Hvala.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević, Enis Imamović, Riza Halim i Šajb Kamberi.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Sabina Dazdarević.

Hvala gospođo predsednice.
Predloženim zakonom se predviđa da prema vrednostima imovine koja je predmet pravnog posla, a koja je do 600.000 dinara je predviđena jedna taksa, odnosno taksa će biti ista ukoliko je vrednost imovine 10.000 dinara i ukoliko je vrednost imovine 600.000 dinara.
Ovim amandmanom se cena takse usklađuje sa vrednošću imovine koja je manja od one koja je naznačena vrednost, odnosno predviđaju se manje takse za manje vrednosti imovine. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Koraić i akademik Ninoslav Stojadinović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Moje kolega i ja podneli smo amandman na član 1. koji se sastoji iz dva dela.
U prvom delu tražimo da se odeljak broj 7. tarifni broj 13a u stavu 2. da se reči – kao poklonodavca i deteta kao poklonoprimca posle tih reči doda – odnosno poklonodavca i poklonoprimca koji je zakonski naslednik prvog naslednog reda poklonoprimca po pravu predstavljanja.
Naime, imajući u vidu rešenje nasledno pravnih i poresko pravnih propisa i drugih propisa u pogledu zakonskog naslednog prava prvog naslednog reda, a na osnovu kojih su potomci ostaviočevog preminulog deteta po pravu predstavljanja izjednačeni sa ostalom ostaviočevom decom, smatramo da bi takvo rešenje trebalo primeniti i u ovom zakonu, odnosno da i ta deca budu oslobođena odnosno, da se na njih primenjuje umanjena taksa.
Drugi deo ovog amandmana se odnosi na tačku 1. i predlažemo da se reči – ukupna vrednost imovine koja je predmet pravnog posla zamene rečima – vrednost imovine koja je utvrđena pravnim poslom, jer šta to znači ukupna vrednost imovine pravnim poslom? Ko je taj koji će da procenjuje koja je to ukupna vrednost pravnog posla, zato tražimo da se radi pravne sigurnost stranaka predvidi da stoji – vrednost imovine pravnog posla koja je utvrđena pravnim poslom. Zahvaljujem.

Slobodan Homen ima reč.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, biću vrlo kratak. Postoje određene okolnosti kada je i predlagač zakona smatrao da treba naplatiti manju taksu iz prostog razloga jer se ne radi o kupovini imovine ili činjenici da je neko zaradio novac, pa sada sebi kupuje nešto novo ili poboljšava svoje imovinsko stanje, već o vrlo čestoj situaciji kada je u pitanju nasleđivanje.
Pročitaću tekst zakona, sa kojim sam naravno saglasan, naš predlog je da se proširi krug lica koji će imati pravo na umanjenje takse. Znači, za sačinjavanje javno-beležničkog zapisa ugovor o poklonu između roditelja kao poklonodavca i deteta kao poklonoprimca kada je predmet poklone nepokretnost plaća se 50% od takse. Naš predlog je vrlo jednostavan. Potpuno je u redu da između roditelja i deteta se plaća umanjena praksa, ali naš predlog je da se proširi krug lica. Konkretno, ako je ostavilac na primer deda ili baba i ostavljaju unuku. Takođe, smatramo da ovde postoji uslov kada je u pitanju nasleđivanje da se primeni manja taksa i da nema nikakvog razloga da se ona naplaćuje u punom iznosu.
Mislim da je ovo dobro. Da je ovde veliki broj slučajeva kada se sastavlja ovakva vrsta ugovora o poklonu i da nema nikakvog razloga da dodatno opterećujemo građane. Hvala.

Na član 2. amandman u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Gordana Čomić i mr Aleksandra Jerkov, i zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Koraić i akademik Ninoslav Stojadinović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)

  Zahvaljujem.
U ovom zakonu, a o tome kada stupa na snagu, postoji član koji kaže da stupa na snagu 1. septembra 2014. godine. Ovo je treći zakon koji je Vlada usvojila i prosledila ga Skupštini na debatu i na usvajanje 22. avgusta 2014. godine, sa članom u kojem tvrdi da zakon treba da stupi na snagu 1. septembra 2014. godine.
I u prethodnim obrazloženjima sam za izmenu teksta člana o stupanju zakona na snagu predložila, ovog puta zajedno sa koleginicom Aleksandrom Jerkov, da zakon na osnovu Ustava stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Ono što je zanimljivo je pitanje da li ćemo u Danu za glasanje, kada budemo glasali o ova tri zakona u načelu i u pojedinostima, da li ćemo glasati o tome da zakon stupa na snagu u roku kraćem nego što je Ustavom predviđeno? Ako ćemo glasati, čemu služi ovaj član, a ako nećemo glasati kako će ovaj zakon stupiti na snagu 1. septembra 2014. godine, kada Ustav propisuje da to bude osmog dana od dana objavljivanja?
Nije to toliko pravna sitnica, ili normativa, koliko je paradigma o načinu na koji Vlada obavlja svoje poslove, koja god vlada, i o načinu na koji Skupština ne uspeva da utemelji svoje mesto u pravnom sistemu i u odbrani Ustavnih nadležnosti koja je data svakom od nas narodnih poslanika. Može da bude poseban član u zakonu koji će stupiti na snagu mimo drugih članova zakona, može da bude datum ako je zakon usvojen mesecima ranije, ne može da stoji 1. septembar 2014. godine ako je predlog zakon usvojen 22. avgusta, usvojili vi amandman ili ne usvojili. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Ovo je amandman koji je naša poslanička grupa podnela na sva tri zakona i kažem, već kao i prethodni put, da se slažem sa argumentima koje je iznela koleginica Čomić u pogledu potrebe za prihvatanjem ovakvog amandmana.
Moram da podsetim na ono što sam govorila već i u raspravi u načelu, Vlada je u obrazloženju zašto odbija ovaj amandman pozvala se na to da Zakon o javnom beležništvu počinje da se primenjuje 1. septembra, pa je neophodno da istog dana počne da se primenjuje i zakon o izmeni i dopuni zakona o sudskim taksama. To isto stoji i kod zakona o overi potpisa, prepisa i kod zakona o prometu nepokretnosti. Ali zašto je došlo uopšte u situaciju da mi moramo dan pre stupanja na snagu, odnosno pre početka primene Zakona o javnom beležništvu da usvajamo ove zakone i da za manje od 24 sata oni moraju da stupe na snagu?
Ova vladajuća većina upravlja zemljom već dve godine. Morala je da bude upoznata sa stanjem u zemlji i sa potrebama, pa makar u zakonodavnim procesima. Šta je onda razlog što se čekalo da sada, na ovakav način, kršeći ustavne odredbe i kršeći Poslovnik Skupštine i pravila dobrog parlamentarizma usvajamo na ovakav način zakone sa ovako predloženim završnim odredbama? Da li je to nemarnost i nesposobnost Vlade ili bahat odnos prema Skupštini, računajući na apsolutnu većinu koja će izglasati sve što se predloži, bez obzira da li je u skladu sa Ustavom i da li je svrsishodno? Zahvaljujem.