Za reč se javio Ivan Karić. Izvolite.

U okviru vremena poslaničke grupe.
Samo jedno pitanje. S obzirom da ste nas obavestili oko gradskih opština, da li je to ono što smo u načelnoj raspravi već pričali, znači da će gradske opštine moći sa svojim javnim preduzećima, s obzirom da nisu jedinice lokalne samouprave, a u pitanju je toplovod i ostala infrastruktura, da delu u okviru ovog zakona i zajedno sa kancelarijom, bez obzira što nisu jedinica lokalne samouprave? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Karić.
Za reč se javila potpredsednik Vlade, prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Apsolutno da. Upravo onako kako smo razgovarali i u načelnoj raspravi, bez obzira što nisu, naravno da će da deluju. Nosilac će biti, recimo, Beograd, ali radi opština Obrenovac.

Zahvaljujem.
Za reč se javila narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj amandman Odbora treba zaista da pokaže kolika je odgovornost ne samo ministarstva i Vlade, nego i Skupštine Srbije u zajedničkom radu. Praktično, vi ste dobili na neki način i nagradu EU time što ste pokazali da ovakvim sistemskim rešenjima, kao što je ovaj zakon, zaista smo u mogućnosti da sve ono što mogu da budu određena davanja iz fondova koji se odnose na sanaciju šteta od elementarnih nepogoda postoji mogućnost i rešenje. To je upravo ovakav model. Sistemskim rešenjima mi možemo jedino da rešavamo određene probleme koji postoje, a ovo je jedno od sistemskih rešenja.
Kako je to ranije izgledalo? Ranije je budžet određenih gradova uplaćivao na budžete gradova koji su bili pogođeni određenim poplavama. U tom delu rešavanja problema, jednostavno, Republika je rešavala ad hok, iz budžetske rezerve i tada smo dobijali stihijska rešenja. Samim tim evropski fondovi nisu ni mogli da reaguju u ovakvim situacijama.
Ovaj predlog amandmana koji je Odbor dao treba da bude primer kako treba da se rešavaju svaki sledeći problemi kada imamo određena sistemska rešenja, a koji se prvi put rešavaju, kao što sada prvi put praktično Vlada i parlament imaju ovakve predloge sa kojima jednostavno država pokazuje krajnju odgovornost, pre svega prema svojim građanima, a i zaštiti dobara.
Stoga opozicija treba da podrži ovakve predloge kad su pogotovo predlozi odbora, jer u odborima nemamo stranačku podelu i zbog toga treba nekada da pokažu krajnju odgovornost, pogotovo kada su u pitanju elementarne nepogode. Očito je da smo suočeni sa klimatskim promenama, očito je da će ovakvi problemi biti svakodnevnica, da će samo pitanje nivoa štete dolaziti na neki način kao tačke dnevnog reda i dobro je što je ova Skupština prvi put razmatrala izveštaj o elementarnim nepogodama. Dobro je što Vlada ima komisiju koja će to razmatrati i dobro je što imamo zajednički rad na delu i efikasno rešavanje tih problema.
Mi vam se u ime SNS svi ovde zahvaljujemo što pokazujete visok stepen odgovornosti, visok stepen odgovornosti pre svega prema građanima, ali i EU pokazuje, na neki način, zahvalnost na tome što ova Vlada ima snage da se bori sa svim nedaćama koje su nam date. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem poslanici Tomić.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Spasojević.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Karić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, ovim amandmanom sam želeo samo da intervenišem u smislu proširenja mogućnosti za primenu zakona na analizu ekološkog stanja nastale ekološke štete, sa analizom uticaja na životnu sredinu i preporukom mera za smanjenje štete.
Ono što je moglo da bude po nekim evropskim standardima, ili standardima EU, jeste da uz ovaj zakon dođe i eventualno predlog državnog programa. Možda bismo mogli lakše da diskutujemo i možda ne bismo predlagali amandmane koji su već obuhvaćeni unutar državnog programa.
U svakom slučaju, želja je bila da se popravi ovaj zakon, želja je bila da pokušamo da dodamo nešto dobro zakonu. Ne mora uvek da postoji obostrana želja ili da se prepozna da je to poboljšanje zakona, mi mislimo da je važno, s obzirom da je bilo kriznih situacija, da može da bude još uvek kriznih ekoloških situacija, da se posebna pažnja posveti tom ekološkom aspektu, aspektu uticaja na životnu sredinu, zbog toga je ovaj amandman.
Tu smo kao i svaki put da amandmanima pokušamo da nešto popravimo ili proširimo, a neke druge stvari, neka druga objašnjenja tražićemo unutar sledećih amandmana. I dalje mislimo kao Zeleni da je ovo, pre svega, ekološko pitanje, da je pitanje ekoloških i klimatskih promena i da u tom segmentu bi trebalo da tražimo odgovore za budućnost. Zbog toga ova naša intervencija. Ništa više od toga. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Kariću.
Za reč se javila narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Želim da podržim amandman koji je podneo narodni poslanik Ivan Karić, jer stav 3. koji on predlaže da se dodaje – analizu ekološkog stanja i nastale ekološke štete sa analizom uticaja na zaštitu životne sredine i preporukom mera za smanjenje štete, svi oni koji se razumeju u posledice ovakvih katastrofa kakve su bile poplave i klizišta, znaju da je ova dva reda, ovaj kratak stav, da znači samo novac.
Ali, ako izostavimo iz programa mera, ili i potpuno iz zakona koji je pred nama, ako izostavimo da imamo i analizu uticaja na životnu sredinu i program mera, desiće se ono što se u Srbiji dešava decenijama unatrag. Desiće se da ćemo obnoviti kuće, da ćemo obnoviti infrastrukturu, da ćemo sačekati potpuno čista izvorišta, da ćemo dati standarde i mere o sastavu tla, o količini odnosa i nanosa na zemljištu, da ćemo možda čak imati i savete Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine o promeni kultura koje zahteva neko novo zemljište, da ćemo videti gde su pomereni vodotokovi. Bez ovoga nećemo uraditi ništa ozbiljno, a da se erozije ne ponove nakon nove elementarne nepogode.
Možda volja Vlade da ne prihvati ovaj amandman postoji zbog toga što ima svest o tome koliko košta uraditi i analizu uticaja i koliko košta uraditi i preporuke mera za smanjenje štete, ali ja želim da podržim ovaj amandman pošto će to, možda čak i ova Vlada, a sigurno neka uraditi kad tad, i katastar erozivnih područja i karte bujičnih tokova na teritoriji Republike Srbije i sve ono što se iz mnogo raznih razloga, od kojih nijedan nije opravdanje ali mnogi jesu objašnjenje, nije radilo do sada.
Svi podaci koje trenutno imamo nedovoljni su da imamo jasnu sliku o dimenzijama trajnog oštećenja, privremenog oštećenja životne sredine na području pogođenog poplavama i kada je u pitanju zemljište, i kada su u pitanju erozije, i kada je u pitanju klizište i kada je pitanje pomeranja posebnih vodotokova, a o biodiverzitetima na toj teritoriji i da ne govorimo.
Kažem da imam razumevanje zašto Vlada neće da prihvati ovakav amandman, ali moj prilog ovoj raspravi i podrška amandmanu kolege Ivana Karića je da bar ostane zabeleženo, da se negde ima na svetlu potreba da se za ovo utroši novac.
Osamdeset miliona evra bespovratne pomoći i više od 850 miliona evra kredita, koje ćemo pod vrlo povoljnim uslovima, zahvaljujući očigledno i radu koji je Vlada imala da predstavi na Donatorskoj konferenciji, ne verujem da neće biti ni jedan evro upravo za ovo o čemu govori amandman. Prosto, nije prirodno, jer znam kakva je priroda IPA sredstava.
Ono što mi je strepnja je da neće biti odgovora dovoljno dobrog u smislu administrativnih kapaciteta, u smislu svega onoga što krediti iz IPA fondova ovakve vrste, posebne vrste za zemlje koje pregovaraju, posebno povoljni podrazumevaju. Nama je važno da se o oštećenoj životnoj sredini u oblasti pogođenim poplavama bar ovako podeli informacija sa nadom da će biti detaljna tema govora i na Odboru za zaštitu životne sredine i nadam se i u budućem budžetu Vlade Republike Srbije za 2015. godinu.
Na kraju mogu samo da izrazim žaljenje što u Izveštaju, koji nije tema trenutno u pretresu u pojedinostima na ovaj član 3, ali zaista jako žaljenje što u Izveštaju o šteti od poplava Vlada Republike Srbije nema ni jedne jedine rečenice o životnoj sredini i bar o proceni koja je načinjena. Hvala vam.