Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.

Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodine premijeru, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM više godina unazad pokušava da reši dva akutna pitanja problema poljoprivrednih proizvođača.
Prvi problem je vezan za plaćanje doprinosa od strane poljoprivrednih proizvođača, a drugi je u vezi registracije poljoprivrednih priključnih mašina.
O ovim problemima smo pričali u protekli godinama, ne samo za vreme izborne kampanje. Oni su se našli u našem izbornom programu. Što je izuzetno značajno, njihovo rešavanje je deo našeg koalicionog sporazuma sa SNS.
Što se tiče problema oko visine doprinosa poljoprivrednih proizvođača, ima napretka, zahvaljujući, kako gospođi ministarki poljoprivrede Snežani Bogosavljević Bošković, tako i našem državnom sekretaru Atili Juhasu, koji je izuzetno aktivan u rešavanju problema oko registracije priključnih mašina.
Postojalo je i zvanično pismo MUP-u, a vezano za ovo pitanje. Što se tiče ovog problema, čini mi se da smo blizu rešenja.
Gospodine Stefanoviću, pre par nedelja ste ovde na sednici Skupštine Republike Srbije najavili promenu Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila. Želim da vam postavim pitanje – kako trenutno stoje stvari sa izmenom Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila, kad ona može da se očekuje, odnosno kada može da se završi?
Radi javnosti, šta je problem oko ovo registracije? Zakonom o bezbednosti saobraćaja je predviđeno da svako vozilo mora da se registruje. Međutim, neke poljoprivredne i priključne mašine proizvođači i da žele ne mogu da registruju, pa zbog toga dobijaju kazne. Problem stvara ovaj Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila, gde se navodi da svako vozilo, koje se registruje, mora na tehnički pregled pre registracije, a tokom tehničkog pregleda se moraju navesti podaci o vozilu i postoje uslovi koje priključno vozilo mora da ispuni.
Problem je u tome da mnoge priključne mašine u poljoprivredi ne ispunjavaju uslove, koji su propisani. Mnoge mašine, naprimer, nemaju broj šasije, fabrički nemaju vazdušne kočnice ili signalizaciju, pa zbog toga ne mogu da prođu tehnički pregled. Najčešće se radi o presama, cisternama, rasturivačima stajnjaka, beračima kukuruza.
Ono što dodatno stvara problem poljoprivrednim proizvođačima je da često nemaju ni prvi račun o kupovini mašina i zbog toga ne mogu da registruju vozilo. Za ove probleme zna i saobraćajna policija, ali bez obzira na to kažnjava poljoprivredne proizvođače zbog ne registracije priključnih mašina. Kazne nisu male. Oduzima se vozačka dozvola na tri meseca, dobijaju se i tri, četiri kaznena poena, pa se na kraju plaća i kazna od 30 hiljada dinara.
Gospodine Stefanoviću, zbog velikog interesovanja poljoprivrednih proizvođača, interesuje nas kako stoji promena ovog Pravilnika? Bilo bi izuzetno važno da se ovaj problem svakako reši pre početka nove poljoprivredne sezone. To smatramo realnim.

Reč ima ministar Stefanović.

Poštovani gospodine Fremond, vi ste u pravu. Pre nekoliko nedelja smo razgovarali o problemu koji je isticalo više poslanika, vaša poslanička grupa, narodni poslanik Marijan Rističević i neki drugi poslanici. Očigledno je da imamo dva problema koja se tiču registracije pojedinih priključnih vozila i drugih vozila koja se koriste u poljoprivredi, a koja su važna za poljoprivredne proizvođače, jer oni realno nemaju nova, druga.
Jedan problem je problem vlasništva. Jedan deo poljoprivrednih proizvođača nije mogao, jer su to stara vozila, kupljena pre više desetina godina. Teško je bilo da pruže materijalne dokaze o vlasništvu.
Uputio sam, odnosno uputiću tokom sutrašnjeg dana Vladi jedan predlog uredbe, koja će omogućiti vlasnicima ovih vozila da ih registruju i da ih kao takva stave u saobraćaj. To je jedan deo rešenja ovog problema.
Drugi deo problema, o čemu smo danas raspravljali na radnom telu, koje treba da koordinira bezbednost saobraćaja u Republici Srbiji, su uslovi koji su predviđeni Pravilnikom o registraciji takve vrste vozila. Kada bi se uzela u obzir, recimo, koncentracija određenih materija u izduvnim gasovima ili kočioni sistem itd, te mašine, odnosno priključna vozila, nikada ne bi mogle da budu registrovane. Na takav način onemogućavamo njihovo korišćenje. To je u rukama saobraćajne policije. Saobraćajna policija bi onda kažnjavala te ljude na putevima, a oni moraju da koriste ta vozila, jer nemaju druga.
Doneli smo zaključak da Ministarstvo saobraćaja u saradnji sa MUP do kraja avgusta predloži izmene Pravilnika, koji će omogućiti korišćenje ovih mašina, a da ne ugrozimo bezbednost saobraćaja. Dakle, da najveći broj poljoprivrednih proizvođača može da registruje i da zakonito koristi ova vozila. Ova prva uredba će biti već sutra upućena Vladi, a na nekoj od narednih sednica Vlade, nadam se do kraja avgusta, će biti usvojena. Do kraja avgusta će biti donete izmene ovog pravilnika sa stručnim ljudima, koji će omogućiti da ovo bude rešeno. Mislim da na ovo što ste predložili, isto tako možemo da računamo da do septembra imamo jednu drugačiju situaciju.

Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.

Gospodine ministre, hvala na datom odgovoru.  Drago nam je da će se uskoro menjati i jedan i drugi Pravilnik i da će ovi problemi biti rešeni.
Kao narodni poslanik iz SVM smatram da ne treba dodatno da opterećujemo naše poljoprivredne proizvođače sa ovakvim kaznama. Siguran sam da je svima nama u interesu da vozila budu što bezbednija i da ta vozila pravilno učestvuju u saobraćaju. To je interes i poljoprivrednih proizvođača.
Međutim sa ovakvim, nama nerealnim kaznama sigurno nećemo poboljšati stanje na terenu. Bitno je da MUP izađe u susret poljoprivrednim proizvođačima, da im omogući da registruju neke mašine, a da one mašine koje fabrički ne ispunjavaju te uslove, jednostavno izbaci iz Pravilnika. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.

Hvala.
Imam pitanje za ministarku Jadranku Joksimović.
Gospođo Joksimović, ako se ne varam na vašu inicijativu Vlada Republike Srbije je pokrenula postupak za dobijanje sredstava iz Fonda solidarnosti EU. Da li je po tom pitanju nešto urađeno? Dokle se stiglo ili je sve ostalo na rečima?
Od predstavnika Evropske komisije smo čuli, kao i od predstavnika delegacije EU u Beogradu, da će u korišćenju ovih značajnih sredstava Srbija imati isti status kao da je članica EU.
Zanima me šta se sa tim dešava, dokle smo stigli, pošto se radi o značajnim sredstvima? Takođe, interesuje me i kada ćemo dobiti ta sredstva i za šta će konkretno biti utrošena?

Reč ima ministarka Jadranka Joksimović.

Zahvaljujem poslanici Filipovski. Dobro, to jeste važno pitanje, s obzirom da smo juče formalno 30. jula uputili zvaničnu aplikaciju za dobijanje sredstava iz Fonda solidarnosti, koji Srbiji kao zemlji kandidatu stoji na raspolaganju.
Možda nije bilo medijski pokriveno, mislila sam da nema potrebe, s obzirom da smo pre dve nedelje dok je trajala donatorska konferencija iskoristili smo da predstavimo radnu verziju te aplikacije nadležnom komesaru za regionalni razvoj i urbanu politiku, gospodinu Hanu.
Oni su nam uputili neka dodatna pitanja i komentare, na koje smo imali obavezu da odgovorimo. Uspešno smo odgovorili i juče smo zvanično u elektronskoj formi, u pisanoj formi uputili aplikaciju za dobijanje sredstava iz Fonda solidarnosti.
Inače, poslednji rok je bio 5. avgust, dakle uspeli smo nekoliko dana pre toga. Zaista nije bio lak posao, s obzirom da je procedura i priprema aplikacije veoma zahtevna.
Vi ste u pravu, Srbija je u ovom slučaju tretirana kao punopravna članica EU, dakle status kandidata nosi tu mogućnost da aplicirate za ova sredstva. Sredstva uopšte neće biti mala, radi se o bespovratnim sredstvima.
Vrlo je jasna procedura. Dva su zahteva za koja se zemlje kandiduju, to su pre svega da imate status kandidata za članstvo i drugo da ukupna procena štete premašuje 0,64% bruto nacionalnog prihoda. To je u našem slučaju iznosilo 174,5 miliona evra. Potpuno je jasno i nakon onoga što jesu i procena štete i potrebe koje smo predstavili na donatorskoj konferenciji da smo se kvalifikovali za tu pomoć.
Ono što je važno i što želim da naglasim, ne hvaleći ni sebe, ni Kancelariju za evropske integracije, već celu Vladu, to je da smo zaista vrlo ažurno, u bukvalno prvoj nedelji kada su poplave trajale, pokrenuli ovaj mehanizam koji je bio dostupan za našu zemlju i u odnosu na procenjenu štetu, sada možemo da kažemo da je sasvim izvesno da ćemo dobiti između 40 i 50 miliona evra bespovratne pomoći. To je poseban mehanizam EU koji stoji na raspolaganju. Nema veze sa ovim IPA fondovima koje smo prenamenili.
Procedura je takva da nakon podnošenja aplikacije sada ima šest nedelja da radna grupa u nadležnom komesarijatu EU analizira i uporedi podatke i onda će Evropska komisija doneti odluku, ali ide naravno na Savet, u Evropski parlament.
Objektivno govoreći, mi ta sredstva možemo da dobijemo u novembru ili decembru ove godine. Ono što je važno napomenuti jeste da postoji mogućnost retroaktivnog korišćenja ovih sredstava, dakle već sada možemo ako imamo sredstva da nađemo i započnemo neke vitalne i urgentne projekte, a onda to može biti pokriveno iz sredstava Fonda solidarnosti.
Mislim da ovaj primer je dobar pokazatelj da je zaista važno da put evro integracija, zadužena sam u Vladi za to, pa je i red da pomenemo koliko je značajna činjenica što jesmo kandidat za članstvo u EU. To nam je otvorilo i neke dodatne mogućnosti. Do kraja godine ćemo ta sredstva dobiti.
Što se tiče uslova korišćenja, i to ste, čini mi se, pomenuli, uslovi su takvi da iz tih sredstava ne može da se finansira ništa što je vezano za privatnu imovinu. Mi već dobrim delom iz ovih sredstava prenamene ne potrošenih pretpistupnih fondova, tj. IPA fondova, dakle, već smo napravili plan upotrebe tih sredstava za obnovu privatnih kuća, domaćinstava i svega drugog, tako da, ova sredstva, zapravo i ja ću tu gledati da budem precizna, mogu da se koriste za obnovu i ključnih infrastrukturnih objekata i energetskih postrojenja, vodovoda, zdravstvenih i telekomunikacionih objekata, takođe, obrazovnih objekata, privremenih smeštaja za ugrožene kategorije stanovništva, čišćenje posebnih prirodnih rezervata i za one od šireg društvenog značaja.
Dakle, to su sve stvari koje možemo da finansiramo iz ovih sredstava. Evo, kažem još jednom, juče smo i zvanično podneli, ispoštovali smo rok ili poštovali smo rok i očekujem da ćemo po zaista ubrzanim procedurama, i to smo dobili uveravanja od komesara Hana, jer smo i mi bili brzi i oni su sa svoje strane ubrzane procedure primenili i očekujem da će to biti dodatna sredstva koja će puno značiti za sanaciju ugroženih područja i obnovu normalnog života ljudi. Hvala vam.