To je mnogo bolje.

Bilo ko koje mali. Ako bi ko je mali, onda kako on to zamišlja. Prema tome, vreme kada su se odluke donosile vrlo javno i vrlo jasno, nekad i na trgovima, nekad i sa 100 hiljada, 200 hiljada ljudi, nekada i sa dva i po miliona glasova na izborima. To nije prvi put sada, to se dešavalo već u srpskoj istoriji 90-ih, pa 2000. godine, pa evo sad ponovo. Veliki broj glasova koje neko dobije na izborima ne daje mu pravo da pravu gluposti nego mu daje obavezu da se ponaša odgovorno. Kada to shvatite bićete onda ozbiljna stranka.

Zahvaljujem gospodine Živkoviću.
Reč ima narodni poslanik profesor dr Aleksandar Martinović, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Živković je povredio član 107. Poslovnika  koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine ali na jedan drastičan način.
Želeo bih da podsetim građane Srbije na nešto što je izgleda gospodin Živković zaboravio, a to je afera oko prodaje Duvanske industrije Niš kada je država oštećena za skoro osma miliona evra zato što je morala da plati tzv. stimulativne otpremnine za dobrovoljni odlazak radnika. Niko nije mogao da se seti na osnovu čega je država to morala da plati. Kada su pitali tadašnjeg ministra Aleksandra Vlahovića on je rekao – ne znam, pitajte gospodina Zorana Živkovića, da bi se na kraju ispostavilo da je to urađeno na osnovu zaključka koji je donela tadašnja Vlada Srbije čiji je predsednik bio gospodin Živković, 12. septembra 2003. godine.
Zašto ovo govorim? Ovo govorim zbog toga što nam lekcije o tome da smo nešto pre 45 dana trebali da uradimo kada je ukinuta vanredna situacija drže oni koji su radili ovakve stvari. Brže, građani Republike Srbije od ovoga nije moglo. Vlada Republike Srbije ispuniće svoje obećanje vezano za izgradnju kuća i svoje obećanje vezano za obnovu svekolike infrastrukture u Republici Srbiji u narednih godinu dana. Pravni osnov za sve to jeste zakona koji ćemo danas da donesemo.

Zahvaljujem gospodine Martinoviću.
Gospodine Živkoviću po kom osnovu se javljate?
(Zoran Živković, s mesta: Spominjano je moje prezime.)
Pominjano je vaše prezime, ali nisam u njegovom govoru video ništa negativno kada je u pitanju vaše prezime.
(Zoran Živković, s mesta: Naprotiv, rekao je da je to Vlada koja ja uništila državu 12. septembra odlukom koju sam ja predsedavao.)
Ako ste se prepoznali.
(Zoran Živković, s mesta: Naravno da sam se prepoznao. Sigurno sam se prepoznao ali to nikao ne može da me uvredi. Znate, postoje ljudi koje ne mogu da vas uvrede. Nikada, ali, samo hoću da demantujem….
Gospodine Živkoviću, gospodin Martinović se javio po Poslovniku nema replike na Poslovnik.
(Zoran Živković, s mesta: Da, ali je iskoristio Poslovnik kao repliku, to ste valjda primetili. Pa to bi vam rekla i predsednica parlamenta da je tu pored vas.)
Molim vas nemate mogućnost da dobijete repliku na osnovu Poslovnika, imate vaše vreme i to je 20 sekundi i kada budete po redu možete se javiti.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Uvaženom kolegi koji je ofrlje pokušao da koristi veliku izreku „što se grbo rodi vreme ne ispravi“, čisto da mu kažem, nju je izrekao, napisao, za sva vremena nam ostavio Valtazar Bogišić, tvorac Opšteg imovinskog zakonika za Crnu Goru.

Molim vas, radi informacije, recite mi po kom osnovu ste se javili?

Po amandmanu.

U redu, onda izvolite.

Prosto samo da ne koristimo takve velike izreke ofrlje.
Vezano za amandman, znate šta, ako mi vidimo ovde potpunu opoziciju, ne složnu da taj amandman nikako ne bi trebalo prihvatiti. Slažem se da ga ne treba prihvatiti, ali moram da priznam, ta velika izreka upravo govori, a vezano je za amandman, jer ono zaista što se što se grbo rodilo 2000. godine vreme nije moglo nikao da ispravi, zato smo danas i došli u situaciju da donosimo zakon da obnavljamo zemlju. A, vi takvi kakvi ste, pošto jedni druge ne pomažete, blago svakoj vlasti kojoj ste vi opozicija. Hvala.