Zahvaljujem.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne)

Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.

Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su ovaj amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić i Vesna Martinović.

Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Amandman na član 31. je menjanje predloženog teksta. Naime, u predloženom tekstu zakona predloženi član govori o stupanju zakona na snagu i kaže: „Ovaj zakon stupa na snagu 1. septembra 2014. godine“. Naš predlog je da tekst člana 31. bude: „Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

U obrazloženju koje je i kolegama koji su podneli sličan amandman, ako ne i istovetan, Marko Đurišić, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić i Ninoslav Stojadinović, kaže se da Narodna skupština može odlučiti o stupanju na snagu ranije od Ustavom propisanog roka, osam dana od dana objavljivanja.

Baš zato je naš amandman ovako – Narodna skupština može, ali Vlada ne može. O tome se radi. Predlog zakona koji je poslat u skupštinsku proceduru Vlada je usvojila i poslala Skupštini 22. avgusta 2014. godine. Nema tog Poslovnika, Zakona o Vladi ili Zakona o Narodnoj skupštini kojim u tom Predlogu zakona Vlada može šaljući dokumenta 22. avgusta da kaže da će on stupiti na snagu 1. septembra. O tome odlučuje Skupština. Svaki put o tome odlučuje Skupština i samo Skupština. Narodna skupština se pita i glasa da li smatra da akt o kojem je diskutovala treba da stupi na snagu ranije od Ustavom predviđenog roka. Ovo ne može da stoji u zakonu.

Koliko god ja imala razumevanja za poruku Vlade da zakon mora da stupi na snagu 1. septembra, ne može Vlada kao predlagač da to piše kao član zakona.

Dodatno, stupanje na snagu ranije od Ustavom potvrđenog roka od osam dana zahteva obrazloženje. Ovde će biti obrazloženje da mora da stupi na snagu jer 1. septembra počinju da rade beležnici, notaroški. Notaroška služba kreće sutra u devet. Ali, suštinski u pitanju je neažurnost Vlade. To ne može da bude opravdanje.

Od februara 2013. godine mi znamo da 1. septembra 2014. godine treba i nemojte da mislite da ovo govorim kao kritiku Vlade. Vi prolazite uz jako mnogo moje dobronamernosti u odnosu na opaske koje sam po istoj ovoj temi upućivala ministrima kojima nisam bila opozicija nego deo vladajuće koalicije. To nije ni prvi i samo se nadam da je poslednji put ili jedan od poslednjih puteva da se smatra da je u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, u skladu sa Ustavom da Vlada usvoji akt 22. avgusta i da u tom aktu piše da će da stupi na snagu 1. septembra. Nema Vlada tu nadležnost.

Još mi u obrazloženju kaže da Skupština ima nadležnost da odlučuje o tome da zakon stupa na snagu u roku kraćem od osam dana. Pa ja to znam. Mi smo Skupština. Sada bi trebalo mi vama da pišemo i to činimo ovim amandmanom. Nijedna Vlada nema nadležnost za ovakav član u zakonu.

Kada dođe trenutak kada završimo glasanje i u pojedinostima i u načelu mi ćemo kao narodni poslanici odlučivati o tome i ovaj zakon će stupiti na snagu. Ne radi se samo o naizgled proceduralnoj stvar. Radi se o vrlo ozbiljnoj stvari kada je u pitanju striktno poštovanje procedura i kada je u pitanju Narodna skupština. Dakle, jedinstvena metodološka pravila i kada je u pitanju naš Poslovnik i kada se, nadam, u pitanju Poslovnik Vlade.

Izvinjava se poslanici Čomić. Iskoristili ste vreme i vaše i poslaničke. Dva plus dva. Nemate više vreme.

Hvala.

Borislav Stefanović kao šef poslaničke grupe ili ovlašćeni. Isto je. Jedna ličnost.

Hvala gospođo predsednice.

Pre nego što nešto kažem, zamolio bih da naš audio tehničar koji ovde vodi računa o prenosu nešto učini povodom veze između mog mikrofona i prenosne jedinice zato što kako mi javlja Laufer čujem se duplo. Pojačavaju se moje reči. Mislim da ih nije potrebno pojačavati. Dovoljno se čuju širom Srbije. Tako da vas molim. Znam da ćete reći da se time ne bavite, ali vas molim da neko pogleda pošto ne bih da se stalno čujem duplo.

Pozabaviću se time jer mi je interesantna materija.

Ne morate vi lično.

Ovaj član 31. sadrži jednu značajnu manjkavost o kojoj je moja koleginica već pričala. Ovo je jedan od krupnijih problema ovog predloga izmena i dopuna Zakona zbog toga što se na jedan prilično lukav način, rekao bih, derogira ovlašćenje Narodne skupštine koje joj je Ustavom dato. Vlada Srbije u svom maniru želi da se sve desi onda kada ona hoće ne vodeći računa o propisima i pravilima i nekom redu u ovoj državi, pa tako i sada.

Dakle, kao što je i rečeno malopre od uvažene koleginice Čomić Vlada Srbije je odlučila ovo ima tako da bude. To sad šta će Skupština da radi, to nas ne interesuje mnogo i to je upravo ono o čemu smo govorili, ako se sećate, pre par dana ovde, da neko pokušava od Skupštine da napravi protočni bojler.

To treba i vas da zabrine, predsednice.

Samo vas molim, taj izraz „protočni bojler“ preformulišite u nešto drugo. Meni je to vrlo uvredljivo za instituciju kao što je parlament.

Stvarno se izvinjavam, kao što se izvinjavam i za „red vožnje“ za koji smo kažnjavani, ali, evo, tu smo danas čuli izraze tipa „stoka“, pa nije niko kažnjen.