Po amandmanu, narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Ovde još jednom imamo priliku da čujemo kako neko polazi od naopake logike, da su svi poslodavci zli, a  ne želi da kaže a šta ako taj radnik radi dobro, zašto bi mu poslodavac uopšte davao bilo kakav otkaz.

Zaista bih vas zamolio da shvatimo savremenost. Na kraju krajeva, ovaj zakon o radu i omogućava da lakše dobijete otkaz, ali i lakše da se zaposlite, tako da čak i ako se dogodi da dobijete negde otkaz, odnosno da date otkaz, sigurno ćete na drugom radnom mestu naći posao mnogo brže nego što ste to mogli do sada.

Nemojmo polaziti stalno od naopake logike da su svi privatnici, svi poslodavci loši, da vrše mobing i ne znam šta da rade ili da vas pritiskaju, da žele da vam daju otkaz iz čista mira. Najčešće se to dešavalo, ako govorimo o mobingu, isključivo u državnim preduzećima. Hvala.

Na član 75. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković i narodni poslanik Borislav Stefanović.

Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Ne mislimo da su svi poslodavci loši, ali, ponavljam, naša dužnost je da pokušamo da onemogućimo one koji jesu da to budu u mnogo višem obimu, svih nas zajedno. Nemojte da inputirate ono što nije rečeno.

Član 75. se briše po našem predlogu zato što predloženim rešenjima se dodaju novi razlozi za otkaz. Precizirani su neki od slučajeva koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, nepoštovanje radne discipline i povredu radne obaveze - neopravdani izostanak sa posla, alkoholisano stanje, davanje netačnih podataka, itd. i na koji način poslodavac može da utvrdi da je zaposleni pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno da poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u zdravstvenu ustanovu, što po nama može da bude osnov za ono što se zove legalni mobing poslodavca.

Ja mislim da bi se predloženim amandmanom postiglo zadržavanje postojećih razloga za otkaz i forsiranje ugovaranja većih broja razloga za otkaz kolektivnim pregovaranjem i kroz zaključivanje kolektivnih ugovora spram specifičnosti delatnosti kod svakog pojedinačnog poslodavca ili grane. Dakle, to je ono što bi bilo mnogo korisnije u ovoj situaciji, a ne ova dosta nejasna stvar koja može otprilike, ako se najgrublje tumači, slažem se, da određenu osobu koja vodi određenu firmu mu da to oružje u ruke da nekoga pošalje kod lekara kad god mu padne na pamet, zato što on procenjuje da je taj neko alkoholičar ili koristi opojne droge. Slušajući neke ljude, to možda i nije toliko teško pomisliti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin. Izvolite.

Smatram da je amandman neprihvatljiv, pogotovo brisanje ovih izmena. Sada ću vam obrazložiti zašto.

Ovim izmenama Zakona o radu su znatno preciznije definisani otkazni razlozi i to zbog potrebe prakse, jer se dešavalo da pojedini poslodavci u slučaju određenih povreda radnih obaveza i nepoštovanja radne discipline zaposlenog nisu mogli otkazati ugovor o radu, jer te slučajeve nisu predvideli opštim aktima i ugovorima o radu, a što je bio uslov za otkaz ugovora o radu.

Takođe, precizirano je na koji način poslodavac može da utvrdi da je zaposleni pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava. Novim odredbama su proširene mogućnosti poslodavca za izricanje mera umesto otkaza i tako je predviđena i sankcija novčane kazne u vidu 20% od osnovne zarade, udaljenje zaposlenog sa rada u trajanju od 15 dana i opomena sa najavom otkaza.

Kada sagledam ove odredbe bez dublje analize i sagledavanjem efekata ove odredbe, možemo steći pogrešan utisak da su iste u korist poslodavaca. Međutim, to nije tačno, jer se upravo ovim odredbama precizno definišu povrede radnih obaveza i radne discipline, čime se onemogućava samovolja poslodavaca u širokom tumačenja prethodnog zakona. Takođe, precizno određeni primeri povrede radnih obaveza i radne discipline omogućavaju da se i opšti akti poslodavca znatno lakše sačine u ovoj oblasti, čime i zaposleni imaju mogućnost da se upoznaju sa njima i distanciraju od neželjenih oblika ponašanja i kršenja administrativne. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege, ovaj amandman je apsolutno, po mom mišljenju, neprihvatljiv i treba ga odbaciti, jer je, kao što je kolega malo pre obrazložio, vrlo jasno i precizno ovde mnogo toga, i ovaj deo o kome je govorio podnosilac amandmana, kristalno jasno o čemu se u stvari ovde radi.

Mi od 1945. godine na ovamo imamo u suštini levicu u različitim agregatnim stanjima na vlasti u Srbiji do ove Vlade, a ovde smo čuli malopre da neko pripada socijaldemokratskom, neko pripada liberalnom delu političkog spektra, ja oduvek desnog centra, koji inače vlada Evropskom unijom već duže vreme i sa time se ponosim i to što se vidi, to je odlično što se vidi, jer dobro bi bilo da Srbija počne više da se okreće tom političkom spektru, kako bismo promenili neke stvari.

Često danas slušamo o zaposlenima i o njihovim pravima, ali malo govorimo i o pravima poslodavaca. Njih matematički ima manje, pa manje glasova donose. U suštini, bez poslodavaca, bez investitora nema ni zaposlenih. To je toliko jasno. Ovaj zakon vodi računa i o jednima i o drugima. Reći ću konkretan primer.

Dok je „US steel“ bio u smederevskoj železari, najmanje se u Smederevu tih godina prodavalo alkohola i pio alkohol na slavama. Čak su i žvake sa nekim procentom alkohola bile prestale potpuno da se prodaju u Smederevu. Hvala Bogu, u „Železari Smederevo“ i dan danas je to ostala praksa i nešto što je dobro naučeno od jednog dobrog poslodavca. I dan danas isti taj sistem funkcioniše u Železari, bez obzira što su problemi i svi radnici znaju da ne mogu u alkoholisanom stanju da odu na posao, da ne mogu da se alkoholišu na poslu i da je to kažnjivo, odmah otkaz. Takav je bio i kolektivni ugovor.

Opet kažem, ne može sve da se precizira ni ovim zakonom. Nešto ostaje između poslodavaca i sindikata da se dogovore. To je tamo funkcionisalo i, hvala Bogu, funkcioniše i dan danas. Kada dođe novi investitor, nadamo se ove godine, u smederevsku železaru, on će zateći jednu disciplinovanu organizaciju, disciplinovane radnike, disciplinovane zaposlene koji će odmah moći da doprinesu boljitku i dobrom radu cele te kompanije, pa samim tim i profitu onoga ko je investirao, a i većim zaradama zaposlenih.

Neke stvari moramo da shvatimo kako funkcionišu svugde u svetu, da zaboravimo nešto što je nekada bilo i nikada više neće biti i da se prilagodimo novim vremenima, a samim tim, ambijentom koji stvaramo, da prilagodimo i naše zaposlene. To ljudi u Srbiji mogu. Oni to rade svakog dana u firmama širom sveta. U kompanijama u mnogim državama, i u Americi, u Kanadi, u Australiji, u zapadnoj Evropi, u EU imaju čak i rigidnije zakone od ovoga koji predlažemo. Tamo su dobri radnici. Imamo i kompanije i ovde u kojima su dobri radnici, koji rade čak i po nekim strožijim pravilima od ovih ovde i ne žale se i dobro im je i imaju dobre zarade. To treba da primenimo kod svih i da svi građani Srbije to prihvate. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

Ovaj član je baš jedan od onih članova koji odgovaraju i poslodavcu i zaposlenom. Izvinite, a šta ima logičnije od toga, šta ima bolje od toga da zaštiti zaposlenog nego da tačno zna kako može da dobije otkaz i šta ima bolje za poslodavca nego da zna tačno kako jedino zakonito može da raskine ugovor o radu, a sve ostalo je sankcionisano?

Znate, ja sam levica, pripadam ideološkoj levici. Nije levica ta koja će da štiti nekog ko dolazi pijan na posao. To nema veze sa ideologijom. To nema veze sa zdravim razumom. Nije dobro da dođe, ne daj Bože, alkoholisan na posao, pa da se povredi. Da li treba to da mu se desi? Ovo su vrlo jasno predviđeni razlozi kako možete da izgubite posao i kako možete da sačuvate posao samim tim. Nikako drugačije.

Za razliku od prošlog zakonskog rešenja, ovde smo bili vrlo precizni kako je to moguće. Čim niste precizni, tog momenta imate mogućnost arbitrernosti, pa dođe, pa kaže – neispunjavanje ovoga ili onoga vodi ka tome i tome. Ne. Ovde smo bili vrlo precizni i vrlo smo vodili računa o tome kako da ova norma mora da bude i u korist radnika i u korist poslodavca. Znati unapred je u korist radnika i u korist poslodavca. Uspostavljanje jasnih pravila ponašanja u radnom odnosu je i u korist radnika korist poslodavca. Zašto bi ostavljali nekoj arbitrernosti, gde se dešava bilo šta slično?

Ovo je odredba koju svakako ne treba brisati, koja svakako treba da ostane u ovom zakonskom predlogu. Kao što znate, posle ove, nikad više ni jedna vlada i ni jedan zakon neće biti donet, a da nema jasno određenih pravila koje smo doveli ovde. Hvala.