Dame i gospodo, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovani gosti, mi smo podneli amandman na član 30. Predloga zakona o privatizaciji koji se, samo da podsetim ovde, nalazi u okviru trećeg poglavlja našeg Predloga zakona, odnosno Vladinog predloga zakona, a to je poglavlje – Metode i privatizacija.
Član 30. čini pet stavova i to su sledeći stavovi, kaže – podnošenje prijave za učešće. Prijava za učešće podnosi se Agenciji, u roku utvrđenom u javnom pozivu, koji ne može biti kraći od 30, niti duži od 90 dana, od dana objavljivanja javnog poziva. Kada bi ovo bio neki prvi predlog zakona o privatizaciji o kojem mi u Srbiji razgovaramo, ne bismo mi imali primedbu na ovaj stav, kao ni na drugi, kao ni na treći, kao ni na četvrti, kao ni na peti.
Moram ovde samo da podsetim narodne poslanike koji aktivno učestvuju u našoj amandmanskoj raspravi povodom Predloga zakona o privatizaciji, da nije ključno pitanje ovde, otkud ovoliki broj amandmana, pa i amandman na član 30, nego je pitanje – zašto hitni postupak za ovaj Predlog zakona, kada je na primer, pre jedno sat vremena ovde, dva sata predsednik najjače političke stranke u ovom parlamentu i predsednik Vlade rekao za izvesne zakone koji su označeni reformskim, a koji nisu ušli u proceduru u ovu Narodnu skupštinu, da nije toliko važno da li će u Skupštinu da dođu u junu, julu ili avgustu.
Gospodo, ako nije to toliko važno, pa zašto smo onda bili hitri sa ovim predlogom zakona koji je zaista veoma važan i od danas imamo potvrde da je trebalo na drugačiji način o njemu ovde da raspravljamo.
Dakle, predlažemo brisanje člana 30, kao što je bio slučaj sa svih 29 članova Predloga zakona o privatizaciji. Hvala.
