Zahvaljujem.
Na član 42. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik mr Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, podnela sam amandman na član 42. zakona koji se odnosi na javnost podataka o dodeljenoj pomoći. To je nešto na šta će građani Srbije biti posebno fokusirani, odnosno pažnja građana Srbije će biti posebno fokusirana.
Moj amandman se upravo tiče toga da Narodna skupština koja je najviše zakonodavno telo, telo gde su predstavnici građana, koje ima pravo, obavezu da kontroliše rad Vlade, a Vlada rad kancelarije, dakle, da u ovom članu dodamo još jedan stav.
Pročitaću radi javnosti Srbije pre svega kako član 42. glasi, koji nije sporan: „Podaci o dodeljenoj pomoći i o primaocima pomoći predstavljaju javne podatke i kancelarija ih objavljuje na svojoj internet prezentaciji“.
Svojim amandmanom dodajem još jedan stav u ovaj član koji bi glasio, ako bi ga usvojila gospođa ministar, odnosno Vlada Republike Srbije – kancelarija podnosi izveštaj o realizaciji Narodnoj skupštini Republike Srbije svaka tri meseca, izveštaje usvajaju nadležni odbori i Narodna skupština.
U obrazloženju za odbijanje mog amandmana stoji da se ovaj amandman ne prihvata s obzirom da je članom 11. Predloga zakona predviđeno da Kancelarija tromesečno, a na zahtev Vlade i češće, što je takođe nesporno, dostavlja izveštaj Vladi o finansijskoj i nefinansijskoj pomoći, kao i izveštaj o prilivima i odlivima sredstava namenjenih za otklanjanje posledica na područjima pogođenih poplavama. Po usvajanju navedenih izveštaja Vlada ih dostavlja Narodnoj skupštini, a ovi izveštaji se objavljuju i na internet stranice Kancelarije, te predlagač smatra da je javnost rada obezbeđenja kroz navedeni član Predloga zakona. Nije dovoljno, gospođo ministre.
Znači, ova Skupština treba da te izveštaje usvoji. Onog momenta kada oni postanu predmet usvajanja, oni postaju i predmet javne analize i zaista javnog uvida u njih. Verujte mi, građani Srbije će sa posebnom pažnjom pratiti upravo ovaj segment rada Vlade. Biće tu mnogo sumnji, mnogo nedoumica, mnogo zlonamerno plasiranih informacija. Da se to ne bi događalo, a u ime dobronamernosti, pre svega ovog visokog Doma gde su predstavnici građana, i u ime učvršćivanja institucija poverenja građana prema ovom Domu i prema Vladi Republike Srbije, mislim da je ovaj amandman apsolutno opravdan i apsolutno prihvatljiv i u ovom trenutku da postane sastavni član zakona.
Dakle, ono što jeste u zakonu predviđeno, da se dostavljaju izveštaji Narodno skupštini i to je njihov kraj. Izveštaj treba da usvoji Narodna skupština. Usvajala je i neke mnogo važne izveštaje, a ovi su u ovom trenutku najvažniji, da ih ovaj visoki Dom usvoji i da na taj način građani dobiju kompletnu sliku i zaista na pravi način učestvuju u praćenju realizacije ovog velikog posla Vlade. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem, gospođo Đerić.
Za reč se javila potpredsednik Vlade, prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Samo da budemo jasni, ovaj zakon sasvim sigurno ne sprečava Skupštinu da razmatra sve te izveštaje, ne sprečava Skupštinu da iskoristi svoj Poslovnik itd.
Moram da priznam, za razliku od vas, ja mislim da je ovo zakon koji traži od Kancelarije da svakodnevno ima pre svega na svom sajtu sve informacije i nama je stalo da sve informacije budu upravo i o prilivu novca i o načinu trošenja tog novca. U tim izveštajima koji idu tromesečno, a ja verujem da će sigurno to biti i pre tri meseca, Vlada će izveštaje apsolutno o svim aktivnostima Kancelarije razmatrati, usvajati i dostavljati parlamentu, a parlament će onda odlučivati da li će sazvati svoj odbor, da li će pozvati direktora Kancelarije i predstavnike Vlade da o tome razgovaraju.
Iz tog razloga smo smatrali da nije potrebno sada još da dodajemo i da parlament usvaja izveštaje, kada prosto možete da iskoristite sve ono što je već uređeno vašim Poslovnikom, da o tome razmatrate i da nas, naravno, pozovete sve u parlament da o tom izveštaju pričamo, kao što smo, recimo, pričali o ovom izveštaju o poplavama.

Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Za reč se javila narodna poslanica magistar Zlata Đelić, a koristi vreme poslaničke grupe. Izvolite.

Poštovana gospođo ministre, mi se apsolutno ne razlikujemo u tom stavu. Dakle, mi isto mislimo i ja znam da će Vlada svakodnevno da kontroliše i treba da kontroliše rad Kancelarije i, naravno, da vam podnosi svakodnevno izveštaj. Rekoh već, javnost Srbije će biti posebno fokusirana na ovaj segment rada Vlade.
Ali, malopre ste upravo konstatovali nešto kod jednog drugog člana oko glagola „može“ i „mora“. Vi ne sporite da mi možemo da iskoristimo svoje mehanizme, ali baš zbog toga što može nešto, ne mora da bude. Ako se već zakonom precizira, onda će to biti sigurno sprovedeno i sigurno i građanima Srbije, koji nisu toliko upućeni u sam rad parlamenta, gotovo je naređeno da će oni biti u prilici da u ovom visokom Domu, čiji rad oni vrlo pažljivo prate, mogu da vide ovaj izveštaj kako ga mi analiziramo, odnosno kako ga precizno sagledavamo i samim tim, kroz svoje predstavnike, učestvovaće u tom radu. Eto, samo to. Dakle, ne sporim sve ono što ste rekli, ali između glagola „može“ i „mora“, da, mi možemo da iskoristimo svoje poslovničke mogućnosti.
Kolega Babić je malopre govorio o anektnom odboru. Apsolutno se ne slažem u tom segmentu, anektni odbor nastaje kod problematičnih situacija, a ovo nije problematična situacija, ovo je problem koji je nastao sticajem nekih drugih okolnosti i Vlada želi što uspešnije, što brže i što efikasnije da ga reši. Upravo zbog tog instituta poverenja mislim da bi to bilo dobro. Ali, evo, prihvatiću vaše obrazloženje.

Zahvaljujem, gospođo Đerić.
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman upravo polazeći od prava svakog građanina Republike Srbije da zaštiti pravo na sopstvenu privatnost, a i zbog činjenice i ovoga o čemu je maločas govorila uvažena koleginica Zlata Đerić, a i ministarka u obrazloženju, da će sve biti transparentno i na sajtu Ministarstva, odnosno Kancelarije.
Amandman koji sam ja podneo glasi doslovno – ako je primalac pomoći fizičko lice, podaci iz stava 1. ovog člana jesu ime i prezime, grad, odnosno mesto prebivališta i ništa više.
Zašto to kažem? U obrazloženju koje stoji za odbijanje mog amandmana Vlada kaže da se amandman ne prihvata obzirom da će Kancelarija prilikom objavljivanja podataka o dodeljenoj pomoći, kao i o primaocima te pomoći, poštovati odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Kao što vi kažete u obrazloženju da ćete poštovati Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, a baš taj zakon kaže i očekuje od svakog zakona, uključujući i ovaj o čijim amandmanima danas i raspravljamo, da konkretno utvrdi svrhu, način obrade i obim i vrstu podataka.
Ovako se stiče utisak da i svrha i način obrade još nekako mogu da se naslute, ali se ne zna koji će se to podaci objavljivati na sajtu. Ovako kako je napisano, ukoliko ostane samo ovaj jedan, prvi i zasada jedini stav člana 42, ostavlja se mogućnost da se čini proizvoljnost, kako bih rekao, tako da svako može, npr. svaki matični broj građanina, može ime roditelja, može nacionalnost, može krvna grupa. Vi klimate glavom da ne može, ali ovde to ne piše. Zato ja i molim vas i verujem da ćete me u potpunosti razumeti i prihvatiti ovaj amandman da u tom drugom članu stoji samo ime i prezime i mesto prebivališta odakle je to lice koje će biti primalac ove novčane pomoći.
U suprotnom se plašim da nam se ne desi za nekoliko dana, kada se objavi u „Službenom glasniku“, da Poverenik ne izazove intervenciju upravo zbog obrade podataka koja nije srazmerna svrsi kojoj je namenjena. Evo, iz prostog razloga, a polazeći upravo od činjenice o zaštiti ljudskog prava na privatnost i na podatke o ličnosti, pogotovo što smo u praksi nedavno, a čak i dok su ove nesrećne poplave bile, bili u situaciji da vidimo i zloupotrebe nekih podataka, a znamo sve šta je zadesilo i pojedine građane kada su njihovi matični brojevi zloupotrebljavani i registrovale se pojedine firme, pa ih je kasnije poreska policija jurila da oni plaćaju nekakve novčane nadoknade. Samo iz tog razloga, a inače mislim da se razumemo.

Zahvaljujem.
Za reč se javila potpredsednik Vlade, profesor dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Isto tako, iz tog razloga naravno da mora da se poštuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Kancelarija je, podsećam još jednom, služba Vlade. Ako o nečemu mora da se vodi računa, podrazumeva se da se poštuje taj zakon. U tom smislu će Kancelarija i ljudi koji to rade o tome paziti. Mi odgovaramo za to. To je razlog zašto nije prihvaćeno.