Da li želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika?

Ne.

Dobro.
Reč ima Zoran Babić. Izvolite.

Spreman sam i da edukujem neke kolege, iako o hortikulturi ne znam mnogo, ali znam više od mnogih drugih. Razlika je između ulice uređene sa obe strane i velika je razlika između avenije i aleje. E ovo je avenija.
Što se tiče debate o dahijama, više govori o veličini i o malom ostrvu na koje su te dahije svedene i apsolutno podržavam kolegu Martinovića u toj stilskoj figuri. Ono kako ste želeli da shvatite tu stilsku figuru, ostaje vama na razmišljanju.
Nekako se stalno kaže - ova štetočinska vlada, ova vlada koja će napraviti štetu. Velika je razlika između…

Molim vas, gospodine Babiću.

Molim vas, to je upotrebljen izraz, gospodine predsedavajući, i ako niste prekinuli prethodnog govornika, nemojte da prekidate ni mene.

Ako se kaže štetočinska vlada, ja imam podatke za štetočinske vlade DS koje su izmerene sa 354.000 ljudi, koliko su ostavili bez posla. To je štetočinski, a ne deskriptivni izraz koji koristi kolega.

Gospodine Babiću, ja mislim da ste bili prisutni kada sam zamolio i gospodin Stefanović je prekinuo svoje dalje izlaganje. Budimo do kraja onda korektni.
Intervenisao sam kod njega, tako sam i kod vas. On je završio svoje izlaganje.
Narodni poslanik Vladimir Đukanović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Reklamiram povredu člana 103. stav 1. gde se kaže – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Malopređašnji govornik preko puta je o svemu pričao, samo ne o povredi Poslovnika, zašta se i javio.
Moram da priznam, najviše je voleo da priča o tome ko kome ukazuje poverenje. Tačno je, svi reprezentativni sindikati su podržali ovaj zakon o radu, a ovi što se bore za privilegije, svakako su podržali vas i da se nastavi nerad u ovoj državi. Hvala vam.

Ja mislim da sam postupao u skladu sa Poslovnikom i na vreme sam upozoravao sve govornike.
Nastavljamo dalje sa radom.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Nada Lazić. Izvolite.

Hvala lepo.
Član 44. ima veze upravo sa prethodnim članom koji je ministar obrazlagao i upravo ono što smo napomenuli da će se desiti. Mi predlažemo da se ovaj član briše, a on kaže: „Ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao u smislu člana 101. ovog zakona, koji se odnosi na osobe sa invaliditetom, zaposleni se smatra viškom u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. ovog zakona“.
Evo, ponoviću ono što sam rekla i za obrazloženje člana 43. Naime, ovim se predviđa mogućnost da poslodavac zaposlenog sa invaliditetom, kome ne može da ponudi drugo odgovarajuće radno mesto, proglasi tehnološkim viškom i time se drastično krši Ustavom zabranjena diskriminacija po osnovu invaliditeta.
Ustavom je propisana posebna zaštita osoba sa invaliditetom u oblasti radnih odnosa, član 60. stav 5. i garantovana zaštita stečenih prava.
Predlog ovog člana nije u skladu ni sa odredbama Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, koju sam spominjala i kod člana 43. a ovu Konvenciju je ratifikovala Srbija 2009. godine, odnosno radi se o direktnom kršenju člana 4. To je zabrana ukidanja važećih prava osoba sa invaliditetom i člana 27. ravnopravnost i zaštita osoba sa invaliditetom o diskriminaciji u oblasti zapošljavanja i radnih odnosa pomenute Konvencije i stvara se mogućnost, ukoliko bi se zadržalo rešenje sadržanog u Predlogu zakona, da naša zemlja bude izložena kritici pri razmatranju inicijalnog izveštaja o sprovođenju Konvencije u Komitetu UN za prava osoba sa invaliditetom.
U obrazloženju je rečeno da se amandman ne prihvata iz razloga što je predloženo zakonsko rešenje povoljnije za ovu kategoriju zaposlenih, jer je uvedena obaveza poslodavca da im obezbedi drugi odgovarajući posao, a u slučaju da poslodavac nema odgovarajući posao, zaposlenom može otkazati ugovor o radu po osnovu tehnološkog viška, uz obavezu isplate otpremnine ili obezbeđivanja odgovarajućih poslova kod drugog poslodavca.
Interesantan je sledeći deo obrazloženja u kome se kaže: Zakon o radu ni do sada nije utvrđivao zabranu prestanka radnog odnosa osobama sa invaliditetom i zaposlenom sa zdravstvenim smetnjama, pa im je mogao prestati radni odnos bez isplate otpremnine. Znači, sada je pogodnost što može da mu da otkaz ako mu isplati otpremninu, a kako će dalje živeti, to nije važno. Hvala.