Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Zahvaljujem vam i na ovom predavanju. Potpuno ga razumem i u mnogo čemu se slažem sa vama. Isto tako, predložio bih vam da izučite jedan drugi fenomen, a to je da je zakazana sednica Skupštine Srbije sa utvrđenim dnevnim redom, a zakoni nisu bili u proceduri u Skupštini Republike Srbije.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na naziv iznad člana 22. i član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, poštovani ministre, poštovani gosti, slediću vaše instrukcije, poštovani predsedavajući i zahvalan sam vam na pomoći oko toga, pre svega sada oko obrazlaganja ovog amandmana  na član 22.
Tri su stvari koje tu posebno hoću da kažem, ali samo radi narodnih poslanika možda, pošto imam sumnju jednu sada, koji možda nisu čitali sve ove članove, a i građana koji prate ovu Skupštinu. Članom 22. predviđeno je, u naslovu piše – izmena odluke o modelu i metodu i onda stoje dva stava.
Stav 1. „Ako u sprovođenju postupka privatizacije nastupe okolnosti iz koji proizilazi da sprovođenje odluke o modelu i metodu nije moguće, Agencija može predložiti izmenu odluke o modelu i metodu subjektu privatizacije“. Odmah da kažem, nemam ja da smo u nekim redovnim okolnostima, boljim, primedbu na sadržinu stava 1. inače.
Stav 2. „Na donošenje novih odluka o modelu i metodu primenjuje se postupak iz člana 21. ovog zakona, koji smo već obrazložili amandman na član 21. prethodno.
Mi samo smatramo da sve ovo, kao i mnoge stvari u ovom predlogu zakona, pa i ovo što piše u članu 22. već postoji.
Da, zakone u ovoj Narodnoj skupštini ne treba da donosimo radi marketinga, ni odluke političke ne treba da se donose radi marketinga. Zakoni ne smeju da postoje radi zakona, već radi uređenja i rešavanja izvesnih problema sa kojima se u društvu i u državi suočavamo.
Nas dvojica samo smatramo i ceo dan pokušavamo samo to da objasnimo. Vidim da to neki poslanici razumeju, čak iz Napredne stranke, ali kažu da će ipak da glasaju protiv toga. Mi samo tvrdimo – iskoristimo postojeći instrumente, ono što već postoji u postojećem zakonu, a nemojmo gubiti vreme na usvajanje potpuno novog. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Za reč se javio narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 8. jasno su definisani modeli privatizacije. Mi kada govorimo o modelima privatizacije kažete – prodaja kapitala, prodaja imovine, prenos kapitala, strateško partnerstvo. Da li je tako, ministre?

Mi ceo dan slušamo o modelima i o metodima. Gospodo iz opozicije, da li postoji jedan drugi metod i model sem ovih?

Da vas podsetim, u ekonomskoj teoriji postoje dva modela. Oni imaju dve podgrupe. Kaže se, prvi model, model privatizacije putem prodaje. U novijoj istoriji govorimo o Engleskoj iz 1980. godine, kao početak tog modela, dva oblika – izdavanje akcija i prodaja imovine, primenjen u Nemačkoj, Mađarskoj. To je prvi model. Drugi model – akcijska i vaučerska privatizacija. Trećeg modela nema. Znači, ostavljena je mogućnost da se, kombinujući ta dva modela i te četiri podgrupe, nađe za svako preduzeće model koji će omogućiti sačuvanje što je moguće više tog negativnog kapitala, ako ga je moguće i sačuvati i sačuvati makar i jedno radno mesto. Ja ne vidim ništa sporno što se tiče modela i metoda privatizacije.

Ako ekonomska teorija primeni neki novi koji primeni i bude praktična, vaši amandmani će imati smisla. U ovom trenutku ministarstvo i ministar, ko god, primenjuje sve ono što postoji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospodine Pavićeviću, po kom osnovu želite reč?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Po osnovu vremena samostalnog poslanika.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsiću, poštovani ministre, poštovani gosti, saglasan sam sa gospodinom Kovačevićem. U dobrom delu njegovog govora, osim u onom delu koji čini zaključak njegovog govora. Pazite, ovaj model privatizacije, koji stoji u osnovi ovog predloga zakona, nije u smislu njegove filozofije, nekih principa, drugačiji model od onoga što je postojeći Zakon o privatizaciji i onaj koji je bio 2001. godine, a u pogledu člana 8, ne vidim nikakvo nerazumevanje. U pogledu člana 8, koji ste vi sada ovde pomenuli, mi smo već saopštili da članom 8, gde se predviđaju ti podmodeli, kako ste ih nazvali, ali u Predlogu zakona piše da su to modeli privatizacije.
Jutros smo u raspravi imali primedbu na ovaj 4. podmodel – strateško partnerstvo. Pokazali smo da to strateško partnerstvo već jeste praktikovano na primeru „Fijata“, na primeru „Etihada“. Jutros smo rekli da je strateško partnerstvo dobar model za one države, demokratske, razvijene u kojima postoji sigurno obezbeđena vladavina prava. Mi još uvek nismo takva država. Ako nismo takva država, onda strateško partnerstvo može da bude veoma loš model. Ova dva slučaja počivaju na skrivenosti tajnosti ugovora, jer su dokaz toga, gospodine Kovačeviću. Ako nešto donosi opšte dobro, zašto bismo sakrivali to od građana Srbije i od narodnih poslanika.
Prema tome, razumeo sam da su naše diskusije vrlo kompatibilne. One su dosta usaglašene, ali ja iz svoje pozicije ne bih mogao da prihvatim vaš zaključak, i to je jedino neslaganje. Hvala vam.

Gospodine Pavićeviću, opet vas upozoravam na direktno obraćanje narodnom poslaniku.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, povređen je član 107, odnosno prethodni govornik je doveo u pitanje dostojanstvo Narodne skupštine kada je rekao da Srbija nije demokratska država. Želim da mu skrenem pažnju na činjenicu da ova država ima Ustav i da u članu 1. Ustava Republike Srbije stoji - Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
Ovo što je rekao gospodin Pavićević je uvreda ne samo za Narodnu skupštinu, već je ovo uvreda za Republiku Srbiju i za sve njene građane. Mislim da se ovakvim rečima šalje veoma loša poruka onima koje pozivamo da ulažu u Republiku Srbiju. Zamislite kakav smisao imaju reči – Srbija je sve suprotno od demokratije i vladavine prava, od pravne države, a pozivamo i domaće i strane investitore da ulažu u jednu takvu nedemokratsku državu koja ne poštuje principe vladavine prava, koja ne poštuje ljudska prava itd.
Vodite računa o rečima koje izgovarate. Možete da mrzite SNS do mile volje, možete da se ne slažete sa našom politikom, ali nema niko pravo da kaže da Srbija nije demokratska država i da Srbija nije država koja počiva na vladavini prava.

Gospodine Martinoviću, smatram da nije bilo povrede člana 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Tačno je da je kolega izgovorio to što vi sada tvrdite, ali ako kolega poslanik sedi u Narodnoj skupštini Republike Srbije i dobio je mandat na fer i demokratskim izborima, koji su održani pre nekoliko meseci, mnogo je više narušio svoje dostojanstvo i integritet, kao naučnog radnika i narodnog poslanika, kada se poziva na diktaturu, odnosno nedostatak demokratije.
Da li želite da se u Danu za glasanje izjasnimo o povredi? (Ne)
Poštovani narodni poslanici, s obzirom da je danas poslednji četvrtak u mesecu, podsećam vas, u skladu sa članom 205. Poslovnika, danas u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, da će članovi Vlade odgovarati na poslanička pitanja, a dotle određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 19 sati i 10 minuta.
(Posle pauze.)

Pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16,00 do 19,00 časova.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koji se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njihove nadležnosti. Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano. Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta. Predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika koji postavlja poslaničko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Uputstva uostalom iz Poslovnika imate, imate odredbe Poslovnika, nema potrebe da vam ja to čitam još jednom.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Izvolite sa prijavama.
Pitanje postavlja Zoran Živković. Pošto idemo od najmanjih grupa. Izvolite.