Dakle, evo ja ću da ponovim, pošto ste poštovani predsedavajući po mom sudu sada pokazali jedno nestrpljenje i jednu netoleranciju prema narodnim poslanicima koji dolaze iz opozicije. Zašto ste to uradili, ja ne znam, ali očigledno je da to nestrpljenje postoji.
Imao sam pravo kada sam dobio reč da u dva minuta saopštim zašto smatram da ste vi povredili član 8. Poslovnika Narodne skupštine. Vi ste me prekinuli u tridesetom sekundu, niste mi dozvolili da argumentujem to što sam bio počeo da radim i ja mislim da ste vi samo nastavili da kršite Poslovnik Narodne skupštine.
Poštovani predsedavajući Bečiću, ako vi sami priznajete da niste u mogućnosti da obezbedite red na sednici Narodne skupštine, što predviđa član 108. molim vas da prekinete ovu sednicu sada ovde, da date pauzu od sat i po vremena pa da neko drugi ko malo bolje i čuje i vidi vodi ovu sednicu Skupštine. Hvala.

Hvala.
O tome odlučuje predsedavajući, a ne vi.
Da li želite da se Skupština izjasni?

Naravno.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.
(Marijan Rističević, s mesta: Poslovnik.)
Gospodine Ristivojević, ja vidim da vi dižete neki papir a ne Poslovnik. Kada budete podigli Poslovnik, onda ću vam dati reč.
Izvolite gospodine Milisavljeviću.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, ja ću se vratiti na ovaj amandman koji je podneo prof. Pavićević i u kom je on predložio da svi završeni studenti medicine imaju pravo da apliciraju na volontersku specijalizaciju.
Lično se sećam vremena kada je Slobodan Milošević bio u Srbiji, kada su svi mogli da upisuju volonterske specijalizacije. Ja tada nisam bio baš za takvu jednu meru zato što ona pokazuje slabost i nemoć države da vodi računa o svojim mladim lekarima.
Mislim da je mnogo važnije da Ministarstvo zdravlja napravi plan koliko lekara treba državi Srbiji i koliko Medicinski fakulteti, koliko Medicinski fakulteti smeju da upišu studenata na prvoj godini.
Podatak Ministarstva zdravlja je da svake godine 1.100 studenata upisuje Medicinske fakultete, ako sam ja dobio tačnu informaciju iz vašeg Ministarstva, mislim da jesam, a na birou imamo 2.500 zaposlenih i sada je problem oko specijalizacije, gde gospodin Pavićević traži da svi studenti imaju pravo da upišu specijalizaciju, a ja vam kažem – ne, to nije način da rešite problem. Problem se rešava tako što morate da napravite problem koliko državi Srbiji naspram obolelog stanovništva treba lekara i na tome tražite nakon toga da Medicinski fakulteti upisuju adekvatan broj, a ne da štancuju neki broj lekara i spomenuću fakultet u Kosovskoj Mitrovici koji školuje kadar za koju teritoriju naše zemlje.
Dajte da budemo malo ozbiljni prema sebi. Trošimo mnogo velike pare, a pravimo zlu stvar našim mladim kolegama koje jesu pametne, a kada im omogućite da završe fakultet, deca traže da dobiju posao. Dajte da kažemo, problem je u broju koji treba da leči građane u narednih pet, deset ili dvadeset godina. Mislim da je to rešenje.
Ovo rešenje trenutno jeste pomak nabolje, nije najbolje. Pomak jeste nabolje da imate pravo da dobijete specijalizaciju kako bismo malo zanovili kadar mladim lekarima, ali još uvek nismo našli rešenje koliko lekara. Treba plan za Srbiju koliko lekara treba na godišnjem nivou da školuju naši medicinski fakulteti i da to bude zakon za sve, a ne da na mala vrata mnogi medicinski fakulteti nađu načina da ubace 10, 20, 30, 50 studenata kako bi dobili neka sredstva za lične potrebe.
Ovaj amandman jeste dobar. Ja sam ga danas podržao na Odboru za zdravlje i porodicu, ali konačno rešenje će biti kada nađemo načina da tim mladim lekarima kažemo - možete da studirate, možete da dobijete specijalizaciju i nakon specijalizacije, drage moje kolege, najvažnije da oni krenu da rade. Ako ne krenu da rade, nije bitna ni specijalizacija koju su završili. Najvažnije da nastave svoje školovanje, da pomažu građanima za tih 20 godina, koliko ulaže u svoju edukaciju. Hvala vam puno.

Zahvaljujem, dr Milisavljeviću.
Gospodin Marijan Rističević, povreda Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 103. stav 1. i stav 4. u vezi sa članom 107. Dakle, to su neke obaveze propisane Poslovnikom i nigde ne piše da sam u obavezi da držim Poslovnik visoko. Mogu da prepišem deluje Poslovnika, mogu i da ga izgubim, ali je dužnost i obaveza da citiram odredbu Poslovnika na čiju povredu ukazujem.
Prva povreda na koju ukazujem, gospodine predsedavajući, tek iz trećeg puta ste mi pogodili prezime. Ja nisam Ristivojević nego Rističević, a ovde smo svedoci da ste me dva puta prekrstili. Ja sam kršten sa mesec dana. Dakle, nema nikakve potrebe da me bilo ko prekrštava u ovoj sali.
Povreda Poslovnika na koju ukazujem u vezi sa članom 107. jer ovde je iznet uvredljiv i neistinit izraz u vezi člana 107. Ovde je rečeno da moja firma duguje porez i da duguje nešto robnim rezervama.
Evo, ja sam svečano izjavljujem u vezi sa delom govora poslanika jedne male opozicione stranke, vrlo male, da nemam firmu, da ne dugujem porez, a ako on ima dokaze za to, ja ću podneti ostavku na mesto narodnog poslanika ukoliko imam firmu ili ukoliko ta firma duguje porez, ali ako to nije tačno, voleo bih da taj narodni poslanik, koji iznosi neistine koje štampaju u „Blicu“ i objavljuju na B92, takođe podnese ostavku zato što iznosi jednu neistinu. Toliko zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Reč ima narodna poslanica dr Vesna Rakonjac, po amandmanu. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, čuli smo mnogo toga povodom ovog amandmana. Mislim da je dobro uvođenje volonterskih specijalizacija, ali one ne mogu stihijski da se uvode i ne možemo po našem nahođenju da se opredeljujemo za volonterske specijalizacije.
Sve ozbiljne države imaju neke normative koliko je lekara potrebno na koji broj stanovnika i koji broj specijalnosti. Što se tiče volonterskih specijalizacija, i ministar je rekao da su potrebni kapaciteti u ustanovama gde bi se obavila stručna praksa. Prema tome, ne možete dobiti volontersku specijalizaciju van normativa. Jasno je propisano na 100.000 stanovnika koje specijalnosti kako se određuju i dobijaju.
Sledeći postupak je kada jedna ustanova želi da nekog pošalje na specijalizaciju, šalje na stručno mišljenju Zavodu za javno zdravlje, koji pokriva tu teritoriju da li je to kadrovski opravdano ili nije. Nakon toga, taj dopis se šalje ministarstvu i tek uz odobrenje ministarstva se konkuriše u oktobru ili aprilu mesecu na određenoj visokoškolskoj ustanovi, odnosno medicinskom fakultetu i medicinski fakultet propisuje tačno koliko se specijalizanata na godini upisuje. Takav je posao i za redovne i za volonterske specijalizacije bio, takav će i biti.
Što se tiče kadrova, planiranja kadrova, u prethodnom periodu članovi vaše stranke, profesori medicinskog fakulteta sa katedre za socijalnu medicinu, ne želim da spominjem ime profesorke koja je bila radnik Ministarstva zdravlja, je kadrirla ovako, tako i pravila planove, tako da imamo sad ovaj haos koji je tragičan u našem zdravstvu.
Da ne pominjem o formiranju specijalizacije koja se zove specijalizacija iz javnog zdravlja, koja je trajala godinu dana i koja je trebala da zameni sve preventivne grane, a na toj specijalizaciji pravo upisa su imali i oni svršeni studenti organizacionih nauka, razni menadžeri, mašinski inženjeri, bukvalno svi profili, ekološki inženjeri, tako da smo dobili jedan haos na tržištu i prijem ne iz zdravstvenog kadra pod okriljem specijalizacije iz javnog zdravlja u zdravstvene ustanove. Hvala.

Zahvaljujem se, gospođo Rakonjac.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Imate još četiri minuta. Izvolite.