Sedmo vanredno zasedanje, 01.08.2014.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedmo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/211-14

4. dan rada

01.08.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 20:05

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Hvala. Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O JAVNIM MEDIJSKIM SERVISIMA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Zoltan Pek, Anamarija Viček, Mirko Čikiriz, Dragomir Karić, Zoran Živković, Vladimir Pavićević, Borislav Stefanović, dr Blagoje Bradić, Nenad Čanak, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić, Dejan Čapo, dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević, Enis Imamović, Riza Halimi, Šaip Kamberi, Vesna Marjanović, Gordana Čomić, prof. dr Janko Veselinović i Zoran Babić.
Primili ste izveštaje Odbora za kulturu i informisanje i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Ukoliko prekoračim vreme od dva minuta, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Naime, pošto sam dugo pratio stanje medijske scene u Srbiji i bio aktivni učesnik Kragujevačke inicijative, i učestvovao na svim javnim raspravama i debatama, silno sam se obradovao kada je Ministarstvo pravde 2011. godine, septembra meseca usvojilo strategiju razvoja medijske scene u Srbiji.
Nakon toga su dolazile do nas, aktivnih učesnika, različite informacije koje su se kretale u dva smera.
Prvi smer je bio da će medijska strategija biti promenjena pod interesom, pod uticajem medijskih interesnih lobija, a druga da će ostati na snazi, ali da neće biti primenjena u zakonskim rešenjima.
Zbog toga sam preventivno za ovih nekoliko godina, nekoliko puta postavljao pitanje Ministarstvu kulture i informisanja, da li će biti promenjena medijska strategija i da li će biti formirani medijski regionalni centri.
Dobio sam uveravanja u pisanom obliku da će medijska strategija biti ispoštovana i da će građani na svom području preko regionalnih javnih servisa dobijati informacije od značaja za njihov život.
Međutim, bez obzira što su medijski zakoni u osnovnim načelima, posebno prva dva, sasvim dobri, bez obzira što je vaša namera odlična u svim strateškim pravcima, podržavamo i ovu Vladu Republike Srbije i vaše ministarstvo, a posebno što se tiče izlaska države iz vlasničke strukture medija, transparentnosti vlasništva i svih ostalih značajnih načela.
Ono za šta se zalažemo, to je ono za šta se zalagalo i ovo ministarstvo kulture nekoliko godina, a sada odustalo. To je za formiranje šest regionalnih javnih medija.
Zbog čega? Pre svega, ne samo zbog strategije, već i zbog potrebe građana Srbije.
Evropska komisija i niz evropskih institucija su dale jako pozitivno mišljenje u pogledu medijske strategije. Predloženi tekst zakona po našem mišljenju je trebao da bude u duhu sa medijskom strategijom i interesom svih građana Srbije koji žive van teritorije Pokrajine Vojvodine, a one se ogledaju u dobijanju blagovremenih i specifičnih informacija sa područja, na kome ti građani žive i rade, a koje je pokriveno frekvencijama regionalnih javnih servisa, odnosno, trebalo bi da bude.
Predloženi amandman je u skladu sa nizom preporuka ministara SE, jer bliskost stanovništva lokalnim i regionalnim javnim servisima predstavlja suštinsku neophodnost. Ti servisi treba da budu prilagođeni potrebama i očekivanjima građana. Lokalne regionalne vlasti treba da iskoriste visok stepen decentralizacije i kapacitet za nezavisne akcije u pružanju tih servisa.
Decentralizacija u oblasti javnih servisa mora biti u skladu sa načelima koezistentnosti i jedinstva primena javne politike za dobrobit svih građana, koordinaciju i teritorijalnu solidarnost.
Neophodno je razvijati brend preduzeća javnog servisa tako da sadržaj bude lako prepoznatljiv u obilju i ostalih medijskih sadržaja i servisa.
Ukoliko se zakonom ne predvidi postojanje regionalnih javnih radio-televizijskih servisa, bili bi diskriminisani građani južno od Beograda, jer ne bi bili u ravnopravnom položaju.
Kada je u pitanju ostvarivanje javnog interesa, u oblasti javnog informisanja na lokalnom i regionalnom nivou, javni interes za informisanjem nije manji u Kragujevcu, Vranju, Leskovcu, Pirotu, Nišu, nego u Vojvodini.
Evropska komisija je preporučila kako bi trebalo da izgleda medijska scena i preporučuje postojanje 10 do 15 regionalnih javnih servisa u Srbiji.
Evropska iskustva nam govore da Austrija ima devet regionalnih javnih servisa, Nemačka 11, Švedska 19, Velika Britanija 11, Danska osam, Norveška 11, a regionalni javni servisi postoje i u Hrvatskoj, Mađarskoj i Bugarskoj.
Ministarstvo u svom odgovoru kaže da se ovaj amandman ne prihvata zbog toga što uvođenje regionalnih medijskih servisa zahteva značajna javna sredstva koja se u ovom trenutku ne mogu obezbediti. Ono u šta sam ja ubeđen, na osnovu analize postojećih javnih sredstava, da javna sredstva postoje ali da nisu dobro raspoređena.
Zbog toga postavljam sledeća pitanja: koliko novca RTS i RTV čije postojanje kao javnih servisa u potpunosti podržavamo, kao blago od nemerljivog nacionalnog značaja, koliko godišnje novca dobijaju iz budžeta Republike Srbije? Zatim, koliko RTS dobija godišnje novca od pretplate koju plaćaju građani Srbije? Koliko RTS ostvaruje prihoda od drugih izvora? Koliko novca bi trebalo za finansiranje šest regionalnih javnih servisa? Da li postoji veliki disbalans u primanjima zaposlenih koji rade u javnim servisima RTS i RTV, jer postoje i podaci koji ukazuju da mnogi imaju i preko 200 hiljada dinara platu, ali većina ne. Da li su prosečne plate u lokalnim i medijima sa regionalnom frekvencijom višestruko manje i koliko će novca dobijati iz takse, koliko ministarstvo predviđa da će se dobijati novca od takse kada taksa bude uvedena na tri i po miliona brojila u Republici Srbiji?
Molim vas da mi date te podatke, da bismo mogli na podlozi brojki da raspravljamo i da vidimo da li ima tih sredstava? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Tasovac.

Ivan Tasovac

Ponovo pominjete regionalne medijske servise, umesto da koristite pravu reč, a to su lokalne televizije, koje se finansiraju u ovom trenutku u potpunosti sa budžeta.
Moramo da se dogovorimo oko terminologije. Ovde niko ne ukida javne servise, odnosno regionalne servise, a vi stalno govorite o tome. Opet kažem, u potpunosti je legitimno da smatrate da država treba da se povuče iz vlasničke strukture svih medija i da onda tražite izuzetak za šest, sedam, devet ili 13 gradova. To je vaše pravo. Ali, poređenje sa Austrijom, Nemačkom, Švedskom, u ovom trenutku u odnosu na njihov BDP, mislim da zaista nije do kraja racionalno.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković.
...
Srpska napredna stranka

Ivana Stojiljković

Srpska napredna stranka
Poštovana predsednice, cenjeni ministre, dame i gospodo poslanici, želim da kažem da SNS ne može da podrži amandman koji je podnet na prvi član Predloga zakona o javnim medijskim servisima kojim se traži da se zakonom formira i obuhvati i rad šest regionalnih javnih medijskih servisa. Želela sam da dam obrazloženje, ali je cenjeni ministar već donekle odgovorio.
Ovim zakonom se pre svega uređuje rad javnih medijskih servisa, odnosno ustanova RTS i RTV, odnosno republički i pokrajinski javni medijski servis. Dakle, predmet ovog zakona nisu regionalni javni servisi, ne zato što SNS ne podržava njihovo formiranje i kao što je već rekao ministar, oni postoje kao način da se obezbedi bolje i pravovremeno informisanje na regionalnom nivou, već zato što trenutna situacija u republičkom budžetu ne omogućava da se to tako zvanično i obezbedi u većem broju.
Treba napomenuti da na ovaj način formiranje šest regionalnih medijskih servisa traži definitivno veća finansijska sredstva.
Prema podacima RRA, trenutno postoji 48 regionalnih radio-stanica i 30 regionalnih televizijskih stanica, koje najvećim delom obavljaju upravo ovaj svoj zadatak. Ja dolazim iz Zlatiborskog okruga i mi smo iz unutrašnjosti, mogu da pohvalim sve radio i televizijske stanice sa regionalnom frekvencijom, da zaista vrše na najvišem nivou informisanje javnosti i u našim sredinama. Zato je upravo pomoć regionalnim frekvencijama odnosno ovim medijima sa regionalnom frekvencijom i njihovom radu od velikog značaja u smislu informisanja lokalnih sredina.
Sigurni smo da će javnost a i novinari razumeti zašto odbijamo ovaj amandman i zašto ne možemo da ga prihvatimo, ali svakako da težimo budućoj decentralizaciji medijskog prostora. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Saša Mirković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Saša Mirković

Samostalni poslanici
Ja sam se javio i prilikom amandmana za prošli zakon, ali smo isto pričali o javnim servisima pa samo da dopunim ponovo kolegu Čikiriza.
Nemoguće je da imamo šest regionalnih javnih servisa koji do sada nisu postojali, a ne 24. Ne bi bilo korektno prema ostalim okruzima. Hteo sam samo da dodam na ovo što je reko ministar malo pre, vrlo je nezgodno da se deli pretplata, tj. taksa, da kabl-operateri, uopšte regulišu to sa RTS-om, zato što nemaju svi građani Srbije, nije kablirana cela Srbija, 67% Srbije je kablirano, 33% nije, tako da bi bukvalno imali podelu građana na one koji imaju kabl i one koji nemaju kabl i koji iz etra gledaju RTS. Jedino je logično rešenje ovo koje je Vlada donela.
Slažem se s ministrom kada je malo pre rekao u vezi BDP između skandinavskih zemalja i kod nas, da je to malo u disproporciji, tako da je to prosto nemoguće da imamo i javne servise i ovoliki broj lokalnih medija. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Tatomir.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Tatomir

Srpska napredna stranka
Poštovana predsednice, poštovani ministre, obratio bih se dragom kolegi. Vi ste donekle u pravu, ali opet mešate neke stvari. Znači, treba da definišemo šta je regionalni i javni centar. Daću vam primer Francuske.

Na severu Francuske centar regiona je grad Lil. U gradu Lilu postoji regionalni televizijski centar. Međutim, taj regionalni televizijski centar pripada francuskoj državnoj televiziji. Znači, taj regionalni televizijski centar emituje svakog dana program 24 sata dnevno za svoj region. To je ono što vi želite da imamo, jel tako? Pri tom se svakog dana između 12 i 12.30 sati uključuje na nacionalnu mrežu francuske televizije. Taj regionalni javni centar u Lilu finansira državna francuska televizija. Taksa ili pretplata u Francuskoj je 120 evra godišnje i to mora da se plati kada se plaća porez. Francuska državna televizija ima pet svojih kanala. Besplatnih.

Šta to znači? Ako pretpostavimo da bi Niš trebalo da ima svoj regionalni centar, onog trenutka kada mi imamo jak javni servis koji može to finansijski da podrži, a moći će onog trenutka kada se bude uvela taksa 2016. godine, javni servis ili RTS, koji ima svoje dopisništvo, studio u Nišu, je li tako, u Kragujevcu…