Zahvaljujem gospodine Vulin.
Za reč se javio narodni poslanik Vladimir Đukanović, po amandmanu. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi gospodine ministre zaista ako bi negde trebalo da pohvalimo Vladu vezano za izmene i dopune Zakona o radu i to upravo u ovom članu.
Zamolio bih sve ljude, posebno koji su zaposleni, da dobro pročitaju kada se ove izmene i dopune kada se usvoje pročitaju to je na sajtu, ima i sada već da pročitaju. Zašto? Zato što se ovim članom daleko više precizira i daleko se daju veća prava radnicima i preciziraju kako mogu da se ostvare, nego što je to do sada bio slučaj.
Zaista bih moli ljude da ne nasedaju na medijske obmane koje neko pokušava da prezentuje u javnosti, posebno ne ovi sindikati, odnosno njihove neke vođe koje su se isključivo borili za svoje privilegije, a nikako se nisu borili za pravo radnika. Ovim se definiše kako radnik može svoja prava kroz kolektivni ugovor da ostvari i šta znači reprezentativni sindikat.
Malo pre je gospodin Vulin lepo rekao, 24.000 imamo razno raznih sindikata. To je suludo, tu niko ne može da ostvari nikakva svoja prava. Ovde se jasno naznačava ko je reprezentativni sindikat i sa kim može poslodavac da razgovara. Mislim da je to najbolji način kako radnik može da ostvari svoja prava. Hvala vam.

Hvala gospodine Đukanoviću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vesna Martinović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavno pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica gospođa Gordana Čomić. Izvolite.

  Zahvaljujem i koristim vreme poslaničke grupe.
Koleginica Vesna Martinović, podnela je amandman koji se tiče obaveza poslodavca da pravilnik o radu dostavi reprezentativnom sindikatu i da ga istakne na oglasnoj tabli u svom sedištu najkasnije sedam dana pre njegovo stupanja na snagu. Koliko god da je amandmana razuman i benigan i u krajnjoj liniji da precizira šta se dešava kada nastupi slučaj iz stava 2. tačke 3. ovog zakona o čemu je i malo pre bilo reči.
Obrazloženje Vlade o odbijanju ovog amandmana je da se ne prihvata iz razloga što je ustavna obaveza, član 196. Ustava Republike Srbije da se opšti akti objavljuju, te se po objavljivanju opšteg akta svi zainteresovani mogu upoznati sa sadržinom akta, a bez utvrđivanja posebne obaveze o načinu objavljivanja akta, što treba da bude predmet odluke donosioca akta. Dakle, Vlada nama kaže, u stvari ustavna obaveza o objavljivanju akta pa ne treba prihvatiti amandman koji traži objavljivanje akta.
Ovo nije jedino obrazloženje kojim se sa lakoćom površnosti Vlada, odnosno nadležno ministarstvo odnosi prema amandmanima koje su podnosili i poslanici koalicije i poslanici opozicije. Moja molba je da se malo uloži truda, malo samo, i da se ne napiše baš ovakvo obrazloženje, da se mora objaviti pa zato nećemo amandman koji traži da se objavi. Osim što smo razumeli da se u celom tekstu zakona koji je u skupštinskoj proceduri ne slaže obrazloženja i tekst zakona, smatrajući to omaškama prethodnih predloga zakona, pa onaj koji je kao prilog uz osnovni predlog zakona koji je ušao u proceduru stavio obrazloženja zaboravio iz obrazloženja da skloni obrazloženje odredbi koje ne postoje u predlogu zakona koji je na snazi. Prihvatanjem ovog amandmana bi jednostavno dali prilog, dokaz o tome da je poslodavcu zaista stalo da zaposleni bude obavešten.
Znam da obrazloženje ne ulazi u tekst zakona koji će se objaviti i da nema veze šta piše u obrazloženju, ali možda je vreme da počnemo stvarno da pazimo šta pišemo u obrazloženjima, jer ima veze šta piše u obrazloženju amandman koji se odbija, pošto on govori koliko zainteresovanosti predstavnika Vlade da komentarišu nečiji amandman, toliko i o temeljitosti u pristupu. Ako je na obrazloženju tako lako pokazati da je koješa, onda to otvara veliko polje sumnje da su i ozbiljne odredbe koje menjaju živote ljudi, kao što je na primer da neko nije informisan o tome šta piše u pravilniku, dolaze u ozbiljnu sumnju, a proizvode ozbiljne posledice za život ljudi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Čomić.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, profesor doktor Janko Veselinović, Slobodan Homen, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, doktor Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, doktor Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavno pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege iz poslaničke grupe Boris Tadić, NDS-ZZS-ZS, podneli smo dosta amandmana na ovaj tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, jer želimo da utičemo na poboljšanje kvaliteta teksta i na zaštitu određenih prava radnika, na pojašnjenje određenih odredbi i da time popravimo ovaj tekst.
U raspravi u načelu smo se već izjasnili da u ovakvom obliku ne možemo da podržimo zakon, ali ukoliko budu amandmani usvojeni, moći ćemo.
Sada ću da objasnim ovaj prvi amandman, ovo je bio uvod za sve amandmane, da ne bih ponavljala to više puta.
Prvi amandman se odnosi na član 2. stav 2. da se reči: „u roku od sedam dana od dana njegovog stupanja na snagu“, zamene rečima: „narednog dana od dana njegovog donošenja“.
Uz ovaj amandman smo dali obrazloženje da predložena izmena predviđa da poslodavac kada donosi pravilnik o radu, a u slučaju kada nije uspelo zaključenje kolektivnog ugovora, odmah po donošenju dostavi pravilnik reprezentativnom sindikatu, i pre nego što pravilnik stupi na snagu, kako bi sindikat i zaposleni mogli da budu upoznati sa budućim pravima i obavezama.
Vlada je odbila ovaj amandman, iz razloga što je rešenje, sadržano u Predlogu zakona adekvatnije.
Za dostavljanje pravilnika sindikatu u kraćem roku, nema potrebe, jer se pravilnik kao i svaki opšti akt objavljuje i stupa na snagu po pravilu, po isteku osam dana od dana objavljivanja, tako da sindikat ima mogućnosti da se ranije upozna sa njegovim tekstom.
Podsetila bih da se amandman odnosi na situaciju kada poslodavac donosi pravilnik o radu, u slučaju kada učesnici kolektivnog ugovaranja ne postignu saglasnost za zaključenje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana započinjanja pregovora.
Dakle, govorim o situaciji kada postoje određene tenzije između učesnika i pregovaranja, njihovi međusobni odnosi nisu prethodno dogovoreni i poslodavac prema svojim potrebama donosi pravilnik o radu.
Pored toga, poznato je da postoji izvesna praksa, da se ovakvi pravilnici objavljuju, tako da je mala verovatnoća da se svi zaposleni upoznaju sa njegovom sadržinom.
Vlada je dobro primetila da pravilnici po pravilu stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Moguć je i kraći rok.
Amandman je trebalo da obezbedi da se zaposleni zaista upoznaju sa tekstom pravilnika i sa svojim pravima i pre stupanja na snagu, dakle, pravilnika o radu. Hvala.

Na član 2. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Moj amandman je isključivo pravno-tehničke redakcije.
Naime, u Predlogu zakona stoji da pravilnik o radu donosi nadležni organ kod poslodavca, utvrđen zakonom, odnosno opštim aktom, itd.
Podneo sam nekoliko amandmana, pošto se kroz ceo tekst zakona koristi ova terminologija, ali sam onda te amandmane povukao, signalizirajući na taj način ministru i Vladi da je potrebno da se izvrši pravno-tehnička redakcija.
Moj predlog je da stav 6. člana 2. Predloga zakona glasi: „Pravilnik o radu donosi nadležni organ poslodavca“.
Vlada odbija taj predlog uz obrazloženje da je odbijen amandman, jer je rešenje u Predlogu zakona pravno-tehnički ispravnije.
Sa tim se ja ne slažem, jer nadležni organ nije kod poslodavca, već je sastavni deo organizacione strukture poslodavca kao pravnog lica.
Recimo, ministre, ako koristimo analogiju, da li ćemo reći – nadležni organ kod Narodne skupštine ili nadležni skupštinski organ?
Da li ćemo reći – nadležni organi kod Vlade ili Vladini organi, organizacija, službi?
Da li ćemo reći – nadležni organi kod institucija ili institucije i njeni organi?
Znači, nadležni organ se ne nalazi kod poslodavca, već je sastavni deo organizacione strukture poslodavca kao pravnog lica. Organ nije – kod, pored, već je unutar te organizacione strukture.
Mislim da je ovo osnova pravno-tehničke redakcije i da preko nadležnog odbora treba da razmislite da nadležni odbor interveniše, jer je ovo po novoj tehnici koju svi mi koristimo, i želimo da zakon, pored toga što su norme jasne, budu i jezički ispravnije.
U najboljoj nameri sam podneo ovaj amandman. Hvala vam.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Ovde je izrečeno da ovaj zakon treba, osim onih odredbi, odnosno onih razloga da poveća zaposlenost, investicije, da smanji rad na crno, treba i da poveća prava radnika.
Imamo jedan jasan primer kako se to radi po predlagaču zakona.
Naime, član 3. Predloga zakona kaže da u članu 12. stav 1. reči: „zaštitu života i zdravlja na radu“, treba zameniti rečima: „zdravlje na radu“.
To znači da se iz teksta izbacuje „zaštitu života“. Voleo bih da mi predlagač zakona objasni kako se to utemeljuju radnička prava, prava zaposlenih, dakle, time što se iz teksta koji je glasio: „zaštitu života i zdravlja na radu“, da se to briše i zamenjuje samo time da mu se garantuje: „zdravlje na radu“.
Čuo sam na Odboru obrazloženje da „zdravlje na radu“ podrazumeva i „zaštitu života“, što naravno ne može da bude uvek tačno.
Poslodavac je zadužen da obezbedi integritet života svakom zaposlenom. Može neko da bude zdrav, pa da neko dođe u njegovu banku, radnju, da ga ubije i to je obaveza poslodavca, da zaštiti život, a ne samo zdravlje.
Naravno, ovo je još jedan dokaz da ovaj zakon nema prave namere. Naravno, bilo je u njemu i dobrih rešenja, nisam ja podneo amandmane na svih 90 i nešto članova, podneo sam amandmane samo na dvadesetak, a ostali deo teksta bi mogao da opravda očekivanja koja su data, ali cilj amandmana koji sam podneo je upravo da dokažu na nedoslednost predlagača koji u obrazloženju i razlozima za donošenje zakona, iznosi jedan, neke ciljeve, neke namere, a onda u tekstu zakona odustaje od toga.
Dakle, ovaj član zakona ugrožava život zaposlenih u Srbiji.