Niste mi dali vremena, mada sam ga prekinuo jednom, ali tu si žbiri ovi, nema veze.

Trebali ste to da kažete. Sada nije tu, sada možete kad sam ja predsedavajući. Nije korektno, ipak sam ja žensko.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, po amandmanu.

Slažem se da je neko trebao da bude hrabar kada je tu bio premijer, ali šta da se radi.
Što se tiče samog amandmana, pitam građane Srbije, imate na internet sajtu kompletan predlog zakona, traži neko da se briše definisanje šta je predmet prodaje i time pokazuje svu besmisao svojih amandmana. Znate, kada neko hvali privatizacije koje su tolike ljude ostavile na ulici, sve vam je onda zaista jasno i potpuno je građanima Srbije danas jasno zašto neko ne želi da privatizacije u ovoj državi konačno budu transparentne. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.
Imate još nešto malo vremena. Izvolite.

Vreme poslaničke grupe.
Dakle, molila bih ministra radi, i ministar će uskoro videti da je za njega bolje kada ga ja napadam, nego kada ga ovako brane, da pažljivo biramo reči kada govorimo o posledicama ovog zakona, jer će problem dobre primene ovog zakona biti zajednički problem ako imamo odgovornost prema 100.000 ljudi koji će primenom ovog zakona morati ostati bez plata.
Tako da, kada budete istrajavali u raspravama sa nama, koji imamo kritiku za zakon i predloge, da zaista vodimo računa da govorimo o ovom zakonu o privatizaciji, o ovom predlogu zakona, jer on ima jedan cilj koji se zajedno sa Zakonom o radu, Zakonom o stečaju, izmenama i dopunama Zakona o stečaju, a videćemo da li će biti i izmena i dopuna Zakona o Agenciji za privatizaciju, ako ona ne bude mogla u kapacitetu sa ovim izmenama da obavi sve poslove, primena ovog zakona, oročena, treba da se završi time da nemamo preduzeća u restrukturiranju ili da ih imamo privatizovana, da za ona koja ne može bude raspisan stečaj, što znači da će ljudi ostati bez posla.
Želja da se to sakrije jednostavno nije moguća, ali volja da o tome podelimo kroz dijalog argumente i da nađemo načina da podržimo ljude i ministra koji bude imao plan za konačnu primenu ovog zakona značiće mnogo za naš zajednički odgovoran odnos prema jednoj jako ozbiljnoj temi. Na svakom je na volju da li će da nastavi da priča o tome da ovaj zakon neće ostavljati ljude bez posla, ali ovaj zakon, ako bude efikasno primenjen, demantovaće sve nas ovde za tri meseca, šest meseci, godinu dana, sa punom svešću o tome da to radimo zbog problema koje preduzeća u restrukturiranju, neuspele privatizacije i prethodne odluke i Vlada, i ove Vlade i one pre nje, i one pre 2012. godine, imaju kada su u pitanju preduzeća u restrukturiranju.
Restrukturiranje je po prvoj odluci trebalo da se završi za godinu i po dana, pa se desio pritisak da se taj rok produži. Pa je trebalo po drugoj odluci da se završi, pa se desio pritisak da se to produži, pa smo u ovom skupštinskom sazivu produžavali rok.
Nemojte, to samo mogu da vas zamolim, svakoga ko bira način na koji argumentuje objašnjavanje onih zbog kojih mi ovde sedimo, da nas volja da okrivimo nekoga za bilo koje bivše otpuštanje, da nas zaslepi da se ovde radi o otpuštanju. Naš zadatak je da se zajedno dogovorimo kada i kako oni da se zaposle, ali ovaj težak proces prvo mora da bude završen primenom ovog Zakona o privatizaciji. Hvala vam.

Reč ima Neđo Jovanović.

Hvala, predsednice.
Mi u poslaničkoj grupi SPS tek posle ovakvih komentara možemo biti potpuno ponosni što smo 2001. godine bili protiv Zakona o privatizaciji, koji je generisao i determinisao sve ove probleme sa kojima se danas susrećemo i zbog kojih se, na kraju krajeva, i donosi ovaj zakon.
Podsećanja radi, jer su neki očigledno sada u fazi amnezije, još 2008. godine je trebalo da se proda kompletan društveni kapital subjekata u privatizaciji. Zašto nije? Ko je tada bio na čelu Agencije za privatizaciju i ko je tada sačinjavao koalicionu vlast? To je pitanje koje treba postaviti onima koji iznose ovakve komentare.
Osim toga, prolongiranje roka za završetak postupaka restrukturiranja traje od 2006. do 2012. godine. Lično sam ovde gospodinu Dinkiću ukazivao više puta da je pogubno da se non-stop produžava postupak restrukturiranja i na taj način stvaraju štetne posledice. Ova Vlada je konačno definisala krajnji rok postupaka restrukturiranja, što smatram opravdanim.
Drugo, ono što smatram takođe bitnim, jeste da se naznači koji su to drugi modeli okončanja postupka restrukturiranja, osim ozdravljenja subjekata privatizacije u restrukturiranju, znači vraćanja u privredni život. To je jedan model. Drugi model je - ukoliko postupak restrukturiranja ne može da se sprovede, neminovno je da se otvori i stečajni postupak.
Zbog čega sada dušebrižništvo i ne znam ko krije da će veliki broj zaposlenih ostati bez posla u postupku stečaja, ali se postavlja pitanje – koliko je do sada ostalo bez posla onih koji su zbog postupaka restrukturiranja, koji su vođeni na ovaj način ostalo na ulicama? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje – zbog čega se nije vodila briga o onim nezaposlenima koji su bili zaposleni kod poverilaca subjekata privatizacije u restrukturiranju, koji zbog nemogućnosti naplate svojih potraživanja od FAP-a, od „Magnohroma“, od mnogih drugih, nisu mogli da prežive, nego su odvedeni u privrednu smrt? Sada dušebrižništvo u tom pravcu ne vodi ničemu.
Molim opet ministra, ako ikako može, da mi se odgovori na pitanje koje sam postavio pre svega zarad sudova. Ja se kao čovek koji potičem iz sistema pravosuđa, bavim se tim poslom, i te kako moram založiti za to da se ova pitanja koja su goruća, koja sudove opterećuju, koja sudijama vezuju ruke, razreše, da se ljudi ne dovode u situaciju da budu ni krivi ni dužni oglašeni vinovnicima za neujednačenu sudsku praksu, za nesprovođenje odluka, nedonošenje odluka, nepostupanje u skladu sa načelom suđenja u razumnom roku. Hvala vam lepo.

Hvala.
Reč ima dr Aleksandra Tomić.

Vreme poslaničke grupe.
Uvažena predsedavajuća, govorimo o članu 36. – predmet prodaje odnosi se na prodaju kapitala. Ovim članom definisan je praktično društveni kapital sa kojim treba da završimo. To je i suština i cilj ovog zakona. Pa gde su sad te evropske integracije? Gde je sada ta deklaracija za koju smo svi zajednički ovde u parlamentu pre manje od godinu dana doneli odluku i obavezali se da moramo da završimo sa društvenim kapitalom?
Drugi deo priče koji se odnosi da će mnogi ljudi ostati bez posla, pa odavno su oni ostali bez posla, ali platu koju primaju nije plata, nego naknada. Zašto ne reći da 17.000 malih preduzeća u privatnom vlasništvu nije ni otvorilo stečajni postupak koji je uništen upravo zbog ovakvih privatizacija koje su imali? Zašto ne reći da ste im otvorili sada mogućnost da otvore stečajni postupak? Zašto ne reći da je dve milijarde evra kapital preduzeća koja su u privatnom vlasništvu? Pa to je rezultat svih ovih privatizacija. Zahvaljujem vam se.

Hvala.
Ispravljamo grešku. Izvinjavam se poslanicima koji su podneli amandmane, proverili smo, ali moram da pročitam zbog stenograma.
Na naziv iznad člana 34. i član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
To je strana 43 iz sinopsisa koju sam propustila, zaista. Hvala vam.
Na naziv iznad člana 37. i član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović i Gordana Čomić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima Gordana Čomić.