Molim vas, nemojte pominjati gospodina Martinovića, završite repliku.

Dakle, u vreme kada su poslanici koji sada sede u klupama SNS vodili zemlju, plata građana Srbije je bila jedna marka, u prodavnicama nije bilo hleba da se kupi, naši građani su išli na ratišta,ginuli…

Vreme gospodine.
Mi ne govorimo ovde kako je ko vodio zemlju, nego govorimo o amandmanima. Vreme.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Dušan Petrović, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović-Korać, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili ovaj amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom RS.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Ja vas molim da ovo računate kao vreme predsednika poslaničke grupe.
Naš amandman je da se obriše član 13. koji govori – način dokazivanja uslova za učešće u postupku javne nabavke, kaže - u postupku javne nabavke iz člana 12. ovog zakona ispunjenost obaveznih i dodatih uslova za učešće u postupku javne nabave može da se dokazuje dostavljanjem izjave kojom ponuđač pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđuje da ispunjava uslove.
Mislimo da je, bez obzira na potrebu da se hitno obavi postupak javnih nabavki, kako bi se završio proces obnove u vremenu do početka loših dana, da li će to biti početak jeseni ili malo kasnije, ali sigurno pre zime kako bi ljudi u toplom bili i kada dođu oni najhladniji dani. ovo unosi jednu, u naš pravni sistem, jedan ozbiljan presedan, pismena izjava kojom se potvrđuje ispunjavanje obaveza pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću.
Bilo je to i u prethodnoj diskusiji i u načelu kada smo i u načelu raspravljali i ponovo danas, kako se to u narodu kaže, ovo je izjava na „majke mi“ i mislim da je neobično da imamo takvo rešenje, jer, šta će se desiti ako se ustanovi da ta izjava nije bila verodostojna, da je pravno lice dalo takvu izjavu slagalo, šta će se desiti sa postupkom javne nabavke i koliko ćemo onda vremena izgubiti u dokazivanju da li jeste ili nije bila izjava istinita i da li će to uopšte, u krajnjoj liniji ubrzati ceo ovaj proces?
Mi smo predložili da se ovo izbriše, da ostane rešenje da, kao i do sada u postupku javnih nabavki, se pribave sve izjave koje su potrebne da bi se dokazalo da ponuđač može da učestvuje na tenderu.
Pričali smo u raspravi o prethodnom članu koji su to papir. Njih ima dosta, ali verujem da je državna uprava napredovala i da mogu ti papiri u roku od 10 dana da se nabave i da nema potrebe za ovim članom zakona u Predlogu zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Za reč se javio narodni poslanik Vladimir Đukanović, po amandmanu. Izvolite.

Moram da priznam da mi nije jasno zašto neko traži da se izbriše član koji reguliše način dokazivanja uslova za učešće u postupku javne nabavke.
Zapravo, ako se neko malopre baš žalio da sumnja u nekakav postupak, ja ga razumem, autoprojekcija je potpuno čudo, ali to što je nekada neko javna preduzeća i državne firme ovde upravo pelješio preko javnih nabavki i to kroz sistem direktne pogodbe, ovde je to onemogućeno, zato što čak i kada dođe do takve situacije da negde morate brzo da reagujete, svaka nabavka mora da se pojavi na internet sajtu Kancelarije i svako ima uvid da vidi kakva se vrsta javne nabavke izvršila. Ta vrsta transparentnosti je apsolutno za svaku pohvalu, vezano za ovaj zakon i nije mi jasno zašto ovde neko sumnja u dobre namere Vlade i uopšte dobre namere države da ljudima što pre obnovi kuće. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Đukanoviću.
Za reč se javio šef poslaničke grupe SNS gospodin Zoran Babić. Izvolite.

Za SNS je ovakav amandman neprihvatljiv, kao što je neprihvatljiva i politika, kako kolega predlagač amandmana reče, na majke mi ili na časnu reč. Mislim da je takva politika nerealna, nepotrebna i takvu politiku Vlada Republike Srbije ne vodi. Vodimo odgovornu politiku, da sredstva prikupljena za obnovu naše zemlje dolaze na jedno mesto, da tim sredstvima u okviru Kancelarije za obnovu raspolaže čovek koji nije iz sveta politike nego iz nevladinog sektora. Time smo pokazali i transparentnost i želju da obnova bude i transparentna i javna, da novac koji je upućen građanima za obnovu i opštinama za obnovu infrastrukture tamo i završe.
Postojala je jedna inicijativa opozicije koja je na našu pruženu ruku i na našu saglasnost, na saglasnost najveće poslaničke grupe. Ta inicijativa je utihnula. Pošto je utihnula sa te strane, evo ja se javno obavezujem da, u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, ću pokrenuti inicijativu da se formira anketni koji će pratiti trošenje sredstava prikupljenih za obnovu naše države, ali će se taj anketni odbor baviti i trošenjem sredstava koja su upućena za obnovu Kraljeva, za obnovu Jaše Tomića, za obnovu posle zemljotresa u Mionici, za obnovu u svim opštinama i gradovima koje su elementarne nepogode pogađale.
To će biti još jedna instanca, a Narodna skupština Republike Srbije nema samo zakonodavnu već i kontrolnu ulogu, zato što smo s jedne strane spremni i voljni da na sve moguće nepravilnosti stavimo tačku, ali smo i voljni da taj postupak obnove naše zemlje bude transparentan i bude pod kontrolom Narodne skupštine Republike Srbije.
Vidim da se to kolegama koji su prvo predložili tako nešto, a onda su se na proširenje ovlašćenja tog anketnog odbora utišali. Evo, javno se obavezujem da će SNS, u skladu sa Poslovnikom, pokrenuti inicijativu da se formira takav anketni odbor.

Zahvaljujem, gospodine Babić.
Za reč se javila potpredsednica Vlade prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Moram da priznam, od trenutka kada se po prethodnom članu javio gospodin Vladimir Đukanović i kada nam je ukazao na član 13. na reč „može“ i zašto nije „mora“, iako me svi ubeđuju da je to u redu da bude „može“, ali kako god da se pogleda, potpuno sam saglasna, jer u prethodnom članu 12. u poslednjem stavu mi izuzimamo nešto, a posle toga kažemo „može“. „Može“ može da znači može i ne mora. Dakle, „mora“. Umesto „može“ mora biti „mora“.
Ja sad samo gledam i tehnički da li treba da prekinemo, pa da imamo odbor na kratko i da to usvojimo ili to možemo na Skupštini? Molim vas da mi kažete kakav je redosled.
Sigurna sam da ovde umesto „može“ mora stajati „mora“, jer ako neko ne stigne i ne dostavi sve ovo što će možda neko i da uradi, ima opština koje će to uraditi, ali ako neko ne dostavi sve što je potrebno za javnu nabavku, onda on mora potpisati pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da ima sve te podatke.
Sad čekam od vas i od službi da mi kažete šta da radimo.