Stanje u srpskom zdravstvu je jako loše i to je opšte poznata stvar i nema potrebe da se ponavljaju svi detalji opisa tog stanja. Već smo čuli i to da smo poslednji u Evropi i liste čekanja. Za to, naravno, nije kriva samo poslednja Vlada, ni ova od pre sto i nešto dana, ni ova od pre 700 i nešto dana. To je jedan zapušten sistem jako dugo vremena bez bilo kakve velike želje da se urade neke ozbiljne reforme.
Prethodni ministri su imali neke dobre i mnogo loših ideja i uspeli su da mahom sprovedu ove loše ideje, a da dobre ostanu na strani.
Ova palijativna izmena jednog člana ovog zakona o zdravstvenoj zaštiti će naići na podršku poslanika Nove stranke ako bude usvojen amandman koji još više liberalizuje mogućnost lekara da o svom trošku upišu specijalizaciju i završe one specijalizacije koje su deficitarne, bez arbitrarnosti ministra i nekog drugog, jer nema potrebe da se u to meša, da li nama treba neki specijalista ili ne, bilo ko u ovoj državi. Time što je neko postao specijalista to mu ne garantuje posao, nego samo dobija to znanje, veštinu i to zvanje, a on može da zaposli u nekoj privatnoj klinici ili da ode u inostranstvo, ali potpuno je besmisleno da masa lekara sedi na birou bez mogućnosti da možda ako ima svoj potencijal finansijski da specijalizira.
Zastareo nam je sistem po svim merilima. Gde god da pipnete u bilo kom delu zdravstva, naićićete na nešto što više liči na XIX vek nego na XXI vek. Mnogi su razlozi za to. Neću da uđem u te razloge pre. Ne optužujem nikoga, odnosno optužujem sve koji su se bavili tim poslom zadnjih pedesetak godina.
Ono što je trebalo da bude očekivanje od nove Vlade, to je da ona, bar po svojim rečima, želi da uvede reforme i da promeni puno toga. Ništa se bitno nije promenilo. Time što ministar zdravlja unosi bolesno dete u avion koji treba da ga odveze na neko mesto lečenja, to nije reforma. To je zloupotreba. Posao roditelja je da se brinu o svom detetu na takav način, a posao ministra je da stvori uslove da lečenje deteta ne bude pitanje dobre volje SMS pretplatnika i da ne bude deo izborne ili postizborne kampanje, nego da to bude jedna potpuno normalna stvar.
Ne treba nam poseban fond za lečenje dece. Iz postojećeg fonda, dok on postoji, to mora da bude obezbeđeno. To ne može da bude obezbeđeno tako što smo pre neki mesec oteli od Fonda zdravstva preko 250 miliona evra ne bi li krpili rupe u penzionom fondu. Time, naravno, nije obezbeđena nikakva duga sigurnost isplate penzija. Nedostatak od 250 miliona evra u Fondu zdravstva mislim da je očigledan svaki dan. Ko to ne vidi, on ne živi u ovoj državi.
Reforme podrazumevaju da se učini puno stvari koje, čini mi se, mogu da se urade bez neke velike pompe, a da donesu veliku korist. Prvi korak je, recimo, da se spoje vojno i civilno zdravstvo. Ne postoji nikakav razlog, nikakve specifičnosti vojnog i civilnog zdravstva. Kada je rat, ne dao Bog, svi smo vojno zdravstvo. Kada je mir, nema potrebe za vojnim zdravstvom.
Upucavanje je češće na splavovima niz Dunav i Savu nego u vojnim objektima i na vojnim poligonima. Prema tome, ajmo da se ponašamo racionalno. Vojno zdravstvo je ostavilo nekoliko stotina hiljada metara kvadratnih bolničkog prostora koji zvri prazan, jer je projektovano za pola miliona aktivnih i pasivnih vojnih lica kojih je bilo pre 30 godina u Srbiji. Danas ih ukupno sa penzionerima nema 100 hiljada. To znači pet puta manje.
Nema potrebe nijedan dinar da se uloži ni u jednu ciglu za izgradnju vojnih objekata, jer oni postoje mahom pored objekata civilnog zdravstva. Recimo, Niš je tipičan primer. Između kliničkog centra i vojne bolnice je samo urgentni centar. Ponovo se baca dvadesetak miliona evra u cigle i crepove umesto u edukaciju, lekove, opremu, da bi se napravila nova zgrada koju će neko da otvori, da preseče onu vrpcu i da ostane prazna, kao što je slučaj sa urgentnim centrom koji stoji prazan trideset i nešto godina, a pored toga je vojna bolnica koja je inače prazna zbog toga, kao što sam rekao, nema dovoljan broj pacijenata. To je stvar koja može da se reši brzo.
Privatno zdravstvo, treba mu dati šansu da ono dobije na jednoj normalnoj tržišnoj konkurencije, mogućnost da pomogne građanima Srbije da dobiju bolji nivo zdravstvene zaštite.
Postojeći sistem, Bizmarkov sistem zdravstvene zaštite treba promeniti sistemom koji je poznat kao Beveridž sistem. Ja se nadam da ljudi iz Ministarstva znaju šta to znači. Hvala.
