Zahvaljujem, gospođo Čomić.
Za reč se javila potpredsednik Vlade prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Kada govorimo o državnom programu, Vlada će usvojiti državni program na predlog svih resornih ministarstava, odnosno Kancelarija će ga predložiti. Unutar tog državnog programa i te kako će da bude zastupljena oblast zaštite životne sredine.
Odmah sada mogu reći da je Vlada pred samu Donatorsku konferenciju usvojila Izveštaj kao pripremu za Donatorsku konferenciju i u delu resora zaštite životne sredine, po prvim procenama, to su prve procene zato što analiza uticaja će se raditi i traje duže, 32 miliona evra je za sada potrebno da bi se sanirala, po prvoj proceni, zaštita životne sredine.
Dodatno, studija procene će se raditi za sve ono što bude bilo potrebno išto je utvrđeno državnim programom, a na predlog resora. Dakle, neće ostati da se ne radi.
U sadašnjem Zakonu, koji nadam se da ćemo usvojiti, u članu 3. stav 2. piše da je potrebno uraditi analizu zatečenog stanja i nastale štete i sagledavanje mogućih daljih štetnih posledica poplava, itd. Znači, unutar toga je obaveza svih resora da u oblasti zaštite životne sredine daju jasnu informaciju i jasnu potrebu. Nadam se da sam malo pojasnila.

Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Za reč se javila narodna poslanica dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministre, kolege poslanici, mi smo u načelnoj raspravi pri kraju, možda kolege nisu bile prisutne, predlagači ovog amandmana, postavili pitanje resornom ministru koji obuhvata oblast i životne sredine, da nam da odgovore na određena pitanja koja ste i vi pokrenuli na Odboru. To je dobro i tu mislim da zajednički treba da funkcionišemo kroz Odbor i kroz ono obaveštenje da metodologijom kojom smo išli kroz javno slušanje, koje je Odbor za zaštitu životne sredine imao 5. juna, o proceni štete za oblast životne sredine, zaista treba na neki način iz ovih skupštinskih klupa da pokrenemo kroz resorno ministarstvo. Oni treba u stvari da budu nosioci određenih predloga.
S jedne strane je to dobro, a sa druge strane uopšte procena uticaja na životnu sredinu je jedan dokument koji sigurno dugo traje i za koji treba određeno vreme i novac i za onaj deo koji je sada nama potreban u ovom delu zakona, a to je efikasnost, da bi što pre završili ove kuće i da bi se što pre ljudi uselili. Mislim da u ovom delu zbog toga ovaj amandman možda nije usvojen.
Ono što je sigurno dobro to je što je sada ministar najavio, koji je praktično i predsednik ove komisije za sanaciju štete, da će se ove analize raditi i za to su određena sredstva iz evropskih fondova sigurno već opredeljena.
Ono što mislim da je naš zadatak ovde jeste da permanentno utičemo na rad Ministarstva, da u tom svom resornom delu radi određeni deo posla za koji ste vi dali predloge. Mislim da je to dobro i sigurno ćemo kroz Odbor svi to podržati. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Za reč se javio narodni poslanik dr Branislav Blažić. Izvolite.

Poštovana ministarka, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u ovom amandmanu ja ću podržati ideju i preporuku. Da li će amandman biti prihvaćen ili se može smatrati da je zakonom već to obuhvaćeno, to je sasvim sporedno pitanje.
Drago mi je što je ministarka rekla da će se voditi računa o uticaju na životnu sredinu, jer mi smo imali juče jednu situaciju da u Izveštaju se ekologija i šteta, to je jedna ekološka katastrofa bila u tim područjima, uopšte ne pominje nijednom rečju. Životna sredina se ne pominje u Izveštaju kao da ona ne postoji, kao da se to desilo nekoj drugoj i vrlo je teško razgovarati. Ja recimo nisam učestvovao u toj raspravi zato što sa pozicije pozicije teško je kritikovati takav jedan izveštaj. To nije dobro, čak nije ni zdravo, a ne mogu opet iz principijelnih razloga ni da hvalim i onda je najbolje ćutati i da se pravite mrtvim.
Verujte, ono što se dešava i što se desilo tamo ima ogromne posledice i cena je ogromna. Mi smo radili 5. juna jedno javno slušanje o metodologiji procene uticaja na životnu sredinu od poplava i imamo Izveštaj na 19 strana. Uradili smo juče i zaključke na Odboru i bilo bi dobro da neko uzme to. Mislim da će mu taj tekst i ta mišljenja vrlo kvalitetnih ljudi koji su učestvovali u toj raspravi mnogo pomoći, i Vladi i ovoj komisiji koja će na tome raditi.
Odbor je juče doneo jednu odluku, da će pratiti taj monitoring i sve što se dešava zato što ne možemo ostaviti samo na tim papirima. Verujte da na tom području koje ima 11 opština i gde treba da se radi deponija Kalenić, koja se godinama ne radi i ne znamo zašto, da je ona napravljena, a to je i Obrenovac, Lazarevac, Mionica, Ljig, Ub, šteta bi bila nekoliko miliona evra manja i ne bi se moglo desiti da plivaju tolike količine flaša plastičnih. Mi više po srpskim rekama imamo plastičnih flaša neko što ima u marketima. Ne bi se moglo desiti da zbog tih silnih flaša i plutajući ugunulih životinja, šporeta i koječega po rekama, dođu i da nam se ruše mostovi i ne bi se još mnogo toga moglo desiti samo malo da smo pokazali organizovati i svesti i brige i želju da pokažemo koliko je to u stvari skupo ako ne brinemo o toj životnoj sredini i koliko nam se to vraća. Vratilo nam se žestoko i vratiće nam se ponovo ako ne pokažemo dovoljno pameti i ako smatramo ovog momenta – nemojte, nećemo ulagati, što nam je skupo.
Rezultati i ono što se vidi kao efekat u životnoj sredini ne dolazi tako preko noći. Znate, kuća se sruši, pa izgradite i imate opet i vidite. U životnoj sredini se to ne vidi, a mi smo kao narod u nekom svom mentalnom sklopu da reagujemo samo na ono što vidimo i još više na ono što nas boli. Ako nas nešto ne boli, to kao da ne postoji. Ako ne vidimo, isto tako. Mislim da bi tu neku našu svest za neku viziju nečega što treba da napravimo nam je važnija i bitnija.
Ja ne sumnjam uopšte da ova vlada neće ispuniti ono što je obećala. Ona će izgraditi infrastrukturu, popraviti sve to, uradićemo mi to. Što se tiče životne sredine, uradićemo sigurno zato što će to Odbor pratiti to danonoćno i ne samo to nego i ono drugo što se dešava u životnoj sredini. Hvala.

Zahvaljujem.
Za reč se javila potpredsednik Vlade prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Malo da pojasnimo. Nekoliko puta se čulo i u načelnoj raspravi, a i danas, da u izveštaju nije bilo informacija o proceni štete. Da, izveštaj nije tretirao procenu štete, jer je izveštaj i naslov njegov je vrlo jasan, pa ga treba pročitati još jednom.
Dakle, izveštaj objašnjava i pokazuje postupanje u vreme vanredne situacije ministarstava i u tom izveštaju vi ne možete videti ni iz jednog ministarstva procenu štete. Procena štete se radi nakon toga. Lokalne samouprave su na poziv komisije radile procenu štete, zatim, po utvrđenoj metodologiji, kao što sam rekla pre pet, šest minuta, Vlada je pred samu donatorsku konferenciju usvojila izveštaj po utvrđenoj metodologiji, po resorima, dakle, proceni štete po resorima gde je, između ostalog, i resor zaštite životne sredine i procenila potrebna sredstva, po ovoj prvoj proceni, koliko je neophodno da se saniraju posledice elementarne nepogode poplava, a u oblasti zaštite životne sredine.
Dakle, u izveštaju koji pominjete, prvom, u tom izveštaju ne postoji ni jedna informacija o proceni štete za bilo koji resor, zato što izveštaj to ne tretira. Izveštaj tretira ponašanje ministarstava u momentima vanredne situacije koju smo imali. Daleko od toga da se ovaj resor treba staviti sa strane i da ćemo rešavati pitanje, recimo, putne infrastrukture, a da nećemo rešavati pitanje zaštite životne sredine kao posledice elementarne nepogode poplava u Srbiji.

Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Za reč se javio narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, pažljivo sam pročitao ovaj amandman i spreman sam da za njega glasam, ali po određenim uslovima.
Dakle, ukoliko predlagač amandmana i dalje misli da je vredno uvoziti razni otpad radi prerade, ukoliko misli da treba uvoziti stare gume da bi se ovde prerađivale i to plaćati novcem srpskih poreskih obveznika, da bi se neke strane gume uvezene u Srbiji prerađivale, ukoliko misli da je vredno to raditi, ja bih možda bio voljan da to podržim. Ukoliko misli da usvajanjem ovog amandmana mogu da se prave nove deponije na klizištima, da se za to utroši 25 miliona evra i da sada imamo problem da saniramo deponiju koja je sagrađena na klizištu, sada moramo da platimo i sanaciju sanitarne deponije. Dakle, umesto da je napravljena na nekom mestu gde nema klizišta, mi ćemo sada morati i to da platimo, s obzirom da neko nepromišljeno na klizištu napravio sanitarnu deponiju koja se zove Duboko.
Ukoliko pod zaštitom životne sredine mislimo da uvozimo stare akumulatore i da to subvencionišemo novcem iz budžeta Republike Srbije, možda bih bio malo popustljiv prema predlagaču amandmana. Ukoliko mislimo da zbog uvoza tih akumulatora napravimo na vodozahvatu u Inđiji, i to na regionalnom vodozahvatu, fabriku za reciklažu polovnih akumulatora, da otpadne vode idu iza fabrike u upojni kanal, koji se nalazi iznad regionalnog vodozahvata, odakle više od jedne opštine koristi vodu za piće, dakle, ukoliko se na to misli, pod znacima navoda, bio bih spreman da prihvatim taj amandman.
Ukoliko neko misli na „Energozelenu“ u Inđiji, ukoliko neko misli za taj projekat da vredi ovaj amandman podržati, možda bih ga ja i podržao da nije pretnje tužbom i da nećemo taj projekat „Energozelene“ skupo platiti zato što je neko potpisao nešto što nije trebalo da potpiše i, koliko znam, bićemo tuženi u Strazburu.
Voleo bih da oni koji su dozvolili da se taj projekat napravi 1,5, dva kilometra od naselja Novi Karlovci, gde ja živim, dođu da žive sa svojim porodicama na kraju Novih Karlovaca i da nam dokažu da je to ekološki bezbedno. Ukoliko bi sav taj projekat nazvali – očistimo Srbiju i ukoliko bi jednim švapskim novinama dali jedno 50, 60, 70 miliona dinara da samo pišu o tome i da izveštavaju, možda bih bio dirnut i zabrinut za nevolje jedne stranke koja je nekada činila vlast, možda bih podržao ovaj amandman.
Još kad bi umesto pare u nasipe počeli da ulažemo pare u hrastove lužnjake, baš tamo gde će nasip popustiti, a u nasip ne uložimo dinar, a u hrastove uložimo milion i 400 hiljada dinara samo za lečenje jednog hrasta, ukoliko bi mi to radili kao što su radili ranije, možda bih bio popustljiv prema predlagaču iz nekih emotivnih razloga, da im onako tuga za izgubljenim izborima bude lakša, možda bih glasao za takav amandman, ali zdrav razum kaže da se to ne može prihvatiti.
Malo je po meni nekorektno predlagati ovaj amandman kad znamo kako se to staralo nekada o životnoj sredini u Republici Srbiji. Ukoliko oni misle da ja glasam za taj amandman, moraju da zamole gospodina Dulića da se vrati i da sprovede sve one programe koje sam sada nabrojao. Hvala.