Loše tumačenje, zaista kratko ću pitati. Ministar je mene pitao, ako je dobro razumeo, ja želim samo da mu kažem oko čega imamo nesporazum.
Ako mi date odgovor da je u obrazloženju planirana sredstva postoje. Ona postoje pre ovog zakona, o tome vam i pričam. Ako ovaj zakon neće promeniti broj specijalizanata, a što ga onda donosimo?
Ako će promeniti broj specijalizanata, moraće da se donosi novi plan.

Izvolite ministre.

Nažalost, lepo piše koji su bili uslovi da bi neko dobio specijalizaciju. Ustanova je opredelila sredstva i dobila ih, ali ta ustanova nije imala lekare stalno zaposlene, a uslov da bi neko dobio specijalizaciju da bude stalno zaposlen, sledeći uslov je bio da ima dve godine one prakse kao klinički lekar. To su bili problemi i kada ste imali opredeljena sredstva i kada ste imali sredstva, niste mogli da ispunite uslove da dobijete specijalizaciju. Naravno da su na kraju vraćali sredstva, jer su to sredstva namenjena za to, ali sredstva su bila i sredstva imaju.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Milan Latković. Izvolite.
Neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege, zdravlje naroda predstavlja opšti društveni interes i najznačajniji resurs razvoja jednog društva. Polazeći od ove činjenice, Vlada Republike Srbije utvrđuje zdravstvenu politiku kojom definiše strateški plan, pravce razvoja javnog zdravlja. U cilju definisanja zdravstvene politike, Vlada donosi strategiju razvoja javnog zdravlja, strategiju razvoja zdravstvenog osiguranja i akcioni plan za sprovođenje strategije. Ovim dokumentima utvrđuju se ciljevi razvoja i definišu prioriteti za unapređenje zdravlja naroda.
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti obezbeđuju se normativni uslovi za operativno sprovođenje utvrđene zdravstvene politike i društvene brige za zdravlje stanovništva.
I pored objektivnih određenih kritika koje se mogu uputiti na račun organizacije zdravstvene službe u našoj zemlji, razvoj zdravstvenog osiguranja sigurno ne zaostaje puno za zdravstvenim sistemima u zemljama koje su ekonomski znatno jače od nas. Takođe, prema stepenu razvoja zdravstvene zaštite i brzini usvajanja zdravstvenih tehnologija, zdravstvena služba u Republici Srbiji je znatno iznad njenog ekonomskog razvoja.
Najveća zasluga za ovakav razvoj zdravstva pripada visoko stručnoj, specijalistički zdravstvenim kadrovima i to je ključan dokaz da ljudski resursi predstavljaju i najvažniji uslov razvoja zdravstvene zaštite.
I pored utvrđene zdravstvene politike i donete Strategije razvoja javnoga zdravlja, sprovedene analize kadrovske strukture u zdravstvenim ustanovama u Republici pokazuju da je u ovoj oblasti došlo do diskontinuiteta u razvoju, sa tendencijom i daljeg pogoršanja, naročito kada je reč o specijalističkim i subspecijalističkim kadrovima, kao nosećem činiocu razvoja zdravstvene zaštite.
Ovako nepovoljnom stanju najviše su doprineli: nedovoljan broj specijalističkog i subspecijalističkog kadra; nepovoljna starosna struktura kadrova; ograničavajući uslovi i postupci za slanje mladih lekara na specijalizacije; dužina trajanja samih specijalizacija, kao i dužina trajanja osnovnih studija medicine. Zbog svih ovih razloga, u praksi se najčešće upućuju zdravstveni radnici na specijalizaciju oko 30. do 35. godine svoga života, a prosečna starost zaposlenih specijalista i subspecijalista iznosi preko 50 godina života.
Nedostatak specijalističkog i subspecijalističkog kadra, kao što su i kolege u svojim izlaganjima iznele, posebno je izražen u deficitarnim granama medicine, kao što su: dečija psihijatrija, kardiologija, kardiohirurgija, radiologija, patologija i ostalo. Upravo nedostatak specijalističkog i subspecijalističkog kadra omogućio je nastajanje ovih famoznih postojećih lista čekanja i dijagnostičke procedure na visoko specijalističke usluge koje pružaju ovi kadrovi. Ove liste su naročito u nekim specijalističkim granama jako duge. Tu pre svega mislim na ortopedsku hirurgiju i oftamologiju, gde se čeka i preko 290 dana, dok se za ostale procedure i visoke specijalističke usluge čeka 30 do 60 dana, što u velikoj meri dovodi do produžetka toka lečenja, a i ugrožava zdravstveno stanje stanovništva. Takva situacija, nažalost, najviše pogađa socijalno najugroženije slojeve društva. Sve su to pokazatelji da se u praksi nedovoljno efikasno sprovodi strategija razvoja zdravstva.
Posebno pitanje predstavlja nepovoljan odnosno neujednačen teritorijalni raspored specijalističkog kadra. Na osnovu normativa kadrova i zatečenog zdravstvenog stanja, Ministarstvo zdravlja donosi godišnje kadrovske planove za svaku zdravstvenu ustanovu u Republici. Na ovaj način, planski se upravlja ljudskim resursima i značajno je unapređeno nasleđeno nepovoljno stanje iz ranijeg perioda u ovoj oblasti.
Međutim, ovde se radi o procesu koji se nije mogao završiti i rešiti za kratko vreme, odnosno za protekle dve-tri godine. Zbog toga, posao planskog upravljanja kadrovskim resursima treba i dalje unapređivati. Ovde naročito mislim na potrebu blagovremenog donošenja kadrovskih planova do kraja tekuće godine za narednu godinu, što u praksi do sada nije bio uvek slučaj. Problem nepovoljne kadrovske strukture u zdravstvenim ustanovama moguće je u velikoj meri ublažiti blagovremenom izradom plana specijalizacije i subspecijalizacije.
Da bi se ovaj akutni problem blagovremeno počeo rešavati, naš predlog jeste da Ministarstvo zdravlja odmah po usvajanju ovog zakona do kraja 2014. godine, za 2015. godinu utvrdi plan specijalizacija za svaku oblast medicine i za svaku zdravstvenu ustanovu, počev od doma zdravlja pa do kliničkog centra.
Mislim da se trebaju utvrditi kvote, odnosno omogućiti broj novih specijalizacija i subspecijalizacija, što bi na ovaj način trebalo premostiti prepreku koja je trenutno prisutna. Ovo treba objaviti na sajtu Ministarstva zdravlja. To bio ujedno i poziv za sve zdravstvene ustanove da započnu sprovoditi posebne procedure za upućivanje zdravstvenih radnika na specijalizaciju.
Pri tome, ne smemo zaboraviti i imati na cilju da se poboljša i teritorijalni raspored kadrova po zdravstvenim ustanovama i regionima kako bi se izbegla nedopustiva neujednačenost sa brojem lekara po pojedinim okruzima. Kao primer navešću da u Sremskom okrugu, iz koga dolazim, ima 209 lekara na 100.000 stanovnika, dok je u Nišavskom okrugu 424 lekara na 100.000 stanovnika. Upravo zbog toga, gospodine ministre, smatram da bi prioritet Ministarstva u narednom periodu trebao da bude ujednačavanje i smanjenje regionalnih razlika u našoj jedinstvenoj zdravstvenoj službi. Ako to učinimo, osiguraćemo da se i Srem primakne prosečnom broju lekara u Srbiji koji iznosi 307.000 na 100.000 stanovnika, što svakako zaslužuje po svim resursima koje poseduje.
Smatramo da je pored svega navedenog izuzetno važna za potpuno sprovođenje ovog predloga i odredba Predloga zakona kojom se zdravstveni radnik obavezuje da u zdravstvenoj ustanovi mreže provede u radnom odnosu dvostruki duži period u odnosu na trajanje specijalizacije. Ako to postignemo, ja mislim da ćemo doći do unapređenja kadrovske strukture zdravstvenih ustanova, obezbediće se bolje zdravstvene usluge u manjim razvojnim sredinama, racionalno će se koristiti kadrovski resursi i unaprediće se zdravlje stanovništva.
Gospodine ministre, mislim da je neophodno istrajati u doslednoj i principijelnoj primeni pravilnika o uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u pogledu kadra.
Na kraju želim da istaknem da je naročito važno da se ovim predlogom zakona skraćuje vreme upućivanja zdravstvenih radnika na specijalizaciju, pojednostavljuje se procedura odobravanja specijalizacije i zadržava se mogućnost volonterskih specijalizacija.
Ovim predlogom, kao i pratećim aktima koje će na osnovu njega doneti Ministarstva zdravlja, obezbeđuje se kontinuitet u razvoju zdravstva i unapređuje se kvalitet pružanja usluga stanovništva.
Iz ovih razloga, kao što je u svom izlaganju iznela i uvažena prof. Slavica Đukić Dejanović, poslanička grupa SPS-a će u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, gospodine ministre, poštovane gošće, danas ovde raspravljamo o predlogu kojim se predviđa izmena jednog člana. To je član 184. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Čitajući obrazloženje koje je stiglo iz Vlade, tu sam zapazio dve stvari koje su mi važne za moju raspravu ovde.
Jedno je kaže – cilj predloga izmena je unapređenje sistema zdravstva. To je u redu, generalno govoreći, a onda se dodaje – jedan od najvažnijih resursa, koji je osnov razvoja sistema zdravstvene zaštite, jesu ljudski resursi. Ni tu isto nema nikakve dileme, ali povodom ovoga što sam pročitao u obrazloženju imam tri stvari da ovde saopštim koje su ja mislim veoma važne, a kojima sugerišemo dodatne izmene predloga izmena zakona. Molim vas da pažljivo to razmotrite. Mislim da imamo dobar argument, koji treba da vama posluži da prihvatite naš amandman koji smo poslali, mada mislim da to već nije uvaženo.
Dakle, mi smatramo da je moguće bolje rešenje problema deficita lekara pojedinih specijalnosti u članu 184. Koliko sam ja razumeo, nisam iz te struke, a ako nisam dobro razumeo, može da mi se pojasni ovde, Vlada je, na primer, predložila da nezaposleni zdravstveni radnik može da uradi specijalizaciju iz oblasti deficitarnih grana medicine, ali tek po posebnoj odluci ministarstva.
Mi smatramo da je ovo jedna tačka koja zaslužuje jednu vrstu revidiranja. Da posmatramo ovu stvar možda malo iz jedne šire perspektive. Mi smatramo i predlažemo da nezaposleni zdravstveni radnik sa visokim obrazovanjem može stručno da se usavršava o svom trošku bez arbitriranja ministarstva.
Smatramo da je ovo bolje rešenje, uvažavajući i ovaj argument koji je gospodin ministar izneo kada je odgovarao gospodinu Živkoviću u odnosu na njegov nastup. Smatram da je, šire posmatrano, ovaj naš predlog bolje rešenje. To je jedna stvar.
Druga stvar, predlog o kojem raspravljamo, mislim da nije dovoljan da bi se moglo tvrditi, kako stoji u obrazloženju, da će se ljudskim resursima, kao jednim od najvažnijih resursa koji je osnov razvoja sistema zdravstvene zaštite, unaprediti sistem zdravstva.
Gospodine Lončar vi ste, mislim, sada prvi put od formiranja ove Vlade u Skupštini, u smislu odbrane jednog predloga zakona. Bili ste tokom instituta poslaničkih pitanja, ali ja sam očekivao da će te se vi ovde možda i pre promene ovog člana, ovog zakona pojaviti sa predlozima rešenja sledećih problema, ja sam ovde izlistao neke. Na primer – loše organizacije u sistemu zdravstvene zaštite, neadekvatno rukovođenje, loša organizacija u finansiranju zdravstvene zaštite. Očekivao sam da će se ovde u Skupštini pojaviti neke ideje koje će se ticati izjednačavanja privatnog i državnog sektora u zdravstvu ili rešavanja problema sistema zdravstvenog osiguranja. Tek kada bismo mi čuli šta je plan u svim ovim oblastima, gospodine Lončar, mislim da bismo mogli da se saglasimo oko nekih rešenja kojima će se zaustaviti odlazak ili odliv kadrova.
Dok sve ovo ne uradimo i ne pokažemo neke signale da se bavimo time, ljudi će odlaziti, pa i ljudski resursi će i dalje da nam bude tanak, a ljudi će… Sreo sam jednog čoveka pre neki dan, lekara, uči nemački jezik sada, on ima možda 45, koliko je rekao, godina i hoće da ide u Nemačku, kaže da ljudi odlaze u Norvešku, u Sloveniju, itd. Dakle, ljudski resursi neće se zaštiti ovim izmenama. Samo jednim malim delom, ali oko toga mi predlažemo izmene.
Treća stvar, gospodine Lončar, vi ste prvi put da branite neki zakon, pa otud razumem, ali ubuduće ja smatram da kada pišete obrazloženje za predloge izmena zakona ili zakona da treba da vodite računa o jezičkim konstrukcijama, dakle, o jeziku koji se koristi. Na stranici 6. u okviru ciljeva koji se postižu donošenjem zakona piše ovako – donošenjem ovog zakona postići će se sledeći cilj, kaže, „povećanje većeg broja stručnog kadra“. Ne može „povećanje većeg broja stručnog kadra“. Nije neophodno da bukvalno primenjujemo komparativ da bismo došli do superlativa u rečenici. Dakle, gospodo, ovde smo u Skupštini, ovde treba svaki papir da prođe neku proveru.
Pazite, na strani 10. piše, to mi je koleginica Jerkov sugerisala nakon što je pročitala, pa smo malo tumačili ovo obrazloženje, „u Republici Srbiji godišnje u od svih uzroka smrti umre približno 100 hiljada ljudi“. Razume se da umru od uzroka smrti. Ne umiru valjda od uzroka sreće, ljubavi i života.

Vreme.

Samo još jednu rečenicu.
Ovakav pristup ostavlja utisak površnosti i neozbiljnosti, u političkom smislu neodgovornosti, a mi kao narodni poslanici svaki put treba da reagujemo na takve loše pristupe. Hvala.

Slažem se kolega da je potrebno da uvedemo redakcionu komisiju kada budemo pisali obrazloženje zakona. Mislim da redakciona komisija obraća pažnju samo na tekst zakona, ali u pravu ste, treba voditi računa o takvim greškama.
Reč ima narodni poslanik Darko Laketić.