Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

  Nema ilustrativnije odredbe od ove za dokaz šta je ukupna posledica ovog zakona. Ovom odredbom se osobama sa invaliditetom stavlja mogućnost, predlagač kaže, povoljnija, da budu tehnološki višak.
U celini, ovaj zakon znači manje zarade zaposlene prvenstveno kod privatnika i prvenstveno kod privatnika koji zapošljavaju iznad 750 ili 1.000 zaposlenih, 10% manje zarade i to ćemo videti za mesec dana.
Za tri meseca ćemo videti da znači manje iznose za otpremnine i to znači da poslodavac, privatnik, nema uticaj na deficit, smanjuje sebi troškove smanjivanjem zarada zaposlenih.
Zašto kažem da je ovo ilustracija? Zato što su osobe sa invaliditetom zapošljavane na osnovu drugog propisa, da imaju subvenciju i sada će se odredbom koja je predložena u ovom zakonu dogoditi da pojeftini i taj deo za poslodavca, pogotovo ako je veliki poslodavac, jer su oni na pasci javnosti i jasno se vidi rade li zapošljavanja osoba sa invaliditetom ili ne, imaće je, ili njega, zaposlenog dok ima subvencije i onda će koristiti ovaj član da bude osoba sa invaliditetom tehnološkog viška.
Sve bi to bilo dobro da na i koji način ovo pomaže smanjivanju deficita ili da na i koji način pomaže većem zapošljavanju. Svaka vrsta ne glasanja da ostane odredba, podrazumeva da sve druge velike reči o dobrim efektima ovog zakona nažalost padaju u vodu.
Nije moguće da je upravo svim poslodavcima u Srbiji to malo osoba sa invaliditetom koje su zaposlene i to uz podršku države, da su baš one te koje smetaju tržištu rada. Hvala vam.

Reč ima ministar Vulin.

Moram priznati, ja sam zbunjen. Znači treba da se vratimo na staro rešenje po kome ste osobu sa invaliditetom mogli da otpustite bez da joj platite bilo šta.
Znači, loše je ovo što smo predvideli i da se traži novo radno mesto i da se obezbedi radno mesto i da se prilagodi potrebama, odnosno mogućnostima ne potrebama nažalost, i ako ništa od toga ne može, ako dođe ipak do nečega što niko ne želi, ako dođe do otkaza da se isplati nadoknada za to, dakle da se isplati otpremnina.
Dakle, bolje je rešenje da poslodavac traži, ne nađe rešenje i naravno otpusti osobu sa invaliditetom bez ikakve nadoknade. Ja to ne razumem. Meni je to potpuno neshvatljivo. Niko ne želi da otpusti osobu sa invaliditetom, zato je zaštićena na nekoliko članova ovog zakona i hajde da i to raščistimo, ovaj zakon, on predvidi pravo a način kako se realizuje pravo, ako je posebno, kao što je u pitanju osoba sa invaliditetom, reguliše se posebnim zakonima. Ne može ovaj zakon to sve da reguliše i ne treba da reguliše.
Stojim čvrsto pri ovome, ne da neće omogućiti otpuštanje nego će baš otežati otpuštanje jer ćete morati nešto i da platite. Do sada niste morali ništa da platite samo otpustite osobu sa invaliditetom.

Hvala.
Gospođo Čomić, molim vas da odustanete od replike iz prostog razloga što sam ja vama i mimo Poslovnika dao reč, s obzirom da kao poslanička grupa nemate …
(Gordana Čomić, s mesta: Imam dva posebna amandmana, ali to je u redu.)
Dobro, hvala vam.
Po Poslovniku gospodine Veselinoviću.

Poštovani predsedavajući, reklamiram član 27. a u vezi sa članom koji se tiče obaveze narodnih poslanika.
Naime, obaveza narodnih poslanika jeste da budu u sali a ako nisu u sali, obaveza im je da sa sobom ponesu svoje kartice.
Pogledajte aleju u kojoj sede poslanici iz SNS, četiri poslanika a 14 kartica u sistemu.
Dakle, poslanici SNS zdušno brane Zakon o radu, ali tako što nisu u Skupštini i što ih ne interesuju prava radnika. Poslanici SNS krše Poslovnik a vi to ne primećujete predsedavajući ili ne želite da primetite.
U delu gde sede poslanici SNS stoje samo njihove kartice.
Da li možete da napravite pauzu pa da rešimo to pitanje?

Evo sada ćemo. Hvala vam.
Prihvatam vašu primedbu i rešićemo odmah.
Molim službu da kartice koje su ovde u poslaničkim jedinicama da ih izvade. Ja ih odavde sada vidim, jedna, dva, tri, četiri, pet, molim vas.
Molim stručnu službu da to odmah reši.
Po Poslovniku, izvolite gospodine Babiću.

Zahvaljujem predsedavajući.
Molim vas da se dostojanstvo Narodne skupštine poštuje ali ovde se aludira na ljudski život. Ovde se kaže da poslanici SNS sede u alejama. Aleje su gospodine Veselinoviću na groblju, a ovde su velikani SNS. Ovde su velikani SNS i to je velika razlika.
Sa jedne strane, kada debatujemo o svakom članu, o svakom amandmanu, o svakom zakonu, kada govorimo o ovoj Narodnoj skupštini, nađu se neki dušebrižnici pa kažu – evo ustaje onaj Zoran Babić pa na svaku reč opozicije on nešto govori. Ne valja vam kada vas pristojno slušamo. Kažite šta valja, ali da nas odstranite odavde, da nas bacite u neke druge aleje, e to nećete uspeti i to vam nećemo dozvoliti, ma koliko drski i bezobrazni bili.
Uostalom, ovde je bilo juče, prekjuče, kada se raspravljalo o Izveštaju o poplavama, pa bilo je više ministara u Vladi nego poslanika u vašoj poslaničkoj grupi. Kada se tako nešto desilo? Nikada nego sada i našli ste da brojite kartice, pa brojte, zbunićete se do 136. Nikada niste imali toliko poslanika, nikada nećete ni imati, ni toliko poslanika, ni toliko poverenja građana Srbije.

Hvala.
Pošto je povreda Poslovnika, dobro, može tako da se shvati, ja je nisam tako shvatio, u redu, može biti aleja cveća.
(Zoran Babić, s mesta: Nismo cveće, nismo mi zasađeni ovde.)
Dobro, prihvatam.
Da li želite da se o povredi Poslovnika izjasnimo?

Ne.