Hvala poslaničke.
Prvo, vaše pitanje o Zakonu o inspekcijskom nadzoru, on je zaista dosta vremena u pripremi zato što je to jedna veoma složena materija.
Prvo pitanje na koje je moralo da se odluči, bilo je upravo zbog postojanja preklapa i nedostatka koordinacije između različitih inspekcija i različitih resornih službi, da li ići na to da se stvara jedna centralan inspekcijska služba, jedna generalna inspekcija ili jedno malo fleksibilnije rešenje koje bi stvorilo mehanizam koordinacije između ovih resornih inspekcija ili ih ostavilo po ministarstvima.
Opredeljenje je vrlo snažno na kraju dosta dugog promatranja, pre još ove Vlade, i to je prihvaćeno ponovo i sada u našem razmatranju, da treba da bude jedno koordinaciono telo, gde će resorne inspekcije da ostanu pod resornim ministarstvima. Vrlo su retka rešenja u svetu i samo se možda ono jedno u Republici Srpskoj koja se stvarala, da tako kažem, od nule, samo je to rešenje koje znamo, gde su centralne inspekcije je zapravo vrlo uspešno. U svim drugim situacijama pokazuje se boljim ovo rešenje sa nekakvom koordinacijom, ali sa ostankom u resorima.
Kako se izbegava preklapanje? Biće to dosta veliki izazov za našu državnu upravu, jer nemamo, nismo do sada razvili mnogo takvih mehanizama, a to je da se u centru Vlade uspostavi koordinaciono telo sa stručnom službom koja će to podržavati i koje će da prikuplja sve podatke o subjektima koje treba nadzirati, praviti procenu rizika, rizika radi kojih različite inspekcije i postoje. Tamo gde neki subjekt podleže većem broju inspekcija praviti planove koji će da uklapaju različite resore za svaki taj subjekat. Znači, biće koordinacija iz centra i to na bazi analitike za koju će biti potrebno da se pripreme jake informatičke i analitičke osnove.
Što je najvažnije na kraju tog procesa koji će verovatno da traje tokom cele naredne godine, imaćemo inspekciju koja će biti u stanju da cilja najrizičnije subjekte, da u njih šalje inspekcije koje zaista idu da pomognu pre svega, da se otklone rizici, a ne da uhvate nekoga, pogotovo ne za dlaku u jajetu. Zatim, imaćemo inspekciju koja neće da koristi kao izgovor nepostojanjem nadležnosti nad nečim, da ne bi primetili nešto što se radi, a sa druge strane, nećemo slati inspekciju u najmanjem rizična preduzeća ili subjekte zato što je tamo najlakše nju vršiti, a ostaviti nerizične subjekte bez nadzora. Što je najvažnije iako niste registrovani moći ćete i bićete, podlećićete inspekcijskom nadzoru što danas vrlo često nije slučaj.
Kada je reč o drugom vašem pitanju, Zakon o zaposlenima u AP i lokalnim samoupravama prošao je već javnu, zvaničnu i formalnu javnu raspravu već u prethodnom periodu, a sada smo je obnovili u skraćenom postupku i očekujemo da prikupimo poslednje sugestije i da pripremimo taj predlog za Vladu do kraja avgusta, a postom će ići u Skupštinu.
Vaše pitanje o viškovima je jako važno. Mnogo se ovih dana govori i postoji izvesna nervoza, pa možda i nestrpljenje u javnosti da se sa podacima izađe, a ja moram da naglasim da mi u ovom trenutku imamo relativno pouzdane brojeve i to zahvaljujući Ministarstvu finansija u prethodnoj Vladi, koja je po prvi put jedan takav napor uložila, da uopšte znamo koliko ima zaposlenih, a ne koliko ima viškova.
Procena viškova je proces koji zahteva da znamo koliko nam ljudi treba u svakoj instituciji, a da bismo znali koliko nam ljudi treba u svakoj instituciji, treba da znamo koji je zadatak svake institucije.
Sve su to zadaci i poslovi koje zapravo u svim ovim godinama, od kada su započete reforme na putu ka EU, od 2001. godine nije bilo jasno ni čiji su zadatak.
Ovo je prvi put da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu zapravo objedinjuje zadatak i da određuje, da se bavi time kakva treba da bude struktura organa, ali i time koliki broj zaposlenih i kolike plate i da se na tome, da se to sve radi pravilno, tek uspostavlja.
Međutim, jasno je da su najozbiljniji viškovi o kojima najviše govorimo zapravo u javnim preduzećima. Kada gledamo organe državne uprave, a često je to slučaj i na lokalnom nivou, ma da ne uvek, vidimo da brojevi zaposlenih nisu rasli onako kako se to dešavalo u zavisnim institucijama ili pre svega u javnim preduzećima, ili institucijama i ustanovama u toku prethodnih godina.
Ono što je više zabrinjavajuće, vidimo vrlo često da zapravo postoji neadekvatnost u strukturi, da nam nedostaju dobre veštine, da je to jedan nefleksibilan sistem u kome je pre svega posao koji je pred nama, da vidimo kako da podignemo njihovu delotvornost, kako da postanu operativnija tela.
Mi to možemo, a ja mislim da bi se i moje kolege i mnogi ministri složili, da se suočavamo sa velikim teškoćama u tome da od ovih ministarstava i državnih organa, dobijemo rezultate kakvi su Srbiji potrebni.
Dakle, u ovom trenutku, ministarstvo je obezbedilo sredstva koja će u ostatku ove godine da nam pomognu da identifikujemo, ipak u državnoj upravi, jer se javnim preduzećima ovo ministarstvo ne bavi.
Obezbedićemo mogućnost da do kraja godine identifikujemo gde ipak u državnoj, odnosno javnoj upravi, bez javnih preduzeća, postoje očigledno viškovi, a oni postoje u najčešće manjim institucijama i da pripremimo da u toku sledeće godine na tome radimo.
Međutim, nije glavni cilj u tom procesu smanjenje viškova, već preuređivanje organizacije i usmeravanje kapaciteta i institucija da rade ono što treba i često će dolaziti do prezapošljavanja iz jednog dela u drugi.
Na kraju, kada je reč o Zakonu o nacionalnim savetima, o nacionalnim manjinama, kao što znate, pred nama su izbori za nacionalne savete i sačekaćemo da se ti izbori završe, da se konstituišu nacionalni saveti i da onda sa tim novim mandatom krenemo u izradu novog zakona ili izmene i dopune zakona, ali to ćemo još videti, kako bismo se uskladili sa zaključcima Ustavnog suda. Hvala.
