Hvala.
Zahvaljujem koleginici Tomić što mi je ostavila dovoljno vremena.
Uvažena predsednice Skupštine, gospodine Dačiću, gospodine Sertiću, nadam se da nema neke simbolike u tome što poslednji govorim, da je ono što ću reći najmanje je važno. Naprotiv, sa pozicija predsednika Bošnjačke narodne stranke, jedne manjinske i jedne regionalne stranke sa sedištem u Novom Pazaru, najpre da kažem da ću kao partner i kao član poslaničke grupe SNS, naravno, glasati za izbor gospodina Sertića.
Za mene je, pored njegove biografije, najvažnije to što ga je predložio premijer Aleksandar Vučić kao čovek koji je tako ubedljivo pobedio na izborima i ima legitimitet i moramo verovati njegovim predlozima, jer je on i najzainteresovaniji za uspešan rad ove Vlade.
Dakle, sve ono što Vlada bude dobro uradila i u oblasti privrede i ekonomije, to će biti na neki način i veliki uspeh predsednika Vlade, gospodina Vučića, a ukoliko bude nekih propusta i promašaja, takođe to će ići na njegov konto.
Govoriću, da još jednom ponovim, iz ugla predsednika jedne regionalne i manjinske stranke i govoriću o katastrofalnom stanju u privredi sandžačkih opština. Dakle, nakon što je privreda, kao i ostatku zemlje uništena devedestih godina, nakon petooktobarskih promena za koje sam se zalagao i učestvovao u njima, ubrzo je došlo do velikog razočarenja i do izneverenih nada i osim prve Vlade nakon 2000. godine, o njoj ne želim da govorim jer je ona imala veliki zadatak, da vrati zemlju u međunarodne organizacije i uradi mnogo toga, za sve ostale vlade mogu da kažem da su imale jedan nedomaćinski odnos prema sandžačkim opštinama i da su taj deo Srbije potpuno ignorisale i, da tako kažem, zaboravile.
Danas govorim vama, a želim da me čuje, pre svega, premijer Vučić, jer on vodi ovu Vladu i ima najveću odgovornost. Ne bih želeo da se desi da neko sutra može to isto da kaže i za ovu Vladu.
Dakle, nakon 2000. godine došlo je do potpunog uništenja privrede u Sandžaku. Uništene su najznačajnije kompanije u tom regionu - Teka Raška u Novom Pazaru, zatim „Vojin Popović“, „Jelak“ u Tutinu, „Vesna“ u Sjednici, Konfekcija „Iriz“ i „Ljubiša Miodragović“ u Prijepolju itd, itd. Zatvoreno je i mnogo manje poznatih proizvodnih pogona, otpušteno je mnogo radnika.
Danas imamo nezaposlenost u Sandžaku oko 50%, duplo više nego što je u Srbiji, iako je na nivou države i taj podatak visok. Dakle, to dovoljno slikoviti govori u kakvom je stanju privreda u Sandžaku.
Običan narod u toj multietničkoj regiji, bez obzira kojoj naciji i veri pripadaju, žele dobro Srbiji, žele dobro i tom delu naše zemlje, žele, jednostavno rečeno, pravdu i posao, ali država nije imala sve ove godine sluha za tu regiju i zato apelujem sada da je krajnje vreme da se nešto promeni, jer kada je EU ukinula vize, preko 20.000 mladih je odmah otišlo. Da nije bilo toga, verujte da bi u ovoj regiji došlo i do gladi.
Danas sam u ovoj diskusiji čuo, iskreno se radujem tome i mislim da svaki narodni poslanik, bez obzira da li pripada poziciji ili opoziciji, treba da se raduje, da će biti otvoreno u proseku oko 1000 radnih mesta u Nišu, Subotici, Pirotu, Smederevu, Vranju, Jagodini. Taman sam se ponadao da ću tom nizu čuti Novi Pazar, Tutin, Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Sjenica, nažalost, i ovog puta nisam uspeo to da čujem.
Sve ove godine građani Sandžaka su podržavali evropski put Srbije. Imali smo i predstavnike u izvršnoj vlasti, a neke već predugo. To je već poznato, da ne spominjem imena i da ne unosim zlu krv u ionako komplikovan politički život u Sandžaku, ali želim pre svega premijeru Vučiću da prenesem kao narodni poslanik ono što građani Sandžaka i žitelji ovog regiona poručuju i traže od njega, a to je da nam u buduće daju što manje ministarskih mesta, a što više radnih mesta. Zahvaljujem se na pažnji.