Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, pred nama se nalazi set medijskih zakona koji je reformski, koji na jedan sistematičan, precizan i valjan način uređuje medije, koji je značajan sa aspekta dalje demokratizacije našeg društva, koji je značajan sa aspekta poštovanja ustavnih odredaba Republike Srbije, koji je značajan sa aspekta primene novih tehnologija u medijskoj sferi i koji je značajan takođe i sa aspekta približavanja standardima Evropske unije.
Prošlo je više od jedne decenije, od 2003. godine imali smo zadnji zakon, i sada se nalazi pred nama set zakona koji na jedan sistematičan, jasan i precizan način treba da uredi oblast medija. Sem približavanja standardima Evropske unije, sem debate koja je organizovana po pitanju medijskih zakona, sem uključenosti svih relevantnih novinarskih udruženja, novinara i profesije, važno je napomenuti da su medijski zakoni dobili sve pohvale i od Evropske unije.
Osnov za donošenje ovih zakona su i Konvencije Evropske unije, kao i konvencije koje se tiču Evropske unije o zaštiti sloboda i prava.
Ovaj zakon, naravno, ima polazište i u Strategiji razvoja javnog informisanja do 2016. godine, a u čijem je akcionom planu kao jedan od prioritetnih zadataka predviđeno donošenje zakona koji su usklađeni sa zakonima EU.
Fokusiraću se na Zakon o javnom informisanju i medijima, jer ga inače smatram krovnim zakonom, i to samo na neke odredbe, da se ne bi ponavljala sa svojim kolegama koji su dosta rekli o ovim medijskim zakonima.
Fokusiraću se na član 12. zakona, a on se odnosi na osobe sa invaliditetom. Naime, osobama sa invaliditetom predloženim zakonskim rešenjem data je mogućnost da Republika Srbija, lokalne samouprave i AP obezbede informisanost na znakovnom jeziku, odnosno na Brajevom pismu. Ovo je jako značajno za blagovremeno, tačno i potpuno informisanje osoba sa invaliditetom.
Takođe, ono što želim da naglasim, to je precizirano članom 13, a u pitanju su javni servisi, odnosno obaveštavanje, informisanje predstavnika nacionalnih manjina. To je tačno i precizno regulisano u članu 13.
Ono što, naravno, želim posebno da pohvalim, a čini mi se da se sa tim sada prvi put srećemo u ovom reformskom zakonu, je to što je jednostavno i prosto u ovom zakonu rečeno šta je medij, tačno je precizirano, a šta nije medij. Prema tome, oko toga više nema nikakve dileme. Zakon je u tom smislu precizan i jasan.
Ono što takođe želim da pohvalim, a tiče se ovog zakona, to je zaštita posebno ranjive i osetljive grupe, zaštita maloletnika. Naime, u informacijama u medijima koje se objavljuju, a koje se tiču maloletnika, sa posebnom pažnjom mora da se prilazi psihičkom, fizičkom, emotivnom i socijalnom razvoju maloletnika, da ni na koji način to njihovo pravo ne bude ugroženo.
Naravno, maloletnici preko svojih staratelja, odnosno roditelja, imaju pravo i na zakonsku zaštitu koja je takođe preciziran ovim zakonom u slučaju da je povređeno njihovo pravo, ali ono što želim da istaknem, to je da je kod grupacije maloletnika i zaštite njihovog prava aktivna legitimacija za pokretanje tužbe data i pravnim licima, odnosno organima u čijoj je nadležnosti zaštita ljudskih prava i sloboda.
Takođe, ono što želim da pohvalim, a odnosi se takođe na maloletnike, jer mediji imaju veliki uticaj kako na razvijanje svesti javnog mnjenja, tako zadnjih godina veliki uticaj i na vaspitanje i odrastanje maloletnih lica, odnosno imaju veliki uticaj na ličnost maloletnika, precizirano je da su štampani mediji sa pornografskim sadržajem dužni da na vidnom mestu imaju upozorenje da su u pitanju pornografski sadržaji, da njihova prednja i zadnja strana ne sme da sadrži pornografiju, kao i da imaju vidnu oznaku da nije namenjeno maloletnicima.
Sa aspekta transparentnosti, takođe, ovaj zakon je korak napred. Transparentnost, vidljivost je značajna za sve subjekte jednog društva, a pre svega za građane. Ta transparentnost biće postignuta kroz uspostavljanje registra za medije. Koliko sam videla u ovom zakonu, registar će biti uspostavljen u roku od šest meseci. Zašto je to važno? Zato što će građani imati jasan i potpun uvid kako u vlasničku strukturu medija, tako i u ukupne prihode koje mediji po bilo kom osnovu dobijaju. Naravno, značajno sa aspekta građana je i to što će moći na osnovu dobijenih informacija formirati svoje mišljenje i donositi zaključke o pojedinim medijima.
Ono što takođe želim da naglasim, a tiče se ovog zakona, jeste to što je urađen pravni okvir i što je tačno preciziran način projektnog sufinansiranja, odnosno preciziran je način koji će biti dominantan način finansiranja od 1. jula 2015. godine.
Naime, precizirano je da Republika Srbija, odnosno ministarstvo, nadležni organ AP ili nadležni organ lokalne samouprave upućuju javni poziv, na javni poziv se odazivaju svi koji imaju projekat i koji su zainteresovani za učešće na konkurs, a nakon što se formira komisija i nakon što se jasno i precizno kažu uslovi konkursa, donosi se odluka o raspodeli sredstava. Odluka se donosi u vidu rešenja. Rešenja o raspodeli sredstava je konačno, ali, naravno, ima sudsku zaštitu, jer oni koji budu nezadovoljni protiv tog rešenja mogu da pokrenu upravni spor.
Da ne bi više oduzimala vreme svojim kolegama, ponovo moram da naglasim da ovo jesu sistemski zakoni, reformski zakoni, da su ovo zakoni u skladu sa standardima EU i, nema nikakve dileme, poslanička grupa SNS glasaće za ovaj set medijskih zakona.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege, poštovani građani Srbije, ovaj set zakona o medijima moramo nazvati reformskim, jer zakoni su zaista i reformski, koji će posle dugog niza godina konačno urediti jednu jako bitnu oblast delovanja jedne države i delovanja i postojanja jednog naroda, a to je oblast medija. Zaista je to od izuzetnog značaja i za državu i za Skupštinu i za poslanike, s jedne strane, a naravno i za građane i učesnike u toj medijskoj sceni, pre svega novinare, urednike i sve druge zaposlene u tim medijima.
Isključuje se politički uticaj države. Isključuje se politički uticaj kako na državnom nivou, tako i na lokalnim nivoima, što je možda i bitnije u određenim trenucima, imajući u vidu da je 56 privatizacija medija pokušano, a od toga većina raskinuta, ali uglavnom su neuspešne i lokalni mediji su na ivici egzistencije, neki opstaju, neki ne opstaju, a neki su i ugašeni.
Ono što je problem kod lokalnih medija, to je da su to male plate i da su to novinari koji rade na ivici egzistencije i samim tim su direktno pod uticajem lokalnih medija.
Jedan od drastičnih primera je i u Šapcu, gde, verujte, u vreme kada je bila vanredna situacija, navešću kratak primer, od 15. do 30. ti novinari su izveštavali, i državni i lokalni, zaista u teškim uslovima i rizikovali su i svoje živote, jer su opasnosti bile zaista prisutne, da bi od početka juna, kad im je neko od lokalnih vlasti rekao – ej, vi lokalni novinari, to nije tako, ti isti novinari morali da od 1. juna pa na dalje postavljaju pitanje da li je uopšte i postojala opasnost. Toliko o tome koliko lokalni mediji mogu da potpadnu pod uticaj tih lokalnih vlasti i kolika je tu u pitanju zloupotreba, a to će upravo ovaj zakon sprečiti.
Zaboravio sam reći da ti isti koji blokiraju rad tih lokalnih medija u isto vreme pišu o EPS-u i optužuju novinare iz državnih medija koji informišu u skladu sa zaista objektivnom i realnom situacijom.
Treba pogledati istini u oči, a istina je da je ovaj set zakona u odnosu na sve dosadašnje zakone koji su uređivali ovu oblast zaista mnogo bolji i da je u ovom trenutku najbolji mogući. Ne postoji savršen zakon, ali zaista je ovo najbolji mogući zakon, koji će s jedne strane garantovati i novinarima i zaposlenima u medijima i građanima i političarima ravnopravno, slobodno i pre svega istinito informisanje.
Za građane koji verovatno nemaju mogućnost, a i za neke političare kojih ima naravno jako puno u ovoj našoj državi, pročitaću član 8. koji definiše položaj nosilaca javnih i političkih funkcija. Mislim da je to jako bitno da građani čuju, citiram - izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke funkcije dužan je da trpi iznošenje kritičkih mišljenja koja se odnose na rezultat njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja. Dobro zapamtite ovo kolege političari.
Sa druge strane, postoji naravno, ovaj zakon je zaista uredio sve, i pravo na odgovor ukoliko je nečije pravo na istinu povređeno. To naravno važi i za građane. Ukoliko je bilo koji građanin povređen ili smatra da je ugrožena njegova sloboda i pravo na istinu ima pravo da od urednika medija koji ga je povredio, ili smatra da je povredio, ima pravo da traži, da dobije prostor da adekvatno odgovori na tu optužbu. Građani imaju pravo, ali i potrebu, za donošenjem ovakvog seta zakona i samim tim je Vlada i, zaista, u ovom slučaju Ministarstvo kulture odradilo jedan veliki i odličan posao. Ovo nisu izmene i dopune, ovo su novi zakoni i zaista svaka pohvala Vladi, a pre svega Ministarstvu kulture.
Neću više dužiti, ono što je jako bitno reći to je da ovaj zakon garantuje, ponoviću možda, da će sa jedne strane zaštiti ličnosti i građane, a sa druge strane zaštititi novinare i novinarsku etiku i novinarsku profesiju i da će stvoriti uslove za slobodu javnog informisanja, a sve to naravno u skladu sa članom 4. ovog zakona koji je vrlo kratak i jasan i njega ću pročitati.
Citiram - javno informisanje je slobodno i ne podleže cenzuri. Javni interes, samim tim, je u skladu sa tim i zakon koji se odnosi na deo Zakona o javnim i medijskim servisima. Samo kratko, da se ne bi ponavljali, rečeno je jako dosta, ali kad su javni i medijski servisi u pitanju i finansiranje, naravno da sam prefiks javni medijski servisi zahteva od građana, zahteva od nas, zahteva od Vlade da sa tim prefiksom javni obezbedimo i finansiranje tih servisa. Ako kažemo javni medijski servis to je medijski servis svih građana ove Srbije, kao što je Zavod za javno zdravlje javni za sve, tako je i medijski servis javni za sve građane. Samim tim svi građani imaju i pravo, a bogami i obavezu, da učestvuju u finansiranju, naravno u što manjem obimu, imajući u vidu da je izuzetno teška situacija.
Za kraj, pročitaću samo deo iz člana 15. koji je u stvari i suština svih ovih zakona, a to je u uvodnom delu javni interes u članu 15. koji glasi – javni interes u oblasti javnog informisanja je istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Kolege poslanici, pratio sam ovu diskusiju i hteo sam da iskoristim još ovih nekoliko minuta da kažem neke stavove i nešto što se čulo iz diskusije.
Meni je drago da sam čuo od više kolega poslanika vladajuće većine kako citiraju član 8. Zakona o informisanju i nadam se da će se on dosledno primenjivati, da se neće dešavati, kao što se dešavalo u poslednjih godinu dana, da kada se na nekim medijima pojave sadržaji koji kritikuju rad najviših državnih funkcionera te emisije volešebno posle nekih promena šema, na medijima gde su se emitovale nestaju iz etra, pa se pojave ili ne pojave posle izvesnog vremena. Nadam se da će se zakon primenjivati na sve, kao što su kolege rekle, na sve političare bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji. Verujem da ćemo se oko toga složiti.
On što je jedna od loših strana, recimo, o čemu sam govorio na početku, jeste činjenica da su ovi zakoni došli po hitnom postupku i da nismo imali mnogo vremena. Danas u toku dana sam imao neki sastanak sa ljudima koji su mi skrenuli pažnju na član 45. koji govori o zaštiti medijskog pluralizma. Pošto smo taj razgovor vodili kada je već istekao rok za podnošenje amandmana, mi tu sada nismo mogli amandmanski da reagujem. Radi se o tome da kod izdavača koji pružaju audio-vizuelne medijske usluge, čiji je zbirni udeo u slušanosti, odnosno u gledanosti iznosi ukupno iznad 35% od ukupne gledanosti odnosno slušanosti. Znači, to je nedozvoljeno da se bude vlasnik dva ili više medija koji ukupno ostvaruju tu gledanost ili slušanost.
Skrenuta mi je pažnja da merenje slušanosti ili gledanosti jeste jedna statistička kategorija. Radi se to svakodnevno i medijske kuće to koriste kako bi pravile i menjale svoju programsku šemu, kako bi određivale cene svojih da kažem, sekundi reklamnih blokova. Ali, je činjenica da je to statistički deo. Znači, vi ne merite i ne možete da izmerite šta svi građani Srbije gledaju u nekom trenutku, radite to na nekom uzorku. Taj uzorak u zavisnosti od toga kakav je uzorak moguće su i greške. Svako to merenje podrazumeva jednu statističku grešku unutar sebe i ona postoji, i na kraju se kaže kolika je greška. Postavlja se pitanje šta će se desiti ako se recimo izmeri da vlasnik dve televizije ima 35,6% ukupne gledanosti ili slušanosti sa greškom plus, minus 2%. Šta onda radimo i kao da utvrdimo to.
Mislim da bi možda bolje rešenje bilo, ali nažalost sada nemamo mogućnosti da reagujemo amandmanski da se recimo, taj udeo u meri ne na osnovu gledanosti, odnosno slušanosti, odnosno da se meri kroz ukupno ostvarenom procentu od prihoda oglašavanja u toj vrsti medija. Zna se, izađe na kraju svake godine koliko je potrošeno medijskog oglašavanja u Srbiji. Nažalost taj budžet je svake godine sve manji i manji. Onda se kaže ako je sto miliona potrošeno od toga na štampane medije ode 15%, na televiziju 60%, i onda se vidi svaka televizija u tih 60 miliona, ovo govorim kao primer, koliko je prihodovala.
To su javni podaci, oni su egzaktni kao što je egzaktno prethodno merenje o štampanim medijima gde se govori o 50% prodatog tiraža. Tiraži si egzaktni. Znači, u broj primeraka se svaki dan zna koliko je koja novina ostvarila tiraž, a mislim da je ovo merenje slušanosti i gledanosti jedna kategorija koja može da dovede u problem regulatora kako da utvrdi tačnost, statistički da li je ostvaren ovaj procenta i grešku.
Takođe, vrlo važna stvar koje se niko nije dotakao u diskusiji to je da se usvoje ovi zakoni biće izbrisana obaveza od izdvajanja 1,5% kako sada postoji u zakonu, od ukupne pretplate za Filmski centar Srbije, za razvoj i podsticaje filmskog stvaralaštva.
Činjenica jeste da se ta sredstva nisu uplaćivala do sada i filmsko stvaralaštvo je ugroženo i dalji razvoj, zato što se i to nije ostvarivalo, a kada se usvoji ovaj zakon bez tih 1,5%, bolje bi bilo da je zadržano i da se vodilo računa i da se u budućnosti stvarno prebacuje u Filmski centar Srbije i ostaće čisto finansiranje kroz budžet.
Verujem da nas čekaju teški dani, to slušamo i od premijera i od ministra zaduženog za ekonomiju, da para u budžetu nema dovoljno, a bojim se da će u tom slučaju budžeti za kulturu i za konkretno, kinematografiju biti prvi na udaru i da će se reći, dobro, ne moramo ove godine da snimamo ni jedan film, odnosno pomognemo snimanje jednog filma i da time ugrozimo, ne samo umetničko stvaralaštvo u Srbiji, nego i egzistenciju ljudi koji rade u filmskoj industriji.
Takođe, govorilo se ovde, i mi smo to pohvalili, o novom registru koji će jasno definisati vlasnike. Međutim, mislimo da je jako loše, taj rok je praktično godinu dana. Znači po zakonu šest meseci će biti potrebno da se napravi taj registar po novom zakonu, znači taj rok je ostavljen šest meseci, a onda još šest meseci da se izvrši upis sa svim podacima. Znači, tek za godinu dana u najboljem slučaju mi ćemo znati ko su vlasnici svih medija, i mislimo da je to loše rešenje, da su ti rokovi mogli da budu kraći, makar u ovom delu pripreme ministarstva, odnosno regulatora koje treba da vodi taj registar, da nema potrebe da šest meseci se priprema za to. To je jedan posao koji verovatno može da se završi dva ili najviše tri meseca, a verovatno može i ceo upis svih ovih podataka da se obavi u roku kraćem od ovih šest meseci, i mislimo da je to loše. To je jeste jedna dobra strana ovih zakona i šteta što je predviđeno toliko vremena da se ostvari ova ideja iz zakona.
Na kraju nešto što se ovde spominjalo i u raspravi, mi smo tu podneli jedan amandman. Dosta se govorilo i u medijima o tome, šta sa ljudima koji su, i posle najava da će biti ukinuta pretplata plaćali tu pretplatu. Da li će oni sada biti dovedeni u neravnopravan položaj, jer su oni praktično ispunjavali zakonsku obavezu, neki drugi nisu. Znate mi poslanici pratimo zakone i usvajamo ih, ljudi ne znaju. Oni ako čuju da se ukida pretplata da će se ukinuti, oni misle da se to i desilo i prestali su da plaćaju.
Mi smo dali jedan amandman, koji predviđa da se pretplata koja je plaćana od juna prošle godine do danas onim ljudima koji su to radili računa i da se oni u narednih 14 meseci, kada krene naplata takse, da oni ne plaćaju tu taksu, da na taj način budu, neću da koristim neke reči koje je jedan kolega koristio, znači da jednostavno ne napravi jedna nepravda prema onima koji su tu svoju zakonsku obavezu do današnjeg dana, do dana dokle važi ovaj zakon ispunjavali.
U svakom slučaju bila je dobra diskusija i dosta se pričalo o budućnosti medija u Srbiji. Mislim da svi delimo zabrinutost.

Ja moram da vam prekinem. Opomenuo sam vas, pustio još 30 sekundi.
Reč ima ministar Ivan Tasovac.

Ovaj član 45. koji ste spomenuli vezano za zaštitu medijskog pluralizma, moram da kažem da je on bio i na javnoj raspravi i bio je poslat i u Brisel, tako da jednostavno verovatno sticaje okolnosti je bio da niste ranije na njega obratili pažnju.
Moram da kažem, ovo što ste spomenuli, ovaj 1,5% koji je bio u ranijem zakonu predviđen da se izdvaja za kinematografiju a nije. Mislim da je to upravo razlika između nekih prethodnih zakona i ovog zakona koji se sada donosi. Znači, donosimo jedan zakon koji je i sa ekonomske strane održiv. Ništa nam ne vredi da napišemo u zakonu listu lepih želja vezanih za filmski centar Srbije.
Međutim, zašto su ovi zakoni bitni? Kao što znate Srbija je prva zemlja van EU koja je potpisala pristup Programu kreativna Evropa. Usvajanjem ovog seta medijskih zakona stiču se preduslovi da Srbija pristupi i podprogramu vezanim za audiovizuelne medije. Ukupan fond kreativne Evrope je skoro milijardu i 500 miliona evra, tako da će Srbija moći bez obzira što je još uvek zemlja članica da punopravno aplicira za te programe. Znači, naše institucije, naši umetnici, naš civilni sektor moći će da aplicira za te programe.
Tako da, ukoliko uporedimo sa jedne strane ovo što nije bilo održivo i sa druge strane ovo što nam se pruža kao mogućnost, ja mislim da glasanjem ovaj zakon jednostavno biramo onaj put koji mislim da je dobar, ne samo za medijsku zajednicu, nego i daleko šire, jer definisanje javnih interesa i ono što će se finansirati kroz projektno sufinansiranje, mi time podržavamo i kulturu i manjinska prava i sve ono što je definisano kao javni interes.
Samo ako mogu voleo bih da se u ime Ministarstva kulture i informisanja zahvalim svim poslanicima danas koji su uzeli učešće u raspravi i takođe svima onima koji su učestvovali u radnim grupama koji su radili nacrte ovih zakona, međunarodnim ekspertima, novinarskim udruženjima, medijskim udruženjima, celokupnoj javnosti koja je pratila javne rasprave, svi službama stručnim i u Vladi Srbije i u Skupštini Srbije, svim kolegama iz drugih ministarstava, jer da bi doneli jedan zakon koji je održiv i primenjiv on mora da bude deo sinergije kompletne Vlade Srbije, a posle toga da parlament to prepozna.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 4, 5. i 6. dnevnog reda.
Obaveštavam narodne poslanike i članove Odbora za kulturu i informisanje da će se sednica Odbora održati sutra, 31. jula 2014. godine nakon pribavljanja mišljenja Vlade Republike Srbije, koje se očekuje posle 16,00 časova. O preciznom terminu bićete naknadno obavešteni.
Sada završavamo sa današnjim radom i nastavljamo sutra u 10,00 časova.