Sedmo vanredno zasedanje, 31.07.2014.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Tri minuta.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Veoma sam zadovoljan i srećan, pre svega zbog činjenice što veliki broj pitanja danas ide Ministarstvu prosvete i ono o čemu smo mi razgovarali pokušaću, ako mi dozvolite, odgovarajući na vaše pitanje i za Mazdar… Ne znam da li ste vi bili nekada u Mazdaru? Oni su napravili u sred pustinje ceo grad na solarnu energiju. To je svetsko čudo. Nema nigde trafo stanice, nema nigde ničega, ceo grad je na solarnu energiju. Tu nedaleko od Mazdara, kada su pravili prvi fakultet na engleskom jeziku, onda su predstavnici svih plemena došli, bunili se i rekli – nećemo engleski, rušite nam tradiciju, rušite nam sve, a sada svi pohađaju upravo te škole i te fakultet. Reč je o jednoj od najobrazovanijih nacija i, razume se, jednoj od najbogatijih.
Uzgred bih vam samo rekao da se trudimo i borimo i da će biti mnogo dobrih stvari i dobrih iznenađenja. Narednih dana se konačno sa „Mercedesom“ za distribuciju potpisuje ugovor. Ići će i „Mercedesi“ koje proizvodi „Ikarbus“ odavde. Čekali smo to. Nadam se da ćemo sa „SISU-om“, uprkos ovako strogom Zakonu o privatizaciji, moći da pronađemo načina i da završimo sa hipotekarnim poveriocima, da napravimo mogućnost da radnici u „FAP-u“ ostanu da rade.
Ali, vratiću se na to oko zaštite interesa države Srbije i naroda u Srbiji i kako razgovaramo i kako pregovaramo. Kao što ste videli, nije mi bilo teško da vam kažem da smo oko „NIS-a“ pitanja pokretali pred Rusima, kao što mi nije teško da vam kažem da i Amerikancima i Evropljanima kažemo da je južni tok dobar ugovor, jer naša obaveza i naš posao je da vodimo računa o Srbiji, o našim građanima i o našim interesima. Zato nisam spreman da prihvatim one inicijative koje kažu da pobegnemo od ugovora o „Južnom toku“ i želim da građani znaju o čemu se radi, takođe. To nije pitanje politike - da li više volite Evropu ili više volite Rusiju? To je pitanje za naše građane, neki više vole Evropu, a neki više vole Rusiju. Mi smo na putu ka EU, ali ono što je naša obaveza, to je da ono što je dobro za Srbiju poštujemo i da to isteramo do kraja.
Srbija, ukupna investicija Srbije u celokupan ugovor o „Južnom toku“, celokupan Projekat „Južni tok“ je 19 miliona evra od 2,1 milijarde evra. Dakle, naše učešće u finansiranju projekta je minimalna. Čak i taj rizik da li će gas poteći ili neće nije na nama, već na ruskoj strani. Želim da vas obradujem i da vam kažem da mi u ugovoru imamo mogućnost 50% građevinskih radova, a to je negde oko 120 miliona, plus ono što oni nazivaju „welding assembly“, zavarivanje i spajanje, što je dodatnih 230 miliona.
Međutim, posle određenih stvari, dobili smo ponudu ruske strane i zvanično da radimo 100% radova, što znači da se to povećava ukupno na 470 miliona evra, da država Srbija odredi izvođače, da mi bez dinara našeg dobijemo te poslove. To je ogroman novac za Srbiju. Zato sam rekao, ako mi uspemo da rešimo pitanje Smedereva, pitanje „Petrohemije“ i „Azotare“ i MSK u Kikindi, ako uspemo da rešimo „Južni tok“ i nastavimo sa politikom ovakve ozbiljne konsolidacije i podrške reformama, koju imamo u svetu mnogo više nego u zemlji, zato što su naši ljudi uvek nepoverljivi prema reformama, ali ako to uspemo da napravimo, siguran sam da ćemo i 2015. godine imati značajan rast, a u 2016. godini mislim da će taj rast biti veliki.
Dakle, samo želim da vam kažem da je naša namera da dovodimo što je moguće više ljudi koji mogu da pomognu svojim investicijama. Mnogo ih je manje u celom svetu nego ikada, zato što je kriza svuda. Pogledajte zemlje EU. Pogledajte, negde im je rast do 0,5, a u većini je pad, recesija do minus jedan, a koliko fondova oni imaju na raspolaganju i šta sve oni imaju na raspolaganju. Mi ćemo pokazati pozitivne i dobre rezultate.
Želim još ono što mi je važno da kažem, pošto vidim svakog dana da neko pokušava da plaši penzionere u našoj zemlji politikom Vlade. Samo hoću da kažem penzionerima, a oni će dobro razumeti tu poruku, da mirno spavaju, da ne brinu za svoju budućnost, da će Vlada Srbije voditi brigu o njima, kao što je vodila i do sada, i da niko ne treba da ih sekira ni po medijima, niti na bilo koji drugi način. Oni će imati pravo na pristojnu starost, iako su im mnogi tu starost do sada uzimali i trošili, a čak trošili i budućnost naše dece za to.
Kamberi, molio bih vas, platite struju. Nećemo tolerisati ne plaćanje struje. Potpuno sam ozbiljan.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Verbić. Izvolite.

Srđan Verbić

Gospodine Marinkoviću, hvala na pitanju. Završni ispit, kao što sam pričao do sada, ima previše funkcija u sebi. Pokušavamo jednim univerzalnim testom da rešimo sve probleme, što praktično nije moguće. Na svu sreću, jedna od tih funkcija polako vetri i deluje kao da nam više nije potrebna. To je selekciona funkcija.
Test koji služi samo za to da bi se rangirali učenici na upisu u srednje škole gotovo da nije potreban u situaciji kada ima dovoljno mesta za sve učenike iz osnovne škole u srednjim školama i kada se 88% učenika upiše upravo u one škole koje su naveli kao jedan od svoja prva tri izbora. To znači da skoro svi imaju dobru predstavu gde im je mesto i da se zaista upisuju u te škole. Naravno, ima 12% onih koji su nezadovoljni, koji se možda nisu dovoljno potrudili i zbog tih 12% test mora da postoji i dalje.
Međutim, druga funkcija za koju smatramo da je mnogo važnija od ove selekcione, to je funkcija evaluacije obrazovnog sistema. Tu nam je potrebno da imamo testove iz više od dva predmeta. Tu nam je potrebno da imamo veću raznovrsnost zadataka. Potrebno je da ispitujemo i ono što papir, olovka i testovi ne mogu da pruže, da ispitujemo i veštine i da ispitujemo i kako usvajaju stavove učenici. Da bismo to uspeli, potrebno je da se taj završni ispit realizuje u atmosferi koja je malo manje stresna nego što je bila do sada.
Ove godine smo pokazali da test može da se realizuje regularno, da se završi onako kako bi trebalo i da taj grč ne mora da bude baš toliki. To nam daje ohrabrenje da sledeće godine u malo relaksiranijoj atmosferi napravimo testove od kojih ćemo imati veće koristi u smislu vrednovanja kvaliteta predmeta, načina rada u određenim školama, a ne samo da sprovodimo test zato da bismo rangirali učenike, jer oni to ionako prilično dobro sami rade. Jednog dana, nadam se ne tako dalekog, svi naši osnovci će ići u srednje škole i nadam se da će dobro razmisliti u koje škole žele da idu. Naš je samo zadatak da taj loš balans između različitih tipova škola uredimo na neki način.
Tako da, nažalost, u ovom trenutku neke gimnazije ostaju sa velikim brojem nepopunjenih mesta, dok za neke škole, koje učenici percipiraju kao lakši prolaz do fakulteta, imamo navalu i osam prema jedan broj zainteresovanih, samo zato što izgleda kao da će kroz tu školu lakše proći i stići do fakulteta.
Na obrazovnom sistemu je da zatvori te prečice, i da oni koji žele na fakultet zaista dobiju adekvatno srednje obrazovanje pre nego što dođu na fakultet, u protivnom, će se i dalje dešavati da neko upiše fakultet i da se njegova karijera upravo tu završava, a to ne želimo. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Gospodin Marinković, dopuna.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije
Još jedno pitanje za ministra Verbića, i dao mi je šlagvort kroz odgovor, da prokomentarišem samo, da velika zainteresovanosti i pokušaj da se mnogo više dece upiše na fakultete nego što je to moguće, a naravno situacija na tržištu rada nam pokazuje da to čak nije ni potrebno, utiče na to da se sam proces reindustrijalizacije Srbije ne može odvijati ako nemamo decu na zanatima i u stručnim srednjim školama. Daću vam samo podatak da u Boru, samo do pre  dve godine upisivano osam odeljenja u stručnim tehničkim školama, a sada je to jedno odeljenje.
Moje konkretno pitanje odnosi se na projekat Horizont 2020. Nas iz SDPS zanima, kakva će biti uloga Ministarstva, naše države? Radi se o projektu koji podrazumeva budžet ili fond od 80 milijardi eura. Fond koji bi trebao da omogući razvoj preduzetništva i bolju vezu između industrije i visokoobrazovanih institucija, razvijanje njihovih zajedničkih agendi i istraživačkih projekata, pa bih voleo da nam kažete nešto detaljnije o tome, i kakvu će ulogu Ministarstvo prosveta, nauke i tehnološkog razvoja da uzme u okviru tog projekta. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Izvolite ministre.

Srđan Verbić

Program Horizont 2020 je program koji objedinjuje naučnike u Evropi, daje im jednake šanse da dobiju novac za svoje projekte. Međutim, te novce je teško dobiti. To se videlo i u prethodnim verzijama ovog programa u FP6 i FP7 programima.
Međutim, tu se pokazalo da naši naučnici ipak mogu više da dobiju iz Evropskih fondova nego što mi dajemo kao članarinu u evropske fondove i verujemo da će tako biti i sa Horizontom 2020.
Ovoga puta je procedura prijavljivanja pojednostavljena i za različite oblasti nauke ujednačena. Tako da će biti jednostavnije praviti zajedničke projekte, zajednički aplicirati za evropske fondove, i lakše će biti povezivati se sa partnerskih institucijama u inostranstvu. Tu takođe postoji i mogućnost za mala i srednja preduzeća da apliciraju za te fondove, ali ne treba gajiti lažnu nadu da bilo koje preduzeće tu može da aplicira. Potrebno je da to bude preduzeće koje je sposobno da uradi transfer znanja.
Dakle, nešto iz nauke da prenese u ekonomiju. Mi nažalost, nemamo dovoljan broj takvih preduzeća, ali upravo je to ono što želimo da poguramo kroz tehnološki park i fondove za inovacionu delatnost. Upravo takve projekte želimo da vidimo i u našoj zemlji, nezavisno od međunarodnih projekata, da oni zapravo budu model za firme koje će biti sposobne da se uključuju u međunarodne projekte.
Taj model ne bi bio dobar samo za Horizont 2020. Taj bi model bio izuzetno dobar i za buduću nacionalnu naučnu fondaciju koja bi zapravo izmestila raspodelu sredstava za naučna istraživanja iz Ministarstva u sferu gde bi sami naučnici odlučivali prema kriterijumima konkurentnosti, kompetitivnosti o tome ko dobija najviše novca za istraživanje. Na taj način bi omogućili sebi i bolje povezivanje sa ostalim partnerima u inostranstvu i dobijanje većeg iznosa od iz tih fondova.