Zahvaljujem. Ako je to moguće u ovom momentu.

Na član 4. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Slobodan Homen, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Prihvatili smo amandman.

Nema veze, ja pričam.

Pričajte, ako nema veze. Izvolite.

Pretpostavljam da ste hteli da kažete da nema potrebe za komentarom, a ja bih radi građana Srbije da znaju šta je naš predlog bio, što je vlada prepoznala kao dobro i prihvatili. Zahvaljujem se što je Vlada ovako otvorena za sugestije i gleda da stručno usavrši svoj zakon.

Znači, mi smo predložili u članu 21. stav 1. tačka 1) da posle reči: „koje pravosnažno osuđeno za“ dodaju se reči: „krivično delo protiv privrede, protiv pravnog saobraćaja, protiv službene dužnosti, kao i za“ i nastavlja se tekst. Smatramo da je neophodno precizirati koja su to krivična dela u slučaju čijeg izvršenja i pravosnažne osude određeno lice ne može biti imenovano za stečajnog upravnika. Ovo je posebno naglasila i Agencija za borbu protiv korupcije u svom mišljenju.

Polazeći od dobrog pravnog okvira postavljenog npr. u Zakonu o javnom beležništvu, predlažemo da se preciziraju krivična dela na način iznet u amandmanu i zahvaljujem Vladi na razumevanju i shvatanju naše želje da se popravi ovaj član zakona. Zahvaljujem.

Izvolite.

Hvala, predsednice.

U svakom slučaju poslanička grupa SPS podržava prihvatanje ovakvog amandmana, ali bih samo istakao jednu vrstu opreza sa stanovišta stečajne prakse.

Ovde su navedena taksativno krivična dela koja se vezuju za razlog zbog čega stečajni upravnik ne bi ni u kom slučaju trebao da dobije licencu. Međutim, ovako taksativno nabrajanje može da stvori jednu dozu rizika. Ovde smo se ograničili na krivična dela protiv službene dužnosti, pravnog saobraćaja i privrede. Šta je sa krivičnim delima iz oblasti poreske zaštite, poreske utaje i ostalog, što je i te kako prisutno u stečajnoj materiji? Bojim se da ćemo sudovima na ovaj način napraviti problem, a sudijama naročito.

Ja nisam ni u kom slučaju protiv da ovakav amandman afirmiše i prihvati, ali mi se čini da ovakvo nabrajanje krivičnih dela može da bude kontraproduktivno i rizično što se tiče sudske prakse, što se tiče mogućnosti kada se bude u situaciji da se bira stečajni upravnik i onda imamo jednu lepezu krivičnih dela. Šta ako je osuđen za krivično delo, pod pretpostavkom, naravno, krađe autorskog prava? Šta ćemo onda?

Dakle, imamo dosta situacija koje su ovde nedefinisane, a u stečajnoj praksi se mogu pojaviti. Stoga apelujem na koleginicu Matić da se ipak, kad se bude razmatrala ova pravna situacija kroz podzakonske akte, i ovo pitanje reši.

Hvala.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik dr Branislav Blažić.

Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Na član 6. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Slobodan Homen, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 6. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Gordana Čomić.

Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Reč ima Gordana Čomić.

Član 6. izmena i dopuna Zakona o stečaju bavi se licencama stečajnim upravnicima. Naš predlog je bio da izdavanje licenci stečajnim upravnicima bude ograničenog trajanja, jer se na taj način licima koja po isteku tri godine nisu ispunili uslove za obnovu licence to pravo uskraćuje.

Namera je bila oročavanja licence da nezavisno od toga da li će ikada u ovom sektoru biti komore ili neće, da li će biti stručnog udruženja ili neće, da prosto imate nekakav mehanizam da ste sigurni da stečajni upravnici, oni koji to žele da budu, budu u najboljoj formi za taj posao. Žao mi je što ovaj amandman nije prihvaćen.

Sledeći amandman koji sam podnela, predlagač je prihvatio, radi se o našoj nameri da skupština poverioca dvotrećinskom većinom glasova donosi odluke, jel smo smatrali da na taj način najbolje se mogu štititi poverilački interesi preduzeća u stečaju. Drago mi je da imamo isti stav, s obzirom da je taj amandman na član 13. kojim se brisao stav 7. prihvaćen, te je postao sastavni deo Predloga zakona. Ovo je poslednji amandman kojim učestvujemo u raspravi izmena i dopuna Zakona o stečaju. Volela bih, pošto znam kako je komplikovan proces donošenja Zakona o stečaju i kako ga je još teže primeniti, volela bih od sveg srca da on bude u primeni. Nisam u odborima koji će direktno pratiti kontrolu i nadzirati one koji primenjuju zakon, ali jesam u Odboru za evropske integracije. Ova tema predstavlja jedan ozbiljan segment kojim se i mi bavimo, te smatram da smo i Vlada, kao predlagač, i ja kao podnosilac, ispunili svoj zadatak.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Hvala, predsednice.

Sad me je upravo koleginica Čomić stimulisala da ponovo apelujem da se razmotri ozbiljno mogućnost donošenja zakona o stečajnim upravnicima, imajući u vidu i ove zahteve koji se sada ističu, kao i one koje sam istakao u načelnoj raspravi.

Jedino što se ne mogu složiti, a ne mogu se složiti o oročavanju licence, imajući u vidu dva razloga. Prvi razlog u stečajnoj praksi je nesumnjiv, a to je da se rad stečajnih upravnika kontinuirano prati. Zašto? Zbog toga što je stečajni sudija i te kako dužan, i te kako obavezan da kontroliše rad. Ovo nije razlog za podsmeh, ovo je istina, tim poslom se bavim. Dakle, i te kako je obavezan da prati rad stečajnog upravnika i da po prigovorima i pritužbama odlučuje o svakoj pritužbi na rad stečajnog upravnika. Tih pritužbi, hvala bogu, u stečajnoj praksi ima i te kako mnogo, naročito sa stanovišta zaštite interesa stečajnih poverilaca, kao i ostalih poverilaca, o čijim prigovorima odlučuje isključivo stečajni sudija.

Osim toga, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika imala je kontinuitet u praćenju rada stečajnih upravnika i na drugi način, kroz dostavljanje izveštaja, jer su ti izveštaji po meni i te kako značajni za funkcionisanje, kako stečajnih upravnika, kako u stečajnim predmetima, tako i praćenje rada od strane institucije koja će biti zadužena. Da li će to ostati Agencija za licenciranje, ili će se transformisati, to je sada neko drugo pitanje i pitanje za poseban zakonski akt. Ali, u svakom slučaju, nema razloga za oročavanje, zbog toga što onaj ko dobije licencu, on mora iskazati maksimalni kvalitet rada, a ravnomeran teret raspoređivanja predmeta na stečajne upravnike će samo pokazati da će svi biti angažovani u onoj meri u kojoj svojim kvalitetom to i zaslužuju. Hvala.