Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 98 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan 131 narodni poslanik, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dragan Jovanović, Snežana Malović, Ivan Karić i Marijana Maraš.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Ivana Tasovca, ministra kulture i informisanja, pozvala da sednici prisustvuju i Saša Mirković, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, Dejan Stojanović, samostalni savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja i Snežana Pečenčić, viši savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 4, 5. i 6. dnevnog reda.
Saglasno Odluci Narodne skupštine da obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 4, 5. i 6, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2, Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o javnom informisanju i medijima, Predlogu zakona o elektronskim medijima i Predlogu zakona o javnim medijskim servisima.
Da li predstavnik predlagača Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja žele reč?
Izvolite ministre.

Poštovana predsednice, uvaženi poslanici.
Ovaj set medijskih zakona ne samo da uređuje srpsku medijsku scenu na najtransparentniji način i ne samo da nas približava najboljim evropskim praksama, već stvara i pravni okvir da novinari imaju bolje uslove rada, a građani kvalitetnije informisanje.
Reformski zakoni u medijskoj sferi se donose prvi put nakon 11 godina. Mi ćemo danas, između ostalog, raspravljati o Zakonu o javnom informisanju i medijima kao krovnom zakonu. Krovni zakon o javnom informisanju i medijima ima poseban značaj za razvoj demokratskih odnosa u našem društvu.
Ustav Republike Srbije garantuje slobodu mišljenja i izražavanja i garantuje slobodu medija, u skladu sa najvišim međunarodnim standardima i standardima zemalja EU. Zakonom se obezbeđuje i štiti sloboda iznošenja, primanja i razmene informacija, stavova i mišljenja putem medija i štiti se pravo građanina na istinito, potpuno i blagovremeno informisanje.
Do sada važeći Zakon o javnom informisanju donete je davne 2003. godine. Standardi su se u međuvremenu unapredili, praksa sprovođenja zakona pokazala je nedostatke i nedorečenosti, pojedine oblasti javnog informisanja bile su regulisane drugim zakonima, te je nastala neophodnost i potreba da ovaj zakon bude zamenjen novim dokumentom, što upravo danas i činimo.
Ovaj zakonski tekst ima sledeće ciljeve – stvaranje uslova za slobodan razvoj nezavisnih profesionalnih medija i medijskog sistema koji treba da bez diskriminacije omogući najšire zadovoljenje potreba građana Republike Srbije, uspostavljanje okvira koji garantuje slobodan protok ideja, informacija i mišljenja, bez mešanja države na način koji bi predstavljao neopravdano ograničavanje slobode izražavanja i javnog informisanja, povlačenje države iz medija, osim u za to posebno utvrđenim slučajevima, jasno definisanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, definisanje transparentnog sistema finansiranja u oblasti javnog informisanja i prelazak na projektno finansiranje na različitim nivoima vlasti, zaštita prava novinara, urednika i podsticanje novinarskog udruživanja, uspostavljanje registra medija i transparentnost vlasništva u medijima, zaštita medijskog pluralizma kroz sprečavanje nedozvoljenog objedinjavanja, zaštita maloletnika, zabrana govora mržnje, poštovanje ljudskog dostojanstva i prezumpkcija nevinosti, regulisanje statusa i položaja predstavnika inostranih medija, stvaranje uslova za ostvarivanje slobode i distribucije medija, sprečavanje zloupotrebe u vezi sa objavljivanjem informacija o ličnosti i stvaranje mehanizama za otklanjanje povrede prava kroz odgovor i ispravku, obezbeđivanje uslova za adekvatnu sudsku zaštitu u slučaju povrede prava na javno informisanje.
Javni interes u oblasti javnog informisanja predstavlja istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije. Odnosi se i na istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje na maternjem jeziku građana Republike Srbije koji su pripadnici nacionalnih manjina, informisanje na srpskom jeziku pripadnika srpskog naroda koji žive van teritorije Republike Srbije, očuvanje kulturnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina koji žive na teritoriji Republike Srbije, informisanje inostrane javnosti na stranim jezicima kada je to od interesa za Republiku Srbiju, informisanje osoba sa invaliditetom i drugih manjinskih grupa, podrška proizvodnji medijskih sadržaja u cilju zaštite i razvoja ljudskih prava i demokratije, unapređivanje pravne i socijalne države, slobodnog razvoja ličnosti i zaštite dece i mladih, te razvoja kulturnog i umetničkog stvaralaštva, razvoj obrazovanja, nauke, sporta, fizičke kulture i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi, razvoj medijske pismenosti i unapređivanje medijskog i novinarskog profesionalizma.
Ostvarivanje javnog interesa u javnom informisanju ostvaruje se formiranje javnog servisa na nacionalnom i pokrajinskom nivou, formiranjem ustanove radi ostvarivanja prava na javno informisanje stanovništva na teritorije AP KiM, omogućavanje nacionalnim savetima da osnivaju ustanove i privredna društva radi ostvarivanja prava na javno informisanje, sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarenja javnog interesa.
Konkursne komisije - polazeći od javnog interesa organ nadležan za poslove javnog informisanja Republike Srbije, AP ili lokalne samouprave donosi odluku o konkursima koji se raspisuju u toku kalendarske godine. Ocenu projekata podnetih na konkursu po prvi put će vršiti stručna komisija od tri ili pet članova u kojoj će većinu činiti članovi koji su predloženi od strane medijskih i novinarskih udruženja.
Javnost podataka o medijima i registrima – svrha registra je obezbeđivanje javnosti podataka o medijima. Registar će po prvi put sadržati podatke o pravnim i fizičkim licima koja neposredno ili posredno imaju više od 5% udela u osnivačkom kapitalu izdavača, podatke o njihovim povezanim licima u smislu zakona kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava i podatke o drugim izdavačima u kojima ta lica imaju više od 5% udela u osnivačkom kapitalu.
Sadržaće i podatke u iznosu novčanih sredstava dodeljenih medijima na ime državne pomoći, u skladu sa odredbama ovog zakona, kao i podatke o iznosu novčanih sredstava dobijenih od organa javne vlasti na svim nivoima.
Ovaj zakon takođe vrlo detaljno tretira i zaštitu medijskog pluralizma. Radi sprečavanja nastanka ili jačanja pretežnog uticaja u oblasti javnog informisanja, koje značajno ograničava medijski pluralizam, neće biti dozvoljeno: objedinjavanje dva ili više izdavača čiji zajednički godišnji tiraž prelazi 50% prodatog tiraža dnevnih novina na teritoriji Republike Srbije, objedinjavanje dva ili više emitera čiji zbirni udeo u slušanosti ili gledanosti prelazi 35% od ukupne slušanosti i gledanosti, sticanje učešća od preko 50% u osnivačkom kapitalu između osnivača dnevnih novina čiji tiraž prelazi 50.000 primeraka i izdavača koji pruža audio-vizuelne medijske usluge.
Lice koje se pored delatnosti medija bavi i distribucijom medijskih sadržaja dužno je da delatnost izdavača medija obavlja preko povezanog pravnog lica. Postojanje ugrožavanja medijskog pluralizma za štampane medije utvrđuje Ministarstvo kulture i informisanja, a u slučaju elektronskih medija nezavisno regulatorno telo nadležno za elektronske medije. Predstavnici inostranih medija i dopisništva inostranih medija imaju u obavljanju svoje delatnosti ista prava i dužnosti kao i domaći urednici i mediji. Distribucija domaćih i stranih medija i medijskih sadržaja je besplatna. Lice koje se bavi distribucijom medija ne sme da odbije distribuciju medija primenjujući nejednake uslove distribucije u odnosu na različite učesnike na medijskom tržištu i mora poštovati odredbe zakona kojima se reguliše zaštita konkurencije.
Posebna prava i obaveze u javnom informisanju. Dakle, imamo pretpostavku nevinosti, zabrana govora mržnje, zaštita maloletnika, zabrana javnog izlaganja pornografije, pravo na odgovor i ispravku uz definisanje preciznih rokova, pravo na naknadu štete, privatizaciju. Privatizacija medija treba da bude okončana do 1. jula 2015. godine. Od trenutka prodaje kapitala postoji obaveza da pet godina bude zadržana osnovna delatnost medija. Dodatnu obavezu će imati kupci medija na jezicima nacionalnih manjina, jer će morati da sačuvaju udele različitih programa od značaja za nacionalnu manjinu u toj sredini. Ukoliko do 1. jula 2015. godine ne bude prodat kapital izdavača medija, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade. U slučaju da zaposleni odbije ovu ponudu, taj medij prestaje da postoji i briše se iz registra.
Drugi zakon u setu ovih reformskih medijskih zakona je Zakon o elektronskim medijima. Ustavni osnov za donošenje Zakona o elektronskim medijima sadržan je u Ustavu Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem javnog informisanja i koji propisuje da se televizijske i radio-stanice osnivaju po zakonu. Elektronski mediji imaju značajnu ulogu u sistemu javnog informisanja Republike Srbije. Nova tehnološka revolucija u oblasti elektronskih medija zahteva stalno unapređivanje postojećih standarda i pravne regulative.
Tehničko-tehnološki razvoj doveo je do stvaranja brojnih novih međunarodnih standarda sadržanih u konvencijama Saveta Evrope i direktivama EU. Nova tehnička dostignuća podrazumevaju da sve članice EU moraju da pređu sa analognog na digitalno emitovanje programa, da se u digitalnom prostoru pružaoci programskih sadržaja posmatraju kao pružaoci audio-vizuelnih medijskih usluga, a ne kao emiteri, te da se uvode audio-vizuelne medijske usluge, kao npr. audio-vizuelne usluge na zahtev. Sve ovo zahteva izmenu i dopunu pravnih akata kojima se reguliše ova oblast.
Audio-vizuelna politika je jedna od najznačajnijih politika EU. U martu 2010. godine EU je donošenjem audi-vizuelne medijske direktive o pružanju audio-vizuelnih medijskih usluga utvrdila novi regulatorni okvir u vezi sa pružanjem audio-vizuelnih medijskih usluga. Imajući u vidu da je Republika Srbija u statusu kandidata za članstvo u EU, ova direktiva je u daljem procesu približavanja i prijema Republike Srbije u punopravno članstvo u EU nametnula potrebu usaglašavanja sadašnjeg zakonodavstva Republike Srbije sa standardima koji su utvrđeni u njoj. U tom kontekstu Republika Srbija je ratifikovala Evropsku konvenciju o prekograničnoj televiziji Saveta Evrope, koja predstavlja jedan od najznačajnijih dokumenata u ovoj oblasti.
Do sada važeći Zakon o radiodifuziji donet je 2002. godine. U međuvremenu standardi su unapređeni i praksa sprovođenja zakona pokazala je određene nedostatke, a prelazak na digitalni signal i pitanje pružanja audio-vizuelnih medijskih usluga u skladu sa pomenutim standardima dovelo je do neophodnosti da ovaj zakon bude zamenjen novim, koji će ponovo uhvatiti korak sa novim vremenom u oblasti elektronskih medija.
Ciljevi Predloga zakona o elektronskim medijima su: terminološko usklađivanje i određivanje definicije pojmova u skladu sa direktivom EU o audio-vizuelnim medijskim uslugama; normativno regulisanje rada, nadležnosti i poslova regulatornog tela u oblasti elektronskih medija, imajući u vidu promenjene okolnosti do kojih će doći prelaskom sa analognog na digitalni način emitovanja; precizno definisanje nadležnosti Republike Srbije nad pružaocima audio-vizuelnih medijskih usluga; garantovanje slobode prijema i reemitovanja medijskih usluga; definisanje i određivanje vrste audio-vizuelnih medijskih usluga u skladu sa audio-vizuelnom medijskom direktivom EU; precizno definisanje obaveza pružalaca audio-vizuelnih medijskih usluga; definisanje evropskih audio-vizuelnih dela i obaveza njihovog prikazivanja; precizno regulisanje pristupa događajima od izuzetnog značaja za javnost; utvrđivanje novog transparentnog postupka koji sprovodi regulatorno telo u oblasti elektronskih medija u vezi sa izdavanjem dozvola za pružanje medijskih usluga; zaštita medijskog pluralizma; zaštita maloletnika; obezbeđivanje uslova za adekvatnu upravnu sudsku zaštitu u slučaju povrede prava pružalaca audio-vizuelnih usluga i njihovo kažnjavanje u slučaju nepostupanja po odredbama predloženog zakona.
Regulatorno telo za elektronske medije. Naučna, tehnička i tehnološka dostignuća, kao i prelazak na digitalni signal, doveli su do toga da se u međunarodnim okvirima do skoro uobičajeni naziv radiodifuzija sve više potiskuje, a od pre nekoliko godina uobičajene nadležnosti i poslovi regulatornih tela u ovoj oblasti se sve više menjaju, naročito u vezi izdavanja dozvole. Republička radiodifuzna agencija menja naziv u Regulatorno telo za elektronske medije, sa svojstvom pravnog lica koje vrši javna ovlašćenja.
Regulator je funkcionalno i finansijski nezavistan od državnih organa, organizacija, pružalaca medijskih usluga i operatera i odgovoran je Narodnoj skupštini. Organe regulatora čine savet i predsednik. Savet ima devet članova koje bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije na predlog ovlašćenih predlagača. Članovi saveta su funkcioneri u smislu propisa kojima se reguliše sukob interesa pri vršenju javnih funkcija. Ovlašćeni predlagači su Narodna skupština Republike Srbije, Skupština AP Vojvodine, strukovna udruženja i nevladin sektor, što sve treba da doprinese daljem jačanju nezavisne pozicije budućeg regulatora.
Zakonom je precizno utvrđena procedura izbora članova saveta, prestanak mandata, kao i način odlučivanja unutar saveta. Detaljno je definisan opis poslova kojima će se ubuduće baviti regulator. Predlogom ovog zakona se i garantuje sloboda prijema i reemitovanja medijskih usluga iz drugih država koje u Republici Srbiji zajamče na potvrđenim međunarodnim ugovorima. Definiše se zabrana govora mržnje, zaštita prava osoba sa invaliditetom, maloletnih lica, te zaštita autorskih i srodnih prava. Isto tako, definišu se pravila o pristupu najvažnijim događajima i obavezi udela evropskih audio-vizuelnih dela.
Ovaj predlog zakona definiše i odredbe o televizijskom oglašavanju i prodaji. Zakon preciznije definiše ovlašćenje za pružanje medijske usluge bez odobrenja, tj. dozvole na osnovu odobrenja i na osnovu dozvole, kao i postupak za oduzimanje iste. Propisana je zaštita medijskog pluralizma. Ovaj predlog zakona je i preduslov za proces digitalizacije koji mora biti okončan do 17. juna 2015. godine.
Treći zakon u setu medijskih zakona to je Predlog zakona o javnim medijskim servisima. Javni medijski servis RTS i RTV osnovani su Zakonom o radiodifuziji iz 2002. godine. Dosadašnjom primenom odredbama Zakona o radiodifuziji koje se odnose na rad javnih servisa pokazao je da se odredbe moraju prilagoditi novim tehničkim standardima, da su neka zakonska rešenja neprimenljiva ili nedorečena i da se određeni pojmovi i obaveze moraju preciznije definisati u skladu sa međunarodnim propisima.
Imajući u vidu navedeno razlozi za donošenje Zakona o javnim medijskim servisima su usklađivanje domaćeg regulatornog okvira sa regulatornim okvirom EU i njenim pravnim tekovinama, kao i sa promenama koje nastaju usled primene tehnoloških dostignuća u oblasti digitalnog prenosa i pristupa programskim sadržajima. Definisanje javnog interesa koji kroz svoje programske sadržaje ostvaruje javni medijski servis.
Ustanovljavanje organa javnog medijsko servisa, čijim će se radom omogućiti nesmetano funkcionisanje javnih medijskih servisa. Regulisanje odnosa za odgovornost javnog medijskog servisa prema javnosti i stvaranje uslova za transparentnost rada i poslovanja.
Ustanovljavanje stabilnog i dovoljnog finansiranja javnog medijskog servisa kao i načina kontrole trošenja sredstava kako bi se obezbedila puna uređivačka nezavisnost i institucionalna autonomija. Ovim zakonom se pravi razlika između osnovne delatnosti javnih medijskih servisa kojima se ostvaruje javni interes i zbog kojih se formira javni medijski servis i komercijalne delatnosti kao sporedne i neobavezne, ali moguće delatnosti. Predviđeno je da komercijalna delatnost ne sme ugroziti obavljanje osnovne delatnosti.
Načela na kojima počivaju javni medijski servisi su istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje, nezavisnost uređivačke politike, zabrana cenzure, poštovanje profesionalnih kodeksa i standarda, primene međunarodno priznatih normi i principa, a naročito poštovanje ljudskih prava i sloboda i demokratskih sloboda.
Zakonom se garantuje i institucionalna autonomija i uređivačka nezavisnost javnog servisa što je jedan od osnovnih preduslova za ostvarivanje njegove uloge. Regulisano je da javni medijski servis u ostvarivanju javnog interesa uvažava javnost za svoje delovanje odgovara javnosti. Javni interes koji je ostvario javni medijski servis koje svoje programske sadržaje definisan je u 20 tačaka.
Radi izvršavanja obaveza u ostvarivanju javnog interesa, javni medijski servisi dužni su da uvažavaju jezičke i govorne standarde kako većinskog stanovništva, tako i odgovarajuće razmere i nacionalnih manjina, etničkih grupa na području na kojima se program emituje.
Zakonom je predviđeno da RTS proizvodi i objavljuje audio, odnosno audio-vizuelni medijske sadržaje na najmanje dva televizijska i tri radijska programa na teritoriji Republike Srbije, a RTV na isto toliko programa na teritoriji AP Vojvodine.
Organi javnih medijskih servisa su Upravni odbor, generalni direktor i Programski savet. Organ upravljanja javnog medijskog servisa je Upravni odbor koji ima devet članova čiji mandati traju pet godina. Zakonom su detaljno regulisani rad i ovlašćenje generalnog direktora. Odluku o imenovanju generalnog direktora donosi, nakon sprovedenog konkursa Upravni odbor javnog servisa dvotrećinskom većinom ukupnog broja članova. Mandat generalnog direktora traje pet godina i može se samo jednom ponoviti.
Programski savet je predviđen kao savetodavno telo u okviru medijskih javnih servisa. Programski savet ima 15 članova koje bira Upravni odbor javnog servisa na predlog skupštinskog odbora nadležnog za oblast informisanja, kako u republičkoj, tako i u pokrajinskoj Skupštini.
Republika Srbija obezbeđuje stabilan i dovoljan izvor finansiranja osnovnih delatnosti javnog medijskog servisa. Način i uslovi obezbeđivanja tih sredstava ne smeju uticati na uređivačku nezavisnost i institucionalnu autonomiju javnog medijskog servisa. Javni medijski servisi se finansiraju iz javnih prihoda, taksa i budžetska sredstva komercijalnih i ostalih prihoda.
Zakon predviđa da se sredstva iz javnih prihoda isključivo mogu koristiti za finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa i ne mogu se koristi za finansiranje komercijalne delatnosti. Ukoliko postoji sumnja na osnovu informacija dobijenih u nadzoru da su se sredstva iz javnih prihoda koristila za komercijalnu delatnost Savet regulatora podneće telu nadležnom za kontrolu državne pomoći zahtev za postupak naknadne kontrole.
Usvajanjem ovog zakona i formalno se ukida radio-televizijska pretplata. Javni medijski servisi biće finansirani iz budžeta do početka 2016. godine kada se uvodi taksa čiji iznos ne može biti više od 500 dinara. Obveznik plaćanja takse je svako fizičko i pravno lice koje je korisnik merila električne energije po stambenoj jedinici, odnosno po poslovnom prostoru.
Javni medijski servisi vodiće evidenciju obveznika plaćanja takse. Zakonom je precizno utvrđen način plaćanja takse. Propisano je da se taksa uplaćuje na dva odvojena računa RTS i RTV s time da se 30% uplaćenih sredstava automatski usmeravaju na račun RTS. Zakonom je detaljno predviđeno koje fizička i pravna lica su oslobođena plaćanja takse. Vodilo se računa o invalidima i socijalno ugroženim pojedincima i domaćinstvima. Precizno je utvrđen i način oslobađanja od takse.
Drugi dozvoljeni oblik finansiranja javnih servisa je iz javnih prihoda je budžetsko finansiranje. Zakon predviđa da javni medijski servisi mogu ostvarivati prihode i obavljanjem komercijalne delatnosti. Zakonom se predviđaju vrste rashoda javnih medijskih servisa koji mogu biti javni, komercijalni i zajednički. Zakonom je predviđena obaveza javnih medijskih servisa da izrade metodologiju praćenja direktnih i indirektnih prihoda i rashoda koji se odnose na obavljanje njihove osnovne i komercijalne delatnosti.
Javni medijski servisi donose akt kojim se bliže uređuje vođenje razdvojenog računovodstva za osnovnu i komercijalnu delatnost. Interni revizor prati primenu ovog akta i o tome podnosi izveštaj Upravnom odboru javnog medijskog servisa. RTS i RTV su u obavezi da jednom godišnje podnesu Narodnoj skupštini Republike Srbije i regulatornom telu za elektronske medije izveštaj o radu i poslovanju za prethodnu godinu i uz izveštaj se obavezno prilože i izveštaji nezavisnog ovlašćenog revizora. Izveštaj o radu i poslovanju RTS i RTV za prethodnu godinu razmatra Narodna skupština Republike Srbije. Izveštaj se sastavlja na način da se jasno razdvoji osnovna delatnost od komercijalne delatnosti javnih servisa kao i da se jasno vide izvori finansiranja delatnosti.
` To je set medijskih zakona koji se nalazi pred vama i koji u čitavom setu reformskih zakona koji u ovom trenutku donosi Vlada Republike Srbije, odnosno predlaže Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini predstavlja izuzetno značajna korak i ka demokratizaciji našeg društva i ka pristupanju EU. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Ljiljana Nestorović. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zakoni o kojima danas raspravljam rešavaju po mom dubokom uverenju sve neuralgične tačke kada je u pitanju naša medijska sfera. Dakle, o tome šta je sve konkretno definisano ovim zakonima i na koje konkretne načine iscrpno je, kao što smo čuli i videli, govorio sam ministar. Jasna i precizna objašnjenja data su i u predlogu samog zakona tako da neću oduzimati vreme ni vama, ni javnosti vraćajući se na to.
Ono što odmah želim da kažem je, da zaista prvi put imamo jedno sveobuhvatno zakonodavno regulisanje možda najvažnijih društvenih oblasti. To je nesporna činjenica. Mislim da i najsitničaviji teško da mogu da nađu neke ozbiljnije primedbe i da upute ozbiljnije kritike ovim zakonskim predlozima.
Napominjem da su zakoni pisani u duhu evropske prakse i evropskog iskustva. Da su oni doživeli pohvale od strane Brisela, pa čak i strukovnih udruženja. Prema tome, mislim da nema nikakvog razloga da ih ovaj saziv Skupštine u danu za glasanje ne usvoje, jer su oni u suštini dobri i daju onu bazu, podlogu da se nagomilani problemi u našoj medijskoj sferi što pre i što konkretnije rešavaju.
Ne mislim da je ovaj zakon, i da zapravo ovi predlozi zakona mogu da reše nagomilane probleme, još jednom podsećam i podvlačim ali mislim da je ovo jedan ako ne dovoljan, a ono neophodan korak na tom putu. Zato će poslanici SDPS svakako uz najdublje uverenje da je upravo ovo pravi korak u pravom smeru podržati sve ove zakone i verujem da je to na zadovoljstvo i same profesije i u skladu sa reformskim procesima.
Ja o ovim zakonima mogu da govorim iz tri pozicije. Mogu da govorim kao građanka, kao novinarka televizijska sa dugogodišnjim iskustvom u našim medijima, a mogu da govorim i kao političar i na sva tri načina ću i govoriti.
Ja sam svedok i iznutra i spolja, koliko je profesionalna i medijska sfera opterećena nagomilanim problemima i složenim problemima, koji su se gomilali godinama, tu moramo da budemo pošteni i da naglasimo.
Kao političarka, mislim da mi je posle svih ovih godina jasno gde smo napravili najkrupnije greške, sistemske, da ovo danas ovde ne bi bilo na dnevnom redu, moglo je da bude mnogo ranije, ali šta je, tu je, jer za prolivenim mlekom ne može se plakati niti ima to mnogo smisla.
Problem u medijima u kojima govorim su višeslojni i oni su strukturne, finansijske, a pre svega, moram da naglasim kao novinar, etičke prirode.
Činjenica je da postoji kriza novinarske profesije, profesije koja se po meni osim na zanatu, na širokom jednom opštem obrazovanju, pre svega zasniva na etičkim kodeksima.
Koji novinar sebe ne doživljava kao apostola istine, ko ne robuje i ne služi isključivo istini, taj sebe ne može nazvati novinarom, niti je profesija kojom se ta osoba bavi novinarstvo.
Prema tome, mislim da bi novinarstvo opstalo uopšte kao profesija u ovoj eri ogromnih izazova i unutar same profesije i u ekonomskom smislu, ali i činjenicom da se nalazimo u jednoj potpuno novoj eri, kada internet sve više preuzima mnoge funkcije koje je novinarstvo kao profesija do sada obavljala, mora da se redefiniše, i reafirmiše, pre svega na profesionalnim i na etičkim standardima.
Neretko se mogu čuti opservacije kada se ovako postave stvari, da i u vremenima teške ekonomske krize, u kojem se naše društvo nalazi, o etici vrlo teško pričati, da je ona marginalizovana kategorija i o njoj se može pričati tek kada dođemo u stadijum viška svake vrste, materijalne, pre svega i kada je to neko društvo kome težimo, blagostanje.
Međutim, ja mislim upravo suprotno, verujem da je apstrahovanje i poništavanje etike kao nečeg važnog, najveći uzrok većine problema sa kojima smo danas suočeni, ne samo u ovoj oblasti, nego kao društvo uopšte.
Mislim da je etika mera civilizovanosti i pristojnosti jednog društva, kao što je sloboda misli i reči, zapravo, prvi preduslov za demokratiju i građansko društvo.
To pitanje etike u profesiji, jeste problem same struke i strukovnih udruženja. Oni moraju da se pozabave tim pitanjem, da se izbore za svoju slobodu, za profesionalnost, da sami podižu standarde. Znam da to nije nimalo lak posao, znam i na ličnom primeru i iz ličnog iskustva, ali ni osvajanje slobode nikada nije bio lak posao, niti će ikada da bude. Vlada je učinila maksimum prilažući Skupštini ovakav predlog i time je postavila osnov za celokupnu i sveobuhvatnu medijsku reformu.
Ako mislimo da kao odgovorna vlast odgovorni poslanici, stvari koje su važne za promene u našem društvu, radimo kako treba, moramo uvek ispočetka da evaluiramo ono što je do sada urađeno i da budemo svesni gde su napravljene greške.
Moramo biti svesni, u vrlo kratkom roku, jer nemamo mi vremena da prođe mnogo vremena. Moramo i sada da budemo svesni gde grešimo. Jedino ako na taj način analiziramo prošlost, ima uopšte ikakvog smisla pričati o prošlosti.
Ja verujem da su u oblasti informisanja i medijske sfere, uopšte u Srbiji, velike greške napravljene i tu moram da kažem, da istaknem, jer odmah posle 5. oktobra, da se nisu postavile stvari tako da se medijska sfera doživi kao ona presudna za dalju gradnju demokratskog i građanskog društva, da se to ostavljalo za kasnije, da je upravo nova vlast koristila na određeni način medije u kojima je država bila presudni vlasnik, da ih je koristila na način kako se prethodno borila. Iako je 2002. godine donet Zakon o radiodifuziji i koji je konstatovao postojanje RRA kao nezavisnog regulatornog tela, u praksi, on je dosta kasnije preuzeo svoj posao i tu se stvorio taj neki prostor za upliv tabloida sa kojima danas imamo toliko problema i koji su, moramo priznati, u velikoj meri usložili probleme sa kojima se naše društvo nosi i banalizovali našu stvarnost.
Umesto da tada ozbiljni seriozni mediji preuzimaju priču kritičku, profesionalnu, nezavisnu o najvažnijim društvenim pitanjima, taj posao su preuzeli tabloidi i to je put koji eksponencijalno sve vreme se povećava. Pritisak tabloida sve više raste.
Mislim da je rešenje ovakve situacije zapravo donošenje ovakvih zakona, koji nisu dovoljni, ali su neophodni kao medijska fotka da bi se situacija u našoj medijskoj sferi sredila.
Takođe želim da naglasim, nije lako sprovesti ove zakone. Najviše problema i najviše pitanja koja su postavljena na javnim raspravama ovih godina i sada, jesu pitanja opstanka lokalnih medija nakon ovih promena koje zakoni donose, odnosno nakon prestajanja njihovog finansiranja od strane države. To jeste činjenica, teška ekonomska situacija i sada, ali i za te medije i njihov opstanak, ali to je jedna stvar koju mi moramo da uradimo.
Opet kažem, to je trebalo uraditi mnogo ranije i da su se poštovali zakoni, zakon iz 2003. godine, mislim na Zakon o informisanju koji je definisao rokove u kojima država mora da izađe iz medijskog vlasništva, mi se danas ne bismo bavili ovim problemima.
Ti rokovi zakona su stalno odlagani, produžavani na kraju su zaboravljani kao kategorija i zato je na ovoj Vladi sada da rešava i te probleme, da se suočava sa problemima lokalnih medija i zato ovo jesu reformski zakoni i oni jesu jako teški.
Sa druge strane, ako bi država zadržala bilo kakvu vrstu vlasništva u lokalnim medijima kroz opravdanje da ih pomaže tranzicijski i da im i dalje daje prostora, to bi bilo u suprotnosti sa osnovnim načelima svih međunarodnih organizacija i EU kojoj težimo. Nemoguće je da se na taj način usaglasimo. Tako i treba da bude, jer se na taj način izbegava pritisak vlasti na same medije, što jeste osnovna ideja.
Dalje, osim tog pitanja opstanka javnih medija, lokalnih medija, mislim da ono što ovaj zakon nije precizno definisao, a mislim da bi bilo bolje da jeste, jesu dve stvari.
Zakon o javnom informisanju je odredio gornju granicu koju lokalne samouprave i država treba da izdvajaju iz budžeta za finansiranje projekata, za koje mislim da su odlična novina u samom zakonu.
Određena je gornja granica preko koje se ne sme ići. Dubokog sam uverenja da je morao da se nađe način da se odredi donja granica ispod koje se ne može ići kada lokalne samouprave odvajaju sredstva za finansiranje, sufinansiranje određenih projekata.
Sigurna sam da je i ministar i državni sekretar o tome dovoljno razmišljao i verujem da mogu da nam daju ovde objašnjenje zbog čega to nije učinjeno, jer mislim da bi na taj način stanje za koje lokalni mediji tvrde da će im u budućnosti biti teško, zbog ovakvih odredbi, bilo bi im, zapravo, olakšano na neki način.
Druga stvar koju moram da napomenem, a tiče se Zakona o javnim servisima, od 1. januara 2016. godine prestaje se sa bilo kakvim budžetskim finansiranjem javnog servisa, uvodi se taksa, jer je dosadašnji pojam pretplate bio neadekvatan i nije bio obavezujući, taksa je obavezna kategorija. Ko ne plaća taksu, može da bude sudski utužen.
Bitno je da, ako već građani od 1. januara 2016. god. finansiraju svoj javni servis, imaju pravo da na vrlo jednostavan način, jednim klikom na dugme imaju uvid u to na šta se taj novac troši do najsitnijih detalja.
Moja jedina primedba jeste da je to trebalo da se nađe u zakonu. Smatram da ima vremena do 2016. godine da se ovaj zakon na tu temu, da se urade dopune, jer to je ta spona koja stvara poverenje između građana i javnog servisa, koji i po definiciji i u praksi mora da zagovara građanske interese.
To je, dakle, otprilike sve što bih ja mogla kritički da kažem o ovom zakonu i još jedna stvar koja je vrlo bitna, znači, do sada su neki ljudi plaćali pretplatu, neki je nisu plaćali. Moguće je da bude doneta odluka da se prosto ta dugovanja oproste onima koji nisu plaćali. Ja mislim da sa tom praksom da bolje prolaze oni koji ne plaćaju nego koji uredno plaćaju svoje obaveze prema državi mora da se prekine i mislim da je i ovaj zakon prilika za to.
Verujem da je moguće da se od 1. januara 2016. godine kada bude stupio na snagu zakon o plaćanju takse pronađe neki modalitet da se ljudima koji su zaista uredno plaćali svoje obaveze prema Javnom servisu i do sada daju neke beneficije, olakšice kako bi se prosto motivisali ljudi koji su uredne platiše prema državi, uredno plaćaju sve što država propisuje, da oni prosto ne budu na kraju krajeva uvek neko ko je na gubitku i neko ko je na neki način kažnjen.
Još jednom, pozdravljam donošenje ovih zakona. Mislim da su zaista u dugu onoga, ne samo što Evropa traži od nas, nego što je dobro i za novinarsku profesiju i za javnost i još jednom podvlačim da ćemo kao deo većine, a poslanici SDPS za njih glasati kada za to dođe dan. Hvala.

Zahvaljujem gospođice Nestorović.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović kao izvestilac nadležnog Odbora. Izvolite.

Poštovani ministre, predsedavajući, poštovani saradnici ministarstva, kolege i koleginice, ova Vlada Srbije shvata važnost usvajanja ovog seta medijskih zakona koji su od suštinske važnosti za krupne korake ka članstvu u EU i ka sveobuhvatnim reformama našeg društva.
Odbor za kulturu i informisanje na održanoj sednici doneo je odluku da predloži Narodnoj skupštini Republike Srbije da usvoji ovaj set medijskih zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da)
Narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, kolege poslanici, ovo jeste jedan set reformskih zakona.
Pre svega, radi se o tri zakona, kompletna zakonska predloga, ne o izmenama i dopunama određenih zakona i radi se o zakonima koji uređuju jednu važnu oblast našeg društvenog života posle više od deset godina, kao što smo mogli da čujemo u uvodnom izlaganju ministra.
Ovi zakoni su rađeni u skladu sa propisanom procedurom, rađena su javna slušanja, vođena je javno rasprava. Jedino na ovom poslednjem koraku mislim da je napravljen propust što su predloženi po hitnom postupku i upućeni u parlament na raspravu po hitnom postupku. Time je uskraćena mogućnost da sami narodni poslanici koji su imali svega jedan dan da ova tri zakona koja imaju preko 300 članova detaljno analiziraju i uvide kako je konačno rešenje u odnosu na ono što se nalazilo u prethodno nacrtima izrađenim u prethodnim mesecima.
Ti nacrti jesu, pre svega, stajali na sajtu nekoliko poslednjih meseci Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima. Šteta je što je napravljena ta greška, po našem mišljenju greška što su ovi zakoni upućeni po hitnom postupku, jer možda ni mi nismo mogli do kraja da sagledamo sve elemente ovog zakona.
Mi smo podneli nekih 30 amandmana, verujem da će neki od njih biti korisni i ministarstvu, da će ih i prihvatiti, ali, kažem, to je sada jedna praksa i to je naša, pre svega, politička ocena da je u ovom mandatu svi zakoni se donose po hitnom postupku i teško je nekad shvatiti razloge za hitnost, to je i u ovom slučaju reč.
Medijska scena Srbije je, čini mi se, u najlošijem stanju u poslednjih 15-ak godina. Mi danas imamo pojavu cenzure, na tome su ukazivali i visoki predstavnici OEBS. Imamo i pojavu autocenzure koja nije dozvoljena po etičkom kodeksu novinarstva. Imamo velike pritiske na medije, na urednike, na novinare od strane oglašivača, jer su danas mediji u izuzetno teškoj ekonomskoj poziciji i oglašivači često znaju da iskoriste taj svoj uticaj i utiču na uređivačku politiku.
Ono što je dobro, što će država u roku od nepunih godinu dana od dana usvajanja ovog zakona izaći iz vlasništva u medijima, ali nemojmo da se zavaravamo, taj izlazak će biti bolan. Naša bojazan je da će mnogi mediji pre svega u manjim sredinama čiji su osnivači opštine ili gradovi, na kraju ovog procesa biti ugašeni, što je mogućnost, kako je i ministar sam najavio.
Takođe, postavlja se pitanje i kako će funkcionisati veliki štampani mediji, mislim tu na novinske kuće „Politika“, „Novosti“, kada Vlada izađe iz vlasništva tih medija, da li će oni moći na tržištu da se održe s obzirom na teške uslove i neizvesnu budućnost uopšte štampanih medija u vreme razvoja elektronske komunikacije i interneta?
Mislim da postoji opravdana bojazan svih danas koji rade u medijima, bojazan za svoju budućnost i mislim da ćemo se naći u situaciji za godinu dana da raspravljamo šta sa svim tim ljudima koji će verovatno ostati bez posla.
Ono što ovi zakoni donose, donose ta neka usklađivanja, modernizaciju, jer su se stvari dosta promenile u poslednjih deset godina. Donose neke promene u nazivima, RRA više neće biti Republička radio-difuzna agencija, nego regulator, kako ga zove zakon, jedno malo čudno ime koje uvodimo u naš rečnik, ali dobro, valjda je to i deo ovih evropskih promena.
Želim da kažem nekoliko reči o jednoj rečenici koju je ministar izgovorio čitajući obrazloženje za predloge ovih zakona. Rekao je da će ovim zakonom konačno i formalno biti ukinuta pretplata. Ne znam kako je to neformalno bila ukinuta pretplata, možda je neformalno ukidanje pretplate bila objava na fejsbuku predsednika Vlade od 23. maja 2013. godine, kaže Vučić na fejsbuku – ukinućemo TV pretplatu. Verovatno je to imalo za posledicu da jedan broj građana Srbije prestane da plaća pretplatu i sigurno da ove dve godine može da se napravi analiza koliko je manje svakog meseca građana plaćalo pretplatu. Mislim da je taj procenat bio preko 50% pre dve godine, sada evo čitam u medijima da je on ispod 20%.
Neobično je da najviši funkcioner, tada potpredsednik Vlade, poziva građane da ne izvršavaju, praktično zakonsku obavezu, a ne kao funkcioner te Vlade, predloži izmene zakona, kako bi građane oslobodio te obaveze.
Sada kažemo – ukidamo pretplatu, verovatno ćemo danas dosta slušati o tome, ali građani treba da znaju i to je isto rečeno, nije tajna, da se uvodi taksa za 17 meseci. Građani Srbije će umesto ove pretplate plaćati taksu. Znate, iz ugla građana on je do sada davao 500 dinara za pretplatu, jednu uslugu koja se zvala pretplata, za godinu i po dana davaće 500 dinara za taksu, mislim da građene ne zanima mnogo kako se to zove. Iznos koji je danas biće uveden ponovo za godinu i po dana.
Nažalost, tada će plate i penzije biti najmanje 10% manje. Ako srce premijera u međuvremenu očvrsne, možda će i biti još manje i mislim da će građanima biti teško da plaćaju tu svoju obavezu, a čuli smo i u obrazloženju da je pretplata nešto što do sada nije bilo obavezujuće, mada ja ne razumem kako nije bilo obavezujuće, jer je proisticalo iz Zakona o radio-difuziji.
Takođe, Javni servis je imao i obavezu da građane koji ne plaćaju tu pretplatu sudski utuži. Naravno, sudbina tih utuženja je takva, da od, ako sam dobro zapamtio, nekih osam hiljada utuženja, svega hiljadu je naplaćeno.
Ako ispod 30% u ovom trenutku plaća TV pretplatu, znači negde oko 1.700.000-1.800.000 građana ne izvršava tu zakonsku obavezu.
Mi smatramo da je pretplata, taksa, kako god, dobar način finansiranja Javnog servisa. Ona omogućuje Javnom servisu da ostvari svoju ulogu u zaštiti javnog interesa, da bude nezavisan od Vlade, da se ne pretvori u javni servis Vlade ili možda u nešto što bi neko u Vladi želeo da naš Javni servis za četiri godine, recimo, kao Severnoj Koreji, izvesti da je Srbija pobedila na Svetskom prvenstvu u fudbalu, kao u Severnoj Koreji pre nekoliko meseci. Oni ljudi tamo veruju da su prvaci sveta u fudbalu. Mislim da bi neko voleo da i naša televizija na taj način izveštava i da toliko bude blizu istine.
Zato mi podržavamo i podržali smo svojevremeno uvođenje pretplate i smatramo da je to dobro, bez obzira na trošak koji to iziskuje kod građana. Mislimo da je važno i da je to mehanizam koji štiti Javni servis od uticaja Vlade i mislim da ćemo u narednih godinu i po dana do stupanja na snagu uvođenja ove takse biti svedoci pritiska izvršne vlasti na javni servis i smanjenja uloge u zaštiti javnog interesa koji Javni servis treba da ima.
Želimo da verujemo da će ovi zakoni stvarno urediti, pre svega Zakon o javnom informisanju, javnu scenu Srbije, da će se u taj registar upisati svi pravi vlasnici i da ćemo konačno dobiti jasnu sliku ko su vlasnici medija u Srbiji, elektronskih i štampanih.
Ovaj zakon i predviđa neka rešenja, koja, nažalost, danas u Srbiji postoje, vezano za vlasništvo nad medijima, a koja nisu u skladu sa važećim zakonima koji su vlasnici tih medija na određeni način izvrdavali, da će sada to biti transparentno i da će svakome biti jasno ko je vlasnik medija, a onda i da zaključi da li postoji neki interes i način uticaja na medije od strane vlasnika.
Ono što je takođe dobro u Predlogu zakona o javnim medijskim servisima je što u članstvu Programskog saveta više neće biti narodni poslanici. Znam da je to u prošlosti bila jedna tema koja je ovde izazivala veliku diskusiju i pažnju medija. mi to podržavamo.
U svakom slučaju, dobro je što danas raspravljamo o ovim zakonima, što ćemo imati prilike da ukažemo i na dobra i na loša rešenja. Mi smo u tom kratkom roku koji smo imali stigli da napišemo nekih 30 amandmana. Verujem da će oni biti od pomoći da ovi zakoni budu još bolji, ali, još jednom kažem, žalimo zbog nastavka te prakse koju je ovo ministarstvo prihvatilo, da upućuje zakone u Skupštinu po hitnom postupku. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.
Za reč se javio šef poslaničke grupe SNS narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.

Zarad istine i javnosti, nikada Aleksandar Vučić, ni SNS i niko iz SNS nije pozivao da se računi ne plaćaju bilo koji i bilo na kojem nivou. Zbog toga je neistina prethodnog govornika da je gospodin Aleksandar Vučić pozivao na neplaćanje TV pretplate.
Međutim, ono što je istina jeste da su predstavnici stranke kojoj je pripadao prethodni govornik pravili performanse i donosili burad u centar svog grada i pozivali da u tu burad stavljaju račune koje su dobijali. To je istina ovekovečena i medijski potvrđena.
Što se tiče nastavka politike koju već dve godine slušamo u ovom parlamentu od formiranja Vlade 2012. godine i plašenja građana šta će biti i šta bi bilo kad bi bilo, ništa od onoga čime su plašeni građani i 2012. i 2013. i 2014. godine se nije desilo, ali smo jasno videli šta se desilo pod režimom Borisa Tadića. Jasno smo videli da je 400 hiljada ljudi ostalo bez radnih mesta, jasno smo videli gde je otišao standard i da smo na dnu evropske skale, da ne kažem i svetske skale po standardu, da smo na dnu lestvice po borbi protiv kriminala i korupcije. To je sve ono što smo doživeli od režima Borisa Tadića, a sada isti ti kažu – znate, za dve godine ćemo biti to i to ili ćemo za godinu dana biti to i to. S kojim pravom se i dalje plaše ljudi u Srbiji? S kojim pravom se kaže da je Aleksandar Vučić pozivao da se ne plaćaju računi, isti oni koji su te račune stavljali u kante?