle pet, 10, 15 dana i nema mogućnost da odgovori i eventualno se žali na rešenje koje je poslodavac odredio. Hvala.

Hvala.
Samo da obavestim vašu stranku da vreme poslaničke grupe je utrošeno, a ovlašćeni predstavnik ima još tri minuta i 15 sekundi.
Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević i Enis Imamović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Sabina Dazdarević.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre reči poput „Bože“ i „ne mora se“ ne smeju se naći u zakonskim odredbama. Dakle, ne treba koristiti terminologiju poput – poslodavac može da uradi nešto, a ne mora da uradi nešto drugo.
U članu 37. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu potrebno je jasno definisati šta je poslodavac dužan da uradi kako bi ispoštovao prava svojih zaposlenih. U ovom konkretnom slučaju potrebno je umesto „poslodavac može dostaviti rešenje“ staviti „poslodavac je dužan dostaviti rešenje o korišćenju godišnjeg odmora svom zaposlenom i to u pisanoj formi ili, ukoliko to zaposleni želi, u elektronskoj formi“. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Molim, onda on ne može ni biti predmet rasprave.
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Slobodan Homen, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, dr Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović i dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Ovaj član reguliše naknadu štete za neiskorišćen godišnji odmor. Poslanička grupa je sačinila amandman kojim predviđamo da se u stavu 1. nakon reči: „u slučaju prestanka radnog odnosa“ dodaju reči: „ili ako krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi godišnji odmor“.
Mi smo u stvari ovim našim predlogom predvideli da prestanak radnog odnosa ne može biti jedini uslov za naknadu štete usled neiskorišćenog godišnjeg odmora. Amandman zadržava postojeće rešenje kojima se normira krivica poslodavca, a kao osnov za naknadu štete za neiskorišćen godišnji odmor.
Posebno treba imati na umu odredbe člana 60. Ustava kojim se garantuje pravo na rad, odnosno na plaćeni godišnji odmor, te u tom smislu nedopustivo je da u slučajevima kada zaposleni ostane lišen svog prava na godišnji odmor, ne svojom krivicom, odnosno krivicom poslodavca, da mu šteta ne bude nadoknađena.
Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što, kako kaže, rešenje sadržano u predloženom amandmanu nije u skladu sa konvencijom Međunarodne organizacije rada 132 o plaćenom godišnjem odmoru. Upravo je amandman u duhu rešenja dokumenata MOR, kao i odredbi Ustava Republike Srbije.
Intencija amandmana je pravni konstrukt štete usled neiskorišćenog godišnjeg odmora. Rešenje koje predlaže amandman zasniva se na opštim normama o šteti i odgovornosti za štetu konkretizovanu kroz obavezu poslodavca da ukoliko njegovom krivicom…
(Predsedavajući: Vreme gospođo Karavidić.)
Samo da završim rečenicu, ukoliko njegovom krivicom zaposleni ne iskoristi pravo na godišnji odmor, zaposlenom ide nadoknada štete. Ovo rešenje sadrži i zakonodavstvo zemalja EU.

Hvala.
Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

Samo zbog građana, da pojasnimo jednu stvar.
Kada se ovde kaže da nešto nije u skladu s Ustavom, ne misli niko da je to sad neko antidržavno delovanje. Stvar je sledeća - ako je Ustavni odbor procenio da nešto nije u skladu sa Konvencijom Međunarodne organizacije rada, a sve konvencije Međunarodne konvencije rada su deo našeg pravnog poretka i automatski deo našeg sistema, onda se kaže da nije u skladu s Ustavom. Samim tim, postavlja se pitanje zašto uopšte raspravljamo o tome, jer ne možete, ako nije u skladu s Ustavom, kako može postati deo Zakona?