Zahvaljujem.
Moje izlaganje o predlogu izmena i dopuna Zakona biće povezano u tri različita dela.
Jedan citiranjem ministra koji je obrazlagao sam predlog izmena i dopuna Zakona i druga dva citiranjem reči ministra koje je dao tokom rasprave.
Ministar je svoje obrazloženje počeo sa rečenicom – imamo jedan problem da se svaki dan javljaju problemi u zdravstvu, što je tačno i to je bila argumentacija da se, uz obrazloženje da imamo nedovoljan broj ljudi specijalista i ljudi koji su specijalisti u relativno zrelom dobu, kao argumentacija da bi se uklonilo dve godine obaveznog staža, radi specijalizacije i da stalni radni odnos bude ne bude kriterijum da bi se dobila specijalizacija.
To je najkraće pre čitanja celog obrazloženja i potpuno je u pravu. Ministar ima potpuno legitimitet da čita obrazloženja kao što ja imam pravo da podsetim da su skupštine mesto gde se čita kod kuće a govori se na sednici, jer se onda skupštine ne bi zvale parlamenti nego legtitamenti, ili leđeramenti, kako god.
Nije dobro da se čita obrazloženje i od toga niko nema koristi. To je opaska koju ja rado podelim sa ministrima, bez obzira da li ih podržavam ili ne i sa kolegama poslanicima koji su skloni čitanju. Za čitanje se dobijaju čitalačke značke a za govor se radi dijalog.

Molim vas vratite se na temu.

U temi sam, pošto govorim o čitanju obrazloženja. Nisam rekla da je ministar bezobrazan, nisam rekla da je ministar na bilo koji način zloupotrebio svoj položaj pri praćenju bolesnog deteta, nisam spominjala Aleksandra, govorila sam o čitanju obrazloženja ministra. Dakle, tema.

To bi bila tema da je ovo čas iz književnosti, a ovo je sednica Narodne skupštine i ja vas molim da se vratite na dnevni red.

S obzirom da to nije rečeno ministru koji je čitao obrazloženje, ja upravo u korist vašeg stava o Skupštini i govorim o tome da se kod kuće čita lepo, izražajno, a da se u Skupštini govori.
Šta nam je ministar rekao kada govori o zakonu koji za pet do deset godina treba da donese izmene na bolje u strukturi i u broju doktora specijalizanata sa završenim specijalizacijama i subspecijalizacijama? Rekao nam je potpuno međusobno suprotstavljene stvari. Dakle, rekao je da za proteklih 10 godina su ove dve odredbe sprečavale da dobijemo specijalizante, što ničim nije argumentovano niti je ičim analizirano. Šta je to tačno što je tokom primene ove dve odredbe sprečavalo specijalizacije svršenih studenata medicine nakon prakse?
Ako se kaže da sad ne mora da ima dve godine staža pa će to da ubrza, onda nam je opet nedostajala analiza - u kom broju? Da li je za proteklih 10 godina bilo 47 specijalizanata, pa će sad da ih bude 52 ili je bilo tri specijalizanta, pa će sada da ih bude 300? Tome služi govor kojim se obrazlaže razlog zašto je neka odredba sprečavala dobar razvoj u sektoru i to tako da nam je do dobrog razvoja u tom sektoru svima bez ikakvog zaostatka stalo.
Dalje, ono što ministar je u svom obrazloženju je takođe zaboravio da dojasni i da pojasni do kraja je da primena ovog zakona ne povećava troškove. Ponovo jedna kontradiktornost. To znači da su sve specijalizacije besplatne, da niko ništa ne plaća ili znači da će broj specijalizanata ostati isti. Drago mi je što sam oraspoložila ministra, jer vam time dokazujem šta znači kad govorite, a ne kad čitamo obrazloženja.
Znači, ako hoćemo da se poveća broj specijalizanata, ako hoćemo da se poveća broj studenata koji su završili i ostalo, ako čak ste vi skloni, i tu se ja sa vama potpuno slažem, da se otvori prostor za specijalizante koji hoće sami da finansiraju specijalizaciju, gde će biti ovaj trošak i kako to da ga neće biti? Ako ga neće biti, da li onda imamo povećanje broja specijalizanata?
Toliko o obrazloženjima zakona i bila bih vam zahvalna ako možete da mi odgovorite na ta dva pitanja o tome šta znači reč „da nema troškova“. Znam da se to odnosi na primenu ovog zakona, ali primena ovog zakona istovremeno u vašoj rečenici kaže da treba da donese boljitak većim brojem specijalizanata. Ne može oba, ili jedno ili drugo.
Ako možete ukratko o broju ljudi koji su bilo koju specijalizaciju imali za proteklih 10 godina, jer se pozivate na loše iskustvo primena tog zakona u tom periodu.
Drugi deo je po meni mnogo ozbiljniji, jer je ministar izjavio da je fond RFZO servisna služba i da Ministarstvo finansija nema ništa o zapošljavanju lekara. Ministra je neko jako obmanuo. Ministar za to ne mora biti odgovoran. Imam puno razumevanje za ministra koji je izabran i koji je relativno kratko na svojoj funkciji i nemam tu nikakvu zamerku, ali je to vrlo ozbiljna obmana, pošto fond RFZO nije nikakva servisna služba. Fond je indirektni korisnik budžeta i dijalog koji se razvio o potrebi reformi fonda je jedan ozbiljan dijalog. Zahvalna sam ministru što je prihvatio da se o tome uopšte razgovara. Vi ste prvi ministar koji uopšte hoće da izgovori bilo kakvu reč o potrebi reforme RFZO-a. Bez obzira da li je reč o ministru koga ja podržavam ili kome sam opozicija, ne volim da ministri budu obmanuti, a kada izgovorite rečenicu u Skupštini da je Fond servisna služba onda ste vrlo ozbiljno obmanuti, kao što ste obmanuti o tome da Ministarstvo finansija nema ništa sa zapošljavanjem.
Ova skupština je donela zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru i taj zakon je loš i taj zakon proizvodi probleme u celokupnom javnom sektoru. Proizvodi ogromne probleme u sektoru usluga i socijalne zaštite, proizvodi probleme gde god hoćete. Mi smo tako kritikovali zakon, ali ne može onda ministar par meseci nakon glasanja o tom zakonu ili godinu dana nakon glasanja o zakonu kaže da Ministarstvo finansija nema za to ništa. Sad će da ima i opet će da ima. Imali smo problem sa tim zakonom kod rešavanja sanacije problema poplava i taj problem ćemo imati i za lekare.

Čomić, molim vas, govorite o temi dnevnog reda. Zakon je donet u decembru mesecu prošle godine.

Govorim o temi dnevnog reda. Pošto je ministar zdravlja u svom objašnjavanju zakona govorio da ministar finansija nema ništa sa smanjenim brojem i zabranom zapošljavanja lekara.
Podsećam ministra finansija da je obmanut, a sada sam žalosna ako treba i vas da podsećam da ste obmanuti u činjenici da je zakon o tome donet i da ministar finansija može samo da sprovodi zakon.
Na početku svog izlaganja rekla sam da ću govoriti u tri dela – o tome šta je ministar pročitao, o tome šta smatra nedovoljno jasno objašnjenim i o drugim rečenicama koje je ministar u svojoj diskusiji podelio sa Narodnom skupštinom. Tako da, zamolila bih da se svi pažljivo slušamo. Ja vrlo pažljivo slušam sve narodne poslanike. Dakle, te dve stvari oko kojih ste obmanuti treba razjasniti.
Poslednje, o ličnom stavu. Ovo zaista jeste potpuno lični stav. Nema načina da ga predstavim kao deo ideologije ili kao bilo šta što je vezano sa vašim dobrim procenama o Predlogu zakona koji ste branili sa deljenjem informacija, o kojima ste očigledno obmanuti. Radi se o vašim opisima rada studenata medicine. Govorili ste o učenju, govorili ste o godinama mučenja, žrtvovanja i golgote.
Znate, ako želite da u našem društvu podstaknemo volju za znanjem, ako želite da podstaknemo da je dobro učiti celog života, onda bi bilo dobro da se odreknemo takvog stava šta znači učenje. Ne sumnjam da je nekim ljudima to stvarno mučenje i golgota. Meni nije, zato govorim o ličnom stavu. Najdobronamernije smatram da bi ministar morao da se uzdrži od takve kvalifikacije studija medicine, čak i da lično imate takav stav. To su te finese kad ste ministar i kad ste samo lekar, kakve god specijalizacije, da učenje i studiranje ne može i ne sme da bude u našem društvu kvalifikovano kao mučenje, žrtvovanje i golgta, pošto je ono što želimo da postanemo atmosfera u društvu gde je učenje proces tokom celog života.
I kada govorimo o celom životu i kada govorimo o novcu koji nedostaje RFZO-u, koji nije servisna služba, onda prost račun pokazuje da za svoj radni vek, pun radni vek, svako od nas otprilike između 25 i 30.000 evra izdvoji u RFZO. Zato mi je drago što ste prvi ministar koji hoće da govori o reformi RFZO-a. Ne kažem da će se to završiti u vašem mandatu, ni da imate dva mandata, ali mi je drago da počinjemo da govorimo o tome da li je to fond i ako je fond šta onda mora da radi, ako nije fond šta onda treba da radi, zbog toga što je novac koji svako od nas izdvaja kao zaposleni nešto zbog čega treba da dobijemo uslugu unatrag.
Spomenuli ste takođe u svom obraćanju da ćete vi biti krivi za sve. Nećete biti krivi ni za šta, osim u slučaju, na čega mi za sada uopšte ne ličite, da počinite krivično delo za koje će institucije da dokažu da ste krivi i da vam izreknu presudu. Bićete odgovorni, razlika je ogromna. Bilo bi dobro da i vi i svaki drugi ministar napravi razliku između ta dva pojma, kao što bi bilo dobro da ne ostanemo sasvim bez sluha za moju molbu da o učenju, o studiranju ne govorimo kao o mučenju i golgoti i žrtvovanju, jer ono to nije. Svako je učenje obogaćivanje sebe, a pogotovo lekari, mislim svaka struka, ne prestaju da uče celog svog života.
Da li će dobiti odgovarajuću materijalnu nadoknadu, da li će zaraditi za to za čega se kao lekari školuju, ja to ne umem da procenim. To je na svakom od lekara koji se bavi određenom strukom, ali da će svi stalno, celog života učiti, to sam sigurna. Učite i vi i to sam potpuno sigurna, jer malo koja profesija može u 21. veku da bude, da ostanete u profesiji, a da ne učite stalno.
Da li je zadatak i da li je plan ministarstva, da li je nadležnost ministarstva da sa nama podeli dijalog, sa Skupštinom prvo? Ja znam kako ide mreža ustanova, ja znam kako ide komunikacija između kliničkih centara, mreže zdravstvenih centara po Srbiji.
Ali, za kraj je pitanje – da li smatrate da bi bilo dobro da sa nadležnim odborom, u kojem su sjajni narodni poslanici iz svih političkih stranaka, ovde ima skoro 40 lekara, ne znam da li imaju svi subspecijalizacije i specijalizacije ali znam da su odlični poslanici, dakle, sa Odborom za zdravlje Skupštine Srbije da otvorite temu o tome šta je sve to što u zdravstvu Srbije treba da se dogodi sledeće godine, za dve godine ili za pet, ili za 10 godina, gde bi vaša ideja o tome da će ovakve izmene i dopune zakona pospešiti veći broj boljih kadrova specijalizacije, pa onda posledično i smanjiti liste čekanja i poboljšati ukupan kvalitet zdravstvene zaštite?
Bilo bi dobro da kao nadležni ministar sa odborom otvorite tu temu. Za tu temu će biti zanimljivo i to naglašavanje da se uzrast, dozvolite mi taj izraz, specijalizanata karakteriše da su suviše stari. Ja ne verujem da možete da nađete u bilo kojoj razvijenoj evropskoj bolnici izvrsnog specijalizanta na dobrom glasu sa 29 ili 30 godina, jer nije samo u pitanju da li oni imaju 45, 47 ili 50 godina. Bilo bi naravno dobro da su uspeli da završe sve to do 35-e, nego je u pitanju i to da su to ljudi na vrhuncu nekakve svoje lične karijere, ali naravno i onoga što mogu da daju kao naučni radnici i kao specijalizanti, ili ono zbog čega ja mislim da svako studira medicinu, a to je da pomaže ljudima.
Zahvalna sam vam za priliku da kada govorite zaista učestvujete u temi. Ne mogu a da ne izrazim žaljenje što o Fondu govorite kao o servisnoj službi, ili što smatrate da zakon o zabrani zapošljavanja nema nikakve veze sa lekarima ili bilo kim drugim u javnom sektoru, sa nadom da će biti dijaloga ubuduće. Ako možete da odgovorite na pitanje uporedno o broju specijalizanata za ovih poslednjih 10 godina na koje se pozivate i za godine koje su pred nama, ja bih vam bila zahvalna.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zlatibor Lončar. Izvolite.

Skoncentrisaću se samo na suštinu, da ne ulazimo u neku polemiku.
Pitali ste da nema dodatnih sredstava za specijalizaciju. Moram da vas podsetim da ste pažljivo pročitali, videli bi iz kog razloga nema dodatnih sredstava, jer svaka zdravstvena ustanova ima svoj plan za narednu godinu gde se uvrste ta sredstva koja treba da idu za specijalizaciju. Znači, to je plan koji ide po preporuci Instituta „Batut“, gde procenjuje koliko treba i na osnovu toga se i odvajaju sredstva i njih u tom smislu ima, tako da se ne odvajaju neka nova dodatna sredstva.
Ne zapošljavaju se ljudi. Postoji proces koji ide, jer oni već redovno rade taj posao, i oni koji vrše specijalizaciju, profesori odnosno nastavnici i oni ljudi koji administrativno odrađuju da do toga dođe. Zamolio bih vas samo pročitajte, videćete da je detaljno objašnjeno iz kog razloga nema dodatnih sredstava.
Što se tiče Ministarstva finansija, preslušajte, videćete, sigurno nisam rekao – Ministarstvo finansija, odnosno ministar finansija. Nema veze sa tim.
Ponoviću još jednom da svi čuju, to je da sam ubeđen da kada imate argumentaciju i kada u jednoj državi vam fale lekari da leče ljude, da će za to biti razumevanja.
Ni jednog momenta nisam rekao da ministar finansija nema veze sa tim, preslušajte pa ćete videti, jer nisam ni mislio, tako da nisam ni mogao da kažem, idem na nešto ljudski što je da jednostavno kad imate argumentaciju, imate činjenicu, imate podatke da je to nešto što nam treba, imate broj ljudi koji odlazi u penziju, imate ljude koji iz nekog drugog razloga odlaze, tako da i ta sredstva su deo tog budžeta koja ostaju, tako da mislim da je to krajnje jednostavna, preslušaćete pa ćete videti.
Što se tiče fonda, mi možemo da imamo različito mišljenje o fondu i to je sasvim normalno, ali ja vam kažem i to je moje mišljenje, da je fond tu da sprovodi politiku Ministarstva zdravlja. Meni je drago da vi dajete toliku ulogu fondu i da hoćete da, ako ja vas dobro razumem, predstavite da je fond nešto nedodirljivo ili bilo šta. Isto vam kažem da ja to tako ne gledam niti mislim da to tako može, niti je to u redu.
Ponoviću što sam sa kolegom pričao, kada sam odgovarao na pitanje, da se u fondu nalaze sredstva svih nas, da to nisu njihova lična sredstva koja su oni doneli od kuće, gde će se shodno tome i raspolagati tim sredstvima, kakva je politika resornog ministarstva i Vlade Republike Srbije, ja toliko mogu da vam kažem o mojoj viziji i fonda i ministarstva i Vlade, jer to tako smatram i tako gledam i ujedno to je po meni nekako sled događaja, nešto što je normalno u konstalaciji sistema koji postoji. Mislim da su to bile najvažnije stvari. Hvala.

Koleginice Čomić, po kom osnovu želite reč?