Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, po amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, postoji više razloga zašto SNS smatra da je Vlada dobro postupila zbog toga što je odbila predloženi amandman. Razumem da su pojedine kolege narodni poslanici, da kažem narodskim jezikom, novi u ovom poslu, ali mislim da su dobili jednu knjigu koju sam dobio svojevremeno i ja, a koja se zove zbirka propisa. Tu se nalaze Ustav, Ustavni zakon, Zakon o Narodnoj skupštini, Poslovnik i jedan akt na koga su izgleda poslanici, ovi novi, zaboravili - jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa.
Ta jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa, to želim da podsetim kolege koje su malo duže u ovoj Narodnoj skupštini, je usvojio Zakonodavni odbor 30. marta 2010. godine. Ta jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa su objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ nekoliko dana kasnije, početkom aprila 2010. godine, a na čelu Zakonodavnog odbora, ako se ne varam, nalazio se narodni poslanik iz DS.
Zašto ovo govorim? Zato što se ovim amandmanom predlaže brisanje člana 2, gde se nalaze definicije, odnosno daje se definicija 32 pojma koja su ključna za primenu, odnosno za tumačenje Zakona o privatizaciji. Zašto su bitna ova jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa? Iz sledećeg razloga, Glava 2. ovog akta naziva se „Sadržaj uvodnog dela propisa“. U ovoj Glavi 2. imate član 7. koji glasi – definicija je deo uvodnog dela pripisa, koji se nalazi posle predmeta uređivanja, a sadrži objašnjenje značenja pojedinih pojmova koji se koriste u propisu. U definiciji se koriste opšte poznati i nedvosmisleni izrazi.
Šta vi ovim amandmanom predlažete? Ovim amandmanom predlažete da Narodna skupština ne poštuje jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa. Vi predlažete da se obrišu 32 definicije pojma, odnosno pojmova koji su neophodni sutra, kada se ovaj zakon usvoji, prilikom njegove primene. Kažete pri tome, što nije istina, da je nepotrebno da se te definicije nalaze u ovom predlogu zakona kada te definicije već postoje u nekim drugim zakonima.
Pitam predlagače, pošto pretpostavljam da su mnogo bolji pravnici, nego ja, u kojim zakonima imate definiciju, sem u ovom predlogu zakona, privatizacije, u kom zakonu imate definiciju predmeta privatizacije, subjekata privatizacije, modela privatizacije, metoda privatizacije, učesnika u postupku privatizacije, strateškog investitora, kupca, fer tržišne vrednosti, metoda javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem itd? To što ste vi izgovorili, kako da vam kažem, u poslovničko, pravničko, formalno-tehničkom smislu nije tačno.
Ono što mi takođe nije jasno – kako to da poslanici koji su 2010. godine na sednici Zakonodavnog odbora, poslanici tadašnje vlasti, glasali za ova jedinstvena metodološka pravila?

Molim vas, govorite o amandmanu.

Pričam o amandmanu.
Dakle, kako to da poslanici koji su glasali zdušno za ova metodološka pravila sada kažu – nemate pravo što ste odbili amandman, koji kaže – treba obrisati 32 definicije iz predloga zakona, a lepo vam piše u ovim metodološkim pravilima da je neophodno, to je obaveza predlagača zakona, da na početku predloga zakona definiše pojmove koji se u predlogu zakona koriste?
Dakle, to je jedna, ne samo pravnička, to je jedna velika politička nedoslednost. To je, da kažem, formalno-pravni razlog zašto je Vlada dobro postupila kada je odbila ovaj amandman, jer amandman je zaista besmislen. Ne možete obrisati 32 pojma i definiciju tog pojma, tih pojmova, kada je obaveza Narodne skupštine po ovom metodološkom pravilu da ima te definicije. To je formalni razlog.
Materijalni razlog. O tom materijalnom razlogu je već govorio moj kolega Zoran Babić. Šta znači obrisati, odnosno predložiti brisanje svih članova predloga zakona? To znači sledeće: hoćemo da srpska privreda ostane u žabokrečini, hoćemo da ostane mrtvo more, hoćemo da stotine preduzeća, koja do sada nisu privatizovana, i dalje ostanu u tom statusu, nećemo da rešimo problem preduzeća koja su u restrukturiranju, hoćemo da sve ostane isto, a pri tome navodno hoćemo u EU, hoćemo da građani Srbije žive bolje, hoćemo da imaju posao, hoćemo da imaju plate, pa kako sa ovakvim Zakonom o privatizaciji.
Još jedna stvar. Kao dodatni argument zašto su ovi amandmani, neću da kažem besmisleni, da se kolege ne uvrede, ali nemaju baš mnogo smisla, ni pravnog, ni političkog, a boga mi ni ekonomskog. Kolege su, između ostalog, predložile, videćete kasnije kada dođemo do tih amandman, da se iz Predloga zakona obrišu i oni članovi koji su u sadržinskom smislu potpuno identični sa članovima važećeg Zakona o privatizaciji. To znači da vi, ne samo da ne podržavate ovaj Predlog o privatizaciji, već ste sada protiv onog Zakona o privatizaciji koji ste sami predložili i za koji ste glasali.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, po amandmanu. Koristite vaše vreme? (Da)

Odgovor ministru, s obzirom da je njegov odgovor vezan za sadržaj ovog amandman. Dakle, vi ste meni dali odgovor, a ja to vas nisam pitala.
Drugo, verovatno ćete postati ministar finansija, pa je možda vreme da na ovom lakšem primeru naučimo zajedno da se na pitanja poslanika ovde mora precizno odgovarati, jer je to zajednički interes. U odgovoru ne mogu da budu neke organizacije, neke finansijske, u Beogradu i svugde u svetu, neke međunarodne, kao što ne može da sadrži deo odgovora na stranom jeziku, koji ja razumem, ali možda ima drugih kolega koji ne razumeju.
Pitanje je bilo vrlo jednostavno – da li u ovom slučaju ostaje prethodni dogovor sa Svetskom bankom o finansijskoj podršci za sprovođenje, izuzetno teško sprovođenje, Zakona o privatizaciji i ako bude izmena i dopuna Zakona o Agenciji za privatizaciju, Zakona o stečaju i Zakona o radu? Važno je da znamo taj odgovor, jer je vaš odgovor sasvim precizan takve vrste i nama pokazatelj da li da i dalje, sa razumevanjem, tretiramo osnovni razlog donošenja ovog seta zakona, a to su decembarske odluke iz 2007. godine o preduzećima u restrukturiranju. To je objektivan problem o 600 miliona dolara u budžetu, koji ide na plate, koji ide na neuspele privatizacije.
Imamo svest o tome kakav je problem. Mi nismo opozicija Srbiji koja hoće da reši taj problem, ali jesmo opozicija Vladi koja pokušava da jedno priča, drugo piše, a treće radi. To neće moći, jer nije dobro ni po koga.
Moje pitanje je bilo vrlo jasno i nije stvar u tome da li zaslužujem jasan odgovor ili ne, već je stvar u tome da na ovom primeru vidimo da li vi, kao ministar, budući finansija, i ja, kao narodna poslanica, delimo jednak stav o tome šta je zajednički interes, a šta je zajednička šteta od ovih četiri ili pet zakona koji će biti na pretresu u Skupštini Srbiji. Ne zbog mene i ne zbog vas, nego zbog javnosti koja sluša, dužni ste precizne odgovore imena finansijskih organizacija, i to da li postoji 250 do 400 miliona dolara podrške ili ne?

Zahvaljujem.
Ne možete ministre, dve minute ste potrošili na isti amandman. Sledeći put. Žao mi je procedura je takva.
Na naziv iznad člana 3. i član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković:

Hvala.
U članu 3. je jasan dokaz onoga što govorimo da je ovo samo jedan malo izmenjen postojeći zakon. Recimo, ovde imate stav 1. – odredbe ovog zakona primenjuju se na subjekte privatizacije koje imaju sedište na teritoriji Republike Srbije.
Isti taj tekst piše u članu 4. prethodnog zakona. Stav 2. je interesantan u ovom članu i zato smo, između ostalog, protiv i za brisanje ovog člana 3. Kaže – ako je ovim zakonom uređeno pitanje kojim je drugim zakonom na drugačiji način regulisano, primenjuju se odredbe ovog zakona.
Znači, ovo je jedan zakon koji ima višu vrednost nego drugi zakoni. Bez definicije koji su to zakoni, koja su to pitanja na koja se odnose. Ovo su nesagledive posledice stava 2. u primeni zakona.
Nadam se da je neko bar iole pažljivo pokušao da vidi kakve će biti posledice pošto u našem pravnom sistemu verovatno ima nekoliko hiljada i nekoliko stotina zakona. Da li je neko uspeo da ispita sve mogućnosti u kojima ovakva odredba neće da izazove loše, manje dobre ili čak katastrofalne posledice na oblast privatizacije ili na neke druge oblasti?
Tako da me interesuje objašnjenje šta je ovim stavom trebalo da bude postignuto i da li je izvršena bilo kakva analiza? Kakve će posledice taj stav imati uopšte na pravni sistem ove države? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić.

Hvala gospođo predsednice parlamenta.
Javio sam se po onom drugom amandmanu, ovo je treći, ali je potpuno isto. Komentar će biti jednak zato što je predlog identičan u 94 slučaja, što je, čini mi se bez presedana.
Naravno, SNS neće u danu za glasanje glasati za ovaj amandman. Moj predlog kao poslanika jeste da ne glasamo ni protiv. Mislim da treba da se uzdržimo jer je šteta trošiti struju u ovom parlamentu glasajući protiv svih ovih amandmana.
Pre toga sam hteo da pozdravim ministra privrede, ministra koji će uskoro, po mom saznanju biti ministar finansija, ali da mu se zahvalimo što je u svom mandatu dao ovoj skupštini jedan vrlo ozbiljan studiozan, temeljan Zakon o privatizaciji koji će otkočiti mnoge privatizacije koje su zaglavljene, koje će omogućiti firmama koje su u restrukturiranju da krenu iz tog začaranog kruga i siguran sam da ćemo u danu za glasanje, kao poslanička grupa dati podršku ovom zakonu u celini, a da ćemo prihvatiti amandmane koji su suvisli, koji su uradili na tome da ovaj zakon bude poboljšan.
Toga dana kada smo dobili amandmane obradovao sam se, bilo ih je 120. Predsednik, odnosno šef naše poslaničke grupe nam je rekao, obradovao sam se i rekao – opozicija shvata težinu ovog zakona, njegovu ozbiljnost, ali onog momenta kada sam video da se radi o 94 amandmana, 10% je samo dve reči, a to je – briše se i to pokazuje svu jednu neozbiljnost u ovoj veoma teškoj situaciji u kakvoj se Srbija nalazi.
Zato je opcija kojoj pripada, onaj ko je dao ovakve amandmane, u Vranju dobilo manje od 4%, a SNS je dobila preko 50% glasova. Svako od nas ko uđe u ovaj parlament uđe preko stranke ili na listi, ali nakon toga njegovo ime i prezime se jako prepoznaje u Srbiji. Prepoznaje se u gradu u kome živi, među ljudima sa kojima se kreće i…