Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Amandman koji je podneo narodni poslanik Ivan Karić ima svoje duboko opravdanje. Razumem zašto Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom. Razumem lakoću kojom se više gleda – hajde da poništim predlagača, nego što se zna i šta o sadržaju amandmana, ali mislim da je tema suviše ozbiljna da bi smela da prođe bez opaske. Na stranu što mislim da ni član 21, ni član 22. nemaju mesta u ovom zakonu.
Jedino opravdanje je oročenost zakona od godinu dana. Ovo ne može biti predmet ni jednog zakona, osim zakona za sprovođenje ministarstva za koja su nadležna, s obzirom da razumemo objašnjenje da će to biti u državnom programu mera. Razumem logiku, ali moramo da se slušamo i da se čujemo kada je reč o biocidnim proizvodima. Tu imamo problem, kao i sa hemikalijama. Imamo ozbiljan problem sa nedostajućom kontrolom i nedostajućim pravnim okvirom za sredstva koja su sasvim legalna u zemljama od kojih je jedna, na primer, Kina. Nije jedina.
Voleli bismo da smo sasvim sigurni da bez obzira što nemamo striktnu listu sredstava koja su registrovana samo u EU, da će samo ta sredstva biti korišćena. Znam da to neće biti garancija. Na moju žalost, znam šta su biocidna sredstva i znam kakvih sve ima ovde u prometu.
Valjalo bi sem lakoće političkih kvalifikacija dati ozbiljne garancije kada je reč o davanju privremenih dozvola za davanje biocidnih sredstava jer to nije samo pitanje procedura unutar Ministarstva, nego je pitanje u pojedinim slučajevima i kod pojedinih sredstava trajnog ili stalnog uticaja na životnu sredinu.
Ne mislim da ikog unapred osporavam ili da sumnjam da će bilo koje ministarstvo loše uraditi svoj posao primenom registracije, ali znam da je to lako moguće sa prometom ovakve vrste proizvoda.

Reč ima ministarka Mihajlović.

Moram da se osvrnem na jednu rečenicu koju ste rekli, evo citiraću vas jer sam zapisala – hajde da poništimo predlagača. Moram da priznam da upravo kroz ovaj zakon se vidi da niti ja kao neko ko je resorno predlagač ovog zakona želim, i to ste videli iz amandmana koji je prihvaćen, da poništim predlagača, budući da je ovog puta predlagač za amandman Ivan Karić.     
Naprotiv, želja nam je da zakon unapredimo, da zakon bude dobar. Mislim da ministarstvo koje postoji je dužno, a tako i piše, dozvolu, mora da izda dozvolu. U tom smislu ne vidimo potrebu i obrazložili smo da ovaj amandman bude prihvaćen. Zaista više sam se javila zbog ovoga. I ranije, a i sada apsolutno nema namere da se bilo koji predlagač poništi, nego naprotiv, da imamo dobar i jasan zakon. Državni program će biti maksimum, krajnji rok za državni program je 15 dana od dana kada se usvoji zakon i kroz njega će vrlo jasno u svim resorima biti naznačeno stanje i mere koje se preduzimaju, a ponavljam i vraćam se na početak, ministarstvo je dužno i mora da izda odgovarajuću dozvolu.

Zahvaljujem.
Na osnovu člana 157. stav 6. i člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, na član 23. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Vlada je prihvatila amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić i Balša Božović.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Amandman se odnosi na 1. stav člana 26. koji definiše objekte koji se obnavljaju. Želja mojih kolega i mene je bila da otklonimo svaku sumnju da će se nejasnom definicijom tražiti građevinska dozvola za objekat koji se rekonstruiše ili popravlja, te smo postojeći tekst stav 1. – obnova objekata sprovodi se izgradnjom novog objekta, odnosno rekonstrukcijom sanacijom ili adaptacijom postojećeg objekta u skladu sa ovim zakonom, predložili da se menja i da glasi -  obnova objekata sprovodi se izgradnjom novog objekta, odnosno rekonstrukcijom sanacijom, adaptacijom i tekućim popravkama i održavanjem postojećeg objekta u skladu sa ovim zakonom.
U obrazloženju za neprihvatanje amandmana kaže se da je osnovni predlog precizniji, da je u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji koji ne definiše tekuće popravke i onda se kaže, što je za mene vrlo važno, da održavanje objekta obuhvata pored navedenih radova i investiciona i tekuća održavanja objekta. Za radove na izgradnji novog objekta ne mora se pribaviti građevinska dozvola pre početka izvođenja radova, za radove na rekonstrukciji, adaptaciji ili sanaciji po važećem zakonu se ne pribavlja građevinska dozvola, dok se za tekuće održavanje objekta ne pribavlja nikakva saglasnost nadležnog organa. Tako da se praktično preciziranje koje smo hteli da unesemo razlikuje u reči – popravkama, ono što mi u obrazloženju citiram – tekuće održavanje, nudi predlagač zakona. Moguće je da je razlog za neprihvatanje, ali volela bih jasan odgovor da li obrazloženje odbijanja ovog amandmana znači kako je napisano, da se ni za šta od ovih radova neće tražiti građevinska dozvola, pošto mi to ne deluje verovatno. Ne bih volela da ostavimo svaku sumnju. Hvala.

Reč ima ministarka Mihajlović.

Za ono što je predviđeno članom 143. Zakona o planiranju i izgradnji pribaviće se građevinska dozvola u roku od godinu dana, pa čak i ako se ne bude stiglo, a pokrenuto je nešto, radi se i gradi se, normalno je da će se nastaviti, možda i nakon godinu dana.
Dakle, pribaviće se ali samo za ono za šta već postoji u članu 143. obaveza. Toliko. I to radi država i lokalne samouprave.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Jedno pitanje koje ne izgleda vezano za amandman ali u stvari jeste. Za slučaj objekata koji nemaju nikakve papire, dakle nelegalno građeni objekti, da se pojasni ljudima, slutim šta je odgovor, zato nemam amandman, ali mi se čini da među ljudima koji imaju nelegalne kuće nema jasne slike o tome na šta imaju prava. Ulaze li u legalizaciju, smeju li ili ne smeju? Radi toga bih molila da date odgovor na to pitanje.