Da, ali baš mene spominjete a niste tražili repliku na mene.

Zar ja ne smem da vas pitam, kao predsednika Skupštine?

Sama sebi da dam reč ne mogu.

To nije cilj. Ja vas pitam retorički. To shvatate.

Inače je prošlo dve minute i 32 sekunde, replicirali ste i meni i Babiću i ne znam više kome. Puno vam hvala, sigurno ćete dobiti reč, ako to bude bilo potrebno. Znači, repliku je izazvao Borko Stefanović, odgovorio mu je Babić, onda je Borko Stefanović odgovorio.
Reč ima Zoran Babić. Bez ljutnje, rekli smo – ko izazove, s onim drugim se završava, pa pazite. Izvolite.

Zahvaljujem se na odgovoru. A potvrđeno je da autocenzure nema, ali da postoji strah zbog nemanja argumenata i zbog toga se radije bira neki ćošak ove Skupštine, što mračniji i što dalji od ove sale, iz kojeg može da se tvituje, može da se procenjuje da li se neko ponaša bahato ili se ne ponaša bahato i odatle, iz tog ćoška, iz te pomrčine, znate kako su neki poslanici hrabri. Znate kako, kad stanu pred ogledalo pa kažu – ne da ću da mu kažem, ma svašta bih mu ja rekao, ma ne bi mogao da mi odgovori. Ali, pomrčina.

Tu se ne vodi debata. Zavučeni u mišju rupu, zato što se izriču neke stvari koje nemaju veze sa istinom, nemaju veze sa realnošću, a onda kada možemo da debatujemo u ovoj sali, totalno demokratski, bez ikakvih ograničenja, i to je jučerašnja debata pokazala, ostali smo sinoć do pola 12 i ja sam zahvalan podnosiocima amandmana što su nam omogućili da tako dugo debatujemo o dobrim zakonima, i današnjim podnosiocima amandmana jer ćemo i danas moći da debatujemo, SNS ima i volje i snage da debatuje na pravom mestu, a ne ispred ogledala, u pomrčini, izigravajući mnogo većeg i mnogo značajnijeg nego što to jeste.

Poručujem gospodinu Stefanoviću – doći će i naredni poslednji četvrtak u mesecu, baš onako kako ide po Poslovniku. Biće ponovo ovde Vlada. Cela Vlada je sinoć bila u parlamentu, a poslaničke grupe DS nije bilo. Verovatno da su vežbali pred nekim ogledalima kako bi oni to pitali, samo da imaju pravo.

 

 

Hvala.

Reč ima Borislav Stefanović, pomenut je. Izvolite.

Zaista nema potrebe za takvim rečima.
Gospodine Babiću…

Nemojte, molim vas. Rekli smo da se nećemo obraćati direktno. Ja pokušavam, ali nikako da upamte. Ali, neću da vas kaznim. Izvolite.

Hvala.
I vi i ja i svi poslanici su svesni da Poslovnik koji jeste pisala DS i koji ima značajnih nedostataka, naročito kad neko misli da će večno biti na vlasti, a onda ode u opoziciju, što će se i vama desiti, dakle, u toj situaciji, taj Poslovnik izuzetno jasno, precizno i u velikom obimu štiti predsednika Vlade da može da govori koliko god on hoće, bez bilo kakvih ograničenja. To je činjenica. Prema tome, i gospodin koji je govorio, i ja i vi znamo da kada gospodin predsednik Vlade uzme reč, može da govori koliko god hoće i da niko ne može da mu odgovori.
Što se tiče budžaka, pomrčine, ogledala, na to neću odgovarati, osim što ću i ovaj put pozvati javno bilo koga od njih, ali prvog i najvećeg i najvažnijeg, a to je gospodin Vučić, neka bira koju god hoće televiziju, kada god hoće…