Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, po amandmanu.

Ovo je jedan od suštinskih razloga zašto menjamo Zakon o radu i naravno da je ovakav jedan amandman neprihvatljiv, jer smo imali do sada ovo što je do sada malopređašnji govornik isticao, ali smo videli potpuno destimulativan sistem za zapošljavanje. Znate, uvek valja poći od sebe. Uzmite da ste vi privatnik, da li biste osobu koja ima 20 ili 30 godina radnog staža zaposlili, pa da mu posle isplatite otpremninu? Teško.

Hajde da budemo konstruktivni i realni. Ovo je član koji, slažem se, možda može da bude nepovoljniji po radnike, ali sigurno povoljniji u tom smislu što stimuliše zapošljavanje za razliku od ovoga što smo imali do sada, a gde smo imali potpuno destimulisanje zapošljavanja i gde nijedan poslodavac nije bio voljan da zaposli radnika, posebno ako je imao više od dvadeset ili trideset godina radnog staža. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Biljana Pantić Pilja.

Hvala vam predsedavajuća.

Slažem se sa mojim kolegom koji je sada govorio, treba odbiti ovaj amandman. Mislim da je ovo u stvari najbolje rešenje iz ovog Predloga zakona koje smo dobili za otpremnine, da se isplaćuju samo kod poslodavca kod kog je poslednje radio zaposleni. Srbija je inače jedinstvena zemlja u kojoj se isplaćuje otpremnina za celokupan staž, a imali smo toliko zloupotreba da se kod poslodavaca isplati celokupna otpremnina, pa se zasnuje radni odnos u drugom javnom preduzeću.

Na primer, 2010. ili 2011. godine ne znam tačno, imali smo državnu službenicu koja je radila u Penzijskom fondu uzela je otpremninu preko 20.000 evra i onda se zaposlila u Republičkoj direkciji. A, imali smo i primer iz Novog Sada dok je gospodin Igor Pavličić bio gradonačelnik grada Novog Sada, kada je isto državna službenica zaposlena u jednom javnom komunalnom preduzeću uzela otpremninu preko milion dinara i onda se zaposlila u drugom javnom preduzeću.

To je sve bilo dozvoljeno, nažalost, zakonskim rešenjem iz 2005. godine. Zato smatram da je ovo zaista najbolje rešenje koje daje ovaj zakon, jer se ovako nešto više neće dešavati. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem.

Dakle, u prilog svemu rečenom ovo zaista jeste jedan od glavnih kvaliteta predloženog zakonskog rešenja i samim tim amandman koji predlaže korekcije i brisanja u ovoj stvari koja je nesporno dobra i nesporno jasna ne treba da bude prihvaćen.

Kao što smo čuli reč je o situacijama koje neposredno regulišu postupanje u slučajevima kada je zaposleni čovek koji je ostao bez posla, a nalazi se pri samom kraju radnog veka, i samim tim zakonsko rešenje koje se nalazi u tekućem zakonu podrazumeva potrebu da u skladu sa ukupnim stažom, on dobije otpremninu ukoliko izgubi posao.

Poznato iz prakse i na to zaista ne treba da trošimo reči koliko je samo ova okolnost otežavajuća za čoveka koji novi posao traži, razgovara sa poslodavcima. Poslodavac zbog neizvesnosti sopstvenog poslovanja unapred razmišlja o tome da li će tom licu sutra biti dužan da isplati pozamašnu otpremninu. Ovo je suština. Uz sve to potpuno stoje primeri iz prakse da smo imali višestruke zloupotrebe prava na primanja otpremnine, ali ovo je suština, i naša je dužnost, ponavljam još jednom da obezbedimo konkurentnost na našem tržištu rada, da se oni koji se nalaze neposredno pred penzijom ne nađu sutra zbog toga u teškom položaju u položaju koji onemogućava da reše pitanje svog rada, samo zbog toga što su pred penzijom. Da oni budu podjednako konkurentni kao oni koji ne povlače sa svojim statusom automatsku potrebu za velikim otpremninama od sutra od strane poslodavca. I to je bukvalno sve.

Kada je reč o konkurentnosti na našem tržištu rada tačan je i nažalost, poražavajući podatak da smo prema međunarodnim istraživanjima na visokom pod znacima navoda 119 mestu od 148 ispitanih zemalja. Da smo samo zbog toga što nam zakonodavstvo nije bilo unapređeno u odnosu na prethodno merenje nazadovali, znači tada smo bili 100, sada smo 119, i samo zbog toga što, ne dešava se ništa dodatno loše kod nas i u našem sistemu, ali ne menjamo rešenja, ne pratimo vreme, ne hvatamo korak, mi nastavljamo da nazadujemo, i zato treba reagovati i odmah i na način koji je predložen od strane zakonodavca, odnosno predlagača. Hvala vam najlepše.

Daću vam reč, da trošite svoje vreme. Vreme šefa poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Moram da se zahvalim dr Orliću na konstruktivnom nastupu i razgovoru oko suštine amandmana, a ne oko nekih drugih stvari, ali moram da naglasim da ja i dalje ne vidim bilo kakvu konekciju između zakonskih rešenja koje je Vlada, koju podržavate, predlaže i upravo o tom zapošljavanju koje stalno ili zaposlenju, kako je gramatički ispravno, koje stalno ističete u ovoj Skupštini.

Molim vas da mi objasnite kako će ova odredba dovesti u povoljniji položaj, dovesti do većeg stepena zaposlenja građana Srbije? Ja i dalje ne razumem. Šta je problematično u amandmanu koji kaže – da ne treba, osim ako je ostvario otpremninu na osnovu viška zaposlenih, dakle, mi izbacujemo zloupotrebu sa stola, a ostavljamo odredbu koja daje trećinu po godini koja je navršena.

Baš zato da bi pokušali da spasemo ljude koji su u preduzećima u teškoj situaciji, i koji će na osnovu ovakve odredbe doći u znatno nepovoljniji položaj nego što su bili do sada, što je ako ja vas razumem u skladu sa vašim programskim konceptom. Ali, ne mogu da razumem kako ne vidite da je baš usmereno na te ljude koji su najviše patili u poslednjih 20 godina u našoj privredi.

Ti ljudi će biti pogođenim ovim, jer će gledati po svaku cenu da ostanu i po svaku cenu da se grčevito drže za to mesto. Nećete pospešiti dinamiku zapošljavanja. Ja to ne vidim.

Molim vas da mi malo empirijski ili na neki drugi način pokažete vezu između recimo, ove odredbe i novog zaposlenja. Hvala.

Reč ima ministar Vulin.

Vidite, ni jedan zakon sam po sebi neće omogućiti zapošljavanje, ali svi zakoni hoće. I sve to što radimo zajedno hoće.

Hajde da ostavimo sve kao što je bilo i da uživamo u ovoj divoti u kojoj sada živimo, da ništa ne menjamo ako je ikako moguće. To bi bilo najbolje i najpametnije.

Naravno da ćemo menjati, to moramo da radimo. Pošto ste govorili suštinski, mislili ste o amandmanu na preduzeća u restrukturiranju, u prelaznim i završnim odredbama ovog zakona predviđeno je da će se položaj preduzeća u restrukturiranju regulisati posebnim zakonom

Dakle, kao što vidite, bez obzira na brojne kritike da suviše vodimo računa o preduzećima u restrukturiranju, mi vodimo računa o onima kojima je zaista najteže i baš zbog toga smo to predvideli na ovaj način. To je bio i dogovor na radnoj grupi između sindikata, poslodavaca i nas. Dakle vodimo računa o tome. Biće čak poseban zakon o ljudima kojima je stvarno najteže. Hvala.