Gospodine Martinoviću, evo ovako.
Moram da vam kažem da i pored toga što se slažem sa vašim navodima, sledeći put neću da tolerišem da izađete iz okvira amandmana koji je podnet na član 12.
Prvi se javio Borislav Stefanović za povredu Poslovnika. Izvolite.

Bez ikakve želje da ulazim u polemiku, član 6. predsedavajući, kao što i vi vrlo dobro znate, apsolutno ne želim da ulazim u sadržinskom smislu ono šta je kolega govorio, ali ono što je neoboriva činjenica je da je kolega, koliko – sedam minuta, osam minuta, neprekidno u kontinuitetu kršio Poslovnik i pored vaše četiri usmene opomene, da se vrati na temu, on je nastavio i čovek ispričao do kraja šta hoće.
Dakle, vi ste kršeći član 106. postupili tako da ste njemu dozvolili da kaže sve do kraja šta je hteo iako ste ga usmeno pokušavali da vratite na temu, ali ste apsolutno morali da mu date opomenu. Apsolutno i sad kada neko sa ove strane tako nešto uradi, ne bi stigao ni do prve krivine. Siguran sam u to. Sigurno ne bi stigao. Onda na kolegijumu kažete - svi ste vi isti. Pa nismo isti.
Evo vam dokaz da nismo isti. Da ste sada dali gospodinu Martinoviću opomenu, kao što je zaslužio, jer se bavi isledničko-tužilačkim poslom, u Skupštini Srbije, naravno bez ijednog dokaza, razumem najsvežiji pripadnik SNS u Skupštini, ali morate reagovati.
Ne možete dozvoliti da čovek, očigledno po zadatku i po instrukciji želi da nas sve vrati, kako kaže Radulović, u blato, međusobnih rasprava oko toga ko je šta radio, koje godine.
Amandman stoji i plače jer čeka da ova Vlada nešto uradi na tim područjima. Čeka amandman da ga usvojite ili da ga odbijete, pa pokažete kakvi ste. Ne, sada je tema šta je Janko Veselinović i da li je Janko Veselinović.
Ja znam da smo u očima nekih od vas svi kriminalci, ali pokušajte barem da se ljudski ponašate, ne zbog opozicije, nego zbog ljudi koji ovo gledaju i očekuju da nešto uradimo. Hvala.

Gospodine Stefanoviću, pre gospodina Martinovića govorio je kolega Janko Veselinović, i o amandmanu koji glasi - da se u članu 12. stav 4. reči – „način dokazivanja i obaveznih i dodatnih uslova za učešće u postupke javne nabavke“, brišu, pa smo došli do toga kakvu muziku sluša gospodin Blagojević, spominjao se i Hevi metal grupa“ ACDC“ protiv koje ja nemam ništa, čak i obožavam njihovu muziku da slušam.
Neki pesnik Džon Grišam, koliko znam, on je pisac i pravnik i ja sam isto tako gospodinu Veselinoviću, pokušavao više puta da skrenem pažnju da se vrati na temu dnevnog reda, a on je pričao o Kancelariji, umesto o svom amandmanu.
Kriterijum koji sam imao prema gospodinu Janku Veselinoviću, bio je potpuno isti koji sam imao i prema gospodinu Martinoviću.
Znači, ako treba da izreknem opomene, treba da izreknem i jednom ili drugom ili da ne izreknem i jednom i drugom.
To što je gospodin Martinović pričao osam minuta, a gospodin Janko, koji je takođe ima još 11 i po minuta, je pričao negde oko tri minuta, pa je zato dva puta bio opomenut da se vrati na temu dnevnog reda a ovaj za osam minuta četiri puta, otprilike je standard isti.
Znači, bitno je da se Poslovnik na poslanike primenjuje sa istim standardom, bez obzira da li oni dolaze iz vladajuće većine ili iz poslanika koji pripadaju bivšem režimu.
Ja molim sve kolege, narodne poslanike da se vrate u temu dnevnog reda.
Da li gospodine Stefanoviću, želite da se izjasni Skupština?
(Borislav Stefanović, sa mesta: Ne)
Reč ima po Poslovniku Marko Đurišić.

Hvala gospodine predsedavajući.
Smatram da je povređen član 108. koji govori - o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.
Vi ste sada pokušali da opravdate sebe i svoj postupak koji ja ne znam čime je motivisan, da li zato što je govornik koji je govorio osam minuta a nijedne jedine sekunde o temi dnevnog reda, niste mu izrekli opomenu, a član 109. kaže kada se izriče opomena – izriče se poslaniku koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu.
Pored upozorenja, ne piše koliko, vi ste sada uveli da ima nešto, jedno upozorenje na dva minuta je valjda tolerancija. Ja ne znam da li to sada važi za sve poslanike ili samo za poslanike vaše poslaničke grupe, ne znam o čemu se radi? Ja se apsolutno zalažem da se ovaj Poslovnik primenjuje i pravila isto za sve. Ja vas molim da smognete hrabrosti da prema Poslovniku koji dolazi iz vaše poslaničke grupe, slobodno primenite Poslovnik i iskoristite, ne svoje pravo, nego obavezu koju vam nameće Poslovnik.
Ovde neprekidno slušamo jednu floskulu i to je gospodin prethodnik isto iskoristio, kaže – do juče je na vlasti, a vi ste čak rekli – režim. Mislim da bi vi sa tog mesta trebalo malo da birate reči. Nije bilo režima u Srbiji od 2000. godine. Nije do juče bio taj režim. Dve godine je jedan drugi režim na vlasti u Srbiji. Za dve godine je mnogo toga modlo da se uradi. Mnogo toga, da ne bi bilo ovoga u čemu smo danas, a mi nismo videli da je urađeno ništa. Stalno čujem priče o režimu…

Zahvaljujem.
Samo da odgovorim na reklamiranje člana 107.
Samo bih dodao još na odgovor koji sam uputio gospodinu Stefanoviću, ne bih želeo da bilo ko od mojih kolega, narodnih poslanika, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolaze, da osete primenu Poslovnika u punom svetlu, kao što sam je ja osetio dok sam bio narodni poslanik koji nije podržavao Vladu RS. Zato sam tolerantniji i prema gospodinu Veselinoviću i prema gospodinu Martinoviću.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Član 27. i 104, gospodine predsedavajući.
Ponovo dobijamo tu neke kvalifikacije narodnih poslanika na sveže i bajate, na ovakve i onakve. Na šta to liči? Dokle će više ići nepoštovanje Narodne skupštine, nepoštovanje kolegijalnosti, manjak domaćeg vaspitanja, manjak argumentacije koja se nadomešta uvredama?
Uostalom, ja sa ponosom mogu da kažem, kao jedan od bajatih članova SNS, da u SNS se dolazi, da se ljudi učlanjuju, da su rado primljeni sa svojim znanjem, željom za reformama, iskustvom, za razliku od DS gde su sveže jedino ispisnice. I te sveže ispisnice su produkt svega onoga što su radili u 12 godina, koliko su na vlasti.
Ne vidim ni razlog zbog čega bilo koga treba da nervira to što je kolega Martinović ovde iznosio korupcionaške afere i kamo sreće da su ovo jedine. Ja mislim da je mala sala Narodne skupštine da se iznesu sve afere i sva papirologija za te afere koje su se desile u našem društvu. I tu iznošenje afera je samo jedna vrsta i upozorenja da bi i mi kao društvo, kao država, kao narod, imali mnogo više novca u budžetu da možemo da odreagujemo i na elementarne nepogode, a ne da idemo po svetu pruženom rukom, da kažemo – pomozite nam da bi obnovili našu zemlju, umesto da taj novac bude u budžetu i da bude za građane Srbije, da ne bude u privatnim džepovima i na ne znam ti kakvim mestima i ostrvima sa egzotičnim imenima. Zbog toga mislim da je diskusija gospodina Martinovića bila sasvim na mestu i nema potrebe za nervozom ni vašom, a ni kolega iz opozicije.

Zahvaljujem. Da li želite da ponovim odgovor koji sam dao i gospodinu Stefanoviću i Đurišiću?
(Zoran Babić, s mesta: Ne.)
Da li želite da se izjasni Skupština u Danu za glasanje?
(Zoran Babić, s mesta: Ne.)
Dobro.
Pravo na repliku, narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala predsedavajući. Priključiću se kolegama iz opozicije koji smatraju da niste adekvatno postupili kada ste omogućili poslaniku SNS da osam minuta govori van teme.
Moje izlaganje nije bilo uvredljivo ni prema kome. Ja sam samo rekao da je primena zakona o obnovi vrlo važna da bi se stiglo do jeseni da se zemlja obnovi od poplava i naveo sam kompetencije direktora Kancelarije koji treba da obavlja taj posao. Ja ne znam šta je tu sporno.
Bojim se da ovih dana poslanici SNS se hvataju posla i reči koji teško mogu da donesu bilo šta korisno…

Molim vas gospodine Veselinoviću, iako je replika nemojte pominjati poslanike, molim vas završite repliku.

Hoćete mi dati još nekoliko instrukcija kako da iskoristim moje tri minute, da ne pominjem poslanike, jel tako? Pa gospodin Martinović se direktno meni obraćao.