Molim za stenogram.

Ne može parlament da utvrdi da radi nešto suprotno Poslovniku i zakonu. Kada je bio izbor ministra finansija pre mesec dana, slažem se da nisam bio, i nisam bio dovoljno skoncentrisan i nisam obratio pažnju na to da je prisustvo gospodina Dačića prilikom izbora ministra protivno Poslovniku i protivno zakonu.
Znate kako, kažu u životu ako vas neko prevari jednom, krivica je na onome ko vas je prevario. Ako vas prevari dva puta, krivi ste vi jer niste naučili nešto iz prvog puta. Mi smo naučili, pogledali smo Poslovnik, pročitao sam vam član 269, a mogu da vam pročitam i član 119. koji govori o tome kada se zakazuje posebna sednica. Pročitao sam vam član 13a. Zakona o Vladi koji izričito kaže da predsednik ne može da prenese ovlašćenja o predlaganju izbora o razrešenju člana Vlade na prvog potpredsednika. U skladu sa Poslovnikom, molim vas da članom 27. da se starate o primeni ovog Poslovnika, da omogućite zakoniti rad, jer u suprotnom nećemo učestvovati u radu.

To je vaša politička odluka, dakle nema zaista nikakvih dodirnih tačaka sa tokom sednice. Kako vi politički odlučite, tako će i biti.
Nemam ništa novo da vam kažem u odnosu na ono što sam pokušala da kažem, ali pošto ni ovog puta ne želite da čujete odgovor, pričate sa poslanikom do vas, vi samo recite da li želite da ispunimo poslaničku odredbu i da glasamo o tome što ste vi iznosili danas dva puta za redom?
(Marko Đurišić, sa mesta: Da.)
Da, zahvaljujem.
Da li poslanici dozvoljavaju da pređemo dalje?
Niko se ne javlja dalje o povredi Poslovnika.
Samo da pogledam gde sam stala, pošto me je omeo prethodni govornik.
Da, stala sam kod vremena određenog od pet sati.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 269. Poslovnika, otvaram pretres o predlogu kandidata za člana Vlade.
Da li želi reč predstavnik Vlade?
Molim za tišinu.
Poslanici koji nisu zainteresovani danas za rad, molim da tiho izađu iz sale, da bi ostali poslanici imali jednaka prava i da mogu da rade.
Saglasno članu 269. Poslovnika, otvaram pretres o predlogu kandidata za člana Vlade.
Da li želi reč predstavnik predlagača, gospodin Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade?
Reč ima Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i predstavnik predlagača. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Na početku bih želeo da kažem da, kao i prošlog puta, ja ovde nisam da predlažem člana Vlade, već da obrazlažem predlog, odnosno da zamenjujem predsednika Vlade, u skladu sa zakonom, u obrazlaganju kandidata prilikom glasanja i rasprave o njegovom izboru.
Ono o čemu se malo pre govorilo, o tome smo raspravljali na prošloj sednici, kada sam ja obrazlagao predlog za ministra finansija, gospodina Vujovića. Imajući u vidu da sam i ja bio predsednik Vlade i da mi je poznata ova odredba, smatram da nije došlo ni do kakvog kršenja Poslovnika. Svaki poslanik ima pravo da o tome razmišlja i da odlučuje na svoj način.
Kao što ste obavešteni, predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, je predložio za novog ministra privrede odnosno ekonomije gospodina Željka Sertića, predsednika Privredne komore Srbije, izabranog člana Borda direktora „Evrokomore“. Ne želim da se sada previše bavimo i da ponavljamo ono što piše u njegovoj biografiji, o čemu ćete se vi informisati ili ste već informisani, ali ono što mogu da kažem to je da smo svih ovih godina zajedno radili sa Privrednom komorom Srbije, najvećom asocijacijom srpske privrede i da je Privredna komora proglašena za lidera privrednog napretka i najdinamičniju privrednu komoru u regionu, a da je sam gospodin Sertić dobitnik priznanja najmenadžer jugoistočne i srednje Evrope za 2013. i 2014. godinu i najevropljanin 2013. godine u oblasti ekonomije.
Po odredbama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, za koje se inače, skromno, kao bivši poslanik, zalažem da se unesu određene izmene, kako bi sam kandidat mogao da učestvuje u raspravi, jer on sve ovo vreme ovde sedi i sluša razne izjave o njemu, što pozitivne, što negativne, a mi kakvi smo uglavnom su više negativne nego pozitivne jer pozitivni nemaju razloga da se previše javljaju, a on nema pravo da odgovori na sve to, tako da sam prošli put ja morao da u ime gospodina Vujovića odgovaram na neka pitanja, ali, to je možda za neku buduću izmenu Poslovnika, možda treba razmisliti o jednoj ovakvoj mogućnosti, da kandidat za člana Vlade može da uzme učešća u raspravi o njemu.
Donošenjem reformskih zakona u prvom redu Vlada Srbije počela je da postavlja temelje za sveobuhvatne ekonomske reforme i razvoj privrede, kao i dobre uslove za takmičenje, konkurenciju i tržište. Reforme donose promene koje neće biti ni malo lake, sigurno će doneti mnoštvo problema, ali, bez tih promena, Srbija neće moći da opstane i napreduje.
Usvajanjem Predloga zakona o privatizaciji i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, učinjen je krupan reformski pomak. Cilj Zakona o privatizaciji je da ubrza proces privatizacije, obezbedi uslove za privredni razvoj i očuvanje socijalne sigurnosti, a cilj izmena i dopuna Zakona o stečaju je da ostvari uslove za poboljšanje poslovnog ambijenta, efikasnije sprovođenje stečajnog postupka i sprečavanje zloupotreba i korupcije u ovom procesu.
Jedan od ciljeva Vlade je stvaranje dobre investicione klime. Posebna pažnja mora biti posvećena privlačenju investicija u izvozno orijentisane projekte, jer je rast privrede kakva je srpska visoko zavistan od uspešne izvozne orijentacije.
Veći priliv investicija u narednom periodu mogao bi da doprinese dinamičnijem i stabilnijem ekonomskom rastu srpske privrede, rastu zaposlenosti i smanjenju nezaposlenosti, postepenom zaustavljanju i prevazilaženju nepovoljnih tendencija u oblasti javnih finansija i zaduženosti.
U ovom trenutku možda posebno treba spomenuti i povoljne tendencije u spoljno-trgovinskoj razmeni, rast izvoza robe i usluga i smanjenje deficita. Poslednji podaci pokazuju na sedmomesečni rast izvoza robe od 12,3% u odnosu na isti period prošle godine, dok je deficit smanjen za 5,9%, uz relativno visoku pokrivenost uvoza izvozom od 72,9%. Beleži se i rast izvoza usluga za 12,9% u prvom polugodištu ove godine u odnosu na isti period prošle godine, kao i rast suficita bilansa usluga za 41%. Izvoz usluga premašuje 2,2 milijarde dolara u prvom polugodištu ove godine.
Povoljan ambijent omogućuje dolazak novih stranih investitora, tako je u ovoj godini planirano postavljanje kamena temeljca i otvaranje novih kompanija, kao što su „Johnson Electric“ u Nišu, „Calcedonia“ u Subotici, „Michelin“ u Pirotu, „Leoni“ u Doljovcu, PKC u Smederevu, a u narednoj „Swarovski“ u Subotici, „North Karton“ u Jagodini i „Geoks“ u Vranju.
Među najuspešnijim primerima partnerstva je i saradnja sa kompanija „Al Rawafed“ iz UAE. Ugovor sa emiratskom kompanijom o zajedničkom ulaganju predviđa osnivanje zajedničkog preduzeća za investiranje u poljoprivredi Srbije.
Celokupna investicija od 140,5 miliona evra obezbeđuju UAE, dok Srbija nema takvu vrstu investicione obaveze.
Prvo ulaganje novoosnovanog preduzeća predstavljaće kupovina dela imovine dva poljoprivredna društva u restrukturiranju, AD „Bačka“ iz Sivca i „Jadran“ AD iz Nove Gajdobre u iznosu od 22 miliona evra i time će se omogućiti otplata dugovanja tih privrednih društava.
Iako su se vlade još od 2003. godine suočavale sa gubicima JAT-a koji su prosečno godišnji bili 35 miliona evra. Tek ova Vlada je uspela da privatizuje tu kompaniju.
Prilikom privatizacije „Jat Ervejza“, koju je obavio „Etihad“, Srbija se obavezala da će investirati 42 miliona dolara, dok će partner iz UAE uložiti do 100 miliona. „Etihad“ kompanija UAE nalazi se među tri najbolje na svetu, uz „Turkish Airlines“ i „Lufthansa“.
Očekuje se da će „Er Srbija“ 2014. godinu završiti sa profitom od milion evra. Osim očekivanog profita, zamenjena je flota, smanjena prosečna starost aviona, povećan broj destinacija, unapređen kvalitet keteringa i kadrovska struktura.
Vlada je odlučna u pronalaženju strateškog partnera za „Železaru Smederevo“, jer je adekvatno rešavanje statusa železare u Smederevu veoma važan momenat u funkcionisanju ekonomije Srbije sa mnogo aspekata. Značaj železare jedinog proizvođača kvalitetnog čelika u Srbiji izuzetno je veliko za snabdevanje svih domaćih kompanija koje su kupci železarnih proizvoda i njenih dobavljača.
Na planu finansijskih mera Vlada je pokrenula program dinarskih kredita za likvidnost sa subvencionisanom kamatnom stopom. U program se uključilo više od 20 banaka, koje ove kredite privrednicima odobravaju sa rokom vraćanja od 24 meseci sa periodom počeka od devet meseci, a maksimalan iznos kamate je 5,95%.
Na osnovu budžetske subvencije u iznosu od 6,9 milijardi dinara poslovne banke će privatnom sektoru plasirati ukupno 1,2 milijarde evra subvencionisanih kredita, što će u bitnoj meri poboljšati likvidnost i funkcionisanje privrednih društava.
Nakon tri meseca realizacije programa banke su odobrile i isplatile preduzećima oko 14.600 kredita u iznosu od oko 640 miliona evra, a u proceduri za odobravanje se nalazi još oko 170 miliona evra kredita.
Takođe bih dodao i informaciju koja je pre neki dan dostavljena, da je u julu mesecu 2014. godine registrovano 769.340 lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
U odnosu na prethodni mesec, broj nezaposlenih je smanjen za 4.029 lica ili za 0,52%. Ovo je već peti mesec za redom kako se broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, znači, ne na osnovu nekih anketa o radnoj snazi, nego na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, koja je ovlašćena da se ovim bavi, da se postepeno smanjuje broj nezaposlenih, a u odnosu na februar ove godine, kada je broj nezaposlenih dostigao višegodišnji maksimum od 793.625, ovo smanjenje ukupno iznosi 24.285 lica, što je za 3,06% manje lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nego u februaru.
Pored svega ovoga što sam rekao i ovih pozitivnih pokazatelja, srpsku privredu čeka rešavanje ključnih problema koji će biti izazov za novog ministra. Novi ministar privrede biće zadužen za dobar plan za oživljavanje privrede, dok privrednici od njega očekuju da ih i dalje razume. Prvi posao ministra biće završetak privatizacije, između ostalih i preduzeća u restrukturiranju.
Privatizacija je veoma zahtevan i složen posao, s obzirom na nasleđene probleme, kao i na činjenicu da više desetina hiljada radnika očekuje da baš njihova firma nađe kupca. Među 502 preduzeća za koje je već raspisan oglas za prodaju jesu i najproblematičnijih 157 preduzeća u restrukturiranju. Samo zahvaljujući ukidanju plaćanja iz budžeta za njih uštedeće se 800 miliona dolara.
Jedan od ciljeva ekonomskih reformi Vlade jeste izjednačavanje prava i obaveza privatnog i javnog sektora. Budućnost je u privatnom poslu, u privatnoj inicijativi i s toga je važno da sektor privrede vodi čovek iz privatnog sektora i to, ko najbolje, iz sopstvenog iskustva, razume probleme sa kojima se suočavaju privrednici.
Cilj novog ministra kao čoveka koji dolazi iz privrede i koji je pokazao dobre rezultate rukovodeći Privrednom komorom Srbije u proteklih godinu i nešto dana nesumnjivo je usmeren ka tome da što više preduzeća nastavi da radi, da nađu strateškog partnera ili novog vlasnika, da se smanji nezaposlenost, povećaju investicije, pripreme osnove za oživljavanje industrije i sveukupni razvoj srpske ekonomije.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja vas pozivam da svojim glasovima podržite izbor gospodina Sertića za novog ministra privrede. Hvala.

Zahvaljujem prvom potpredsedniku Vlade.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović.

Dame i gospodo, predsednice parlamenta, potpredsedniče Vlade, kolege i koleginice, u vremenu teške vremenske situacije u kakvoj se nalazi većina današnjeg sveta, u vremenu kada se svet opet polovi na istok i zapad, Srbija se zbog svog istorijskog i geostrateškog položaja nalazi pred velikim izazovima.
Nasleđe prve decenije 21. veka, još preciznije rečeno, i poslednje 20, ostavilo je mnoge čvorove koji se teško mogu raspetljati, a ponegde je potrebno i seći. Naša privreda je urušavana ratovima, međunarodnim sankcijama i nedomaćinskim odnosom države prema sopstvenom dobru, pa iz bede 90-ih, 5. oktobar, od onih koji su se najbolje snalazili u periodu nesreće, napravio je srpske tajkune. Petooktobarski snovi o boljoj Srbiji za samo nekoliko godina posle 2000. godine postali su noćne more.
Srpski pokret obnove, posle svih stradanja u borbi za bolju, lepšu, ekonomski oporavljenu Srbiju, posle sistematskog ubijanja od strane DB-a, izgubio je onu snagu koju je imao 90-ih. Mi ne možemo i ne želimo sami da menjamo Srbiju, ali smo mogli i možemo da prepoznamo šta je interes države. Zato smo na poslednjim parlamentarnim izborima učestvovali na listi SNS – Budućnost u koju verujemo – Aleksandar Vučić.
Srbija danas ima premijera koji je autoritet. Setimo se nekih prethodnih vlada kada su ministri račun polagali svojim partijama ili partijskim liderima. Vlada je bila podeljena na feude. Sada je premijer taj koji vodi svoj tim i bira svoje saradnike.
Potpisivanje i primena Briselskog sporazuma je nesumnjiv dokaz mogućnosti da se Srbija hrabrom i odgovornom politikom menja. Zaštititi svoje interese, izbeći međunarodnu izolaciju i prihvatiti realnost, to je suština. Uspostavljeni su saveznički odnosi sa najvećom silom današnje Evrope – Nemačkom. Setimo se, to je bilo samo pre tri godine, politike barikada. Sada i SAD veruju da je Srbija spremna da se menja i da odbaci nasleđe pogrešne politike. To je jedini način oporavka, jer će samo jaki saveznici na principima iskrenog odnosa želeti da nam pomognu da opet izgradimo porušeno.
Ministarstvo privrede mora biti servis, a ministar na usluzi svima koji žele da stvaraju, grade i investiraju. Verujem da imamo snage, znanja i mudrosti da se uhvatimo u koštac sa izazovima koji će odrediti buduću sudbinu Srbije.
Čitave generacije, uključujući i moju, stasavale su i najlepše godine su im prošle u beznađu i neizvesnosti. Verujem da ćemo na taj period uskoro gledati kao na košmar, a da nam predstoji vreme u kojem će Srbija biti preporođena i duhovno i ekonomski.
Ovom prilikom nije suvišno ponovo istaći da je prioritet ove Vlade napredak u procesu evropskih integracija i pridruživanje EU. U tom smisli, ali pre svega radi boljeg života naših građana, transformacija srpske privrede u funkcionalnu i konkurentnu tržišnu ekonomiju je nužnost. Naravno da će Vlada i predloženi kandidat za ministra privrede biti suočeni sa mnogim izazovima u toku sprovođenja reformi i preduzimanja mera radi podizanja kvaliteta poslovnog okruženja. Važni zadaci su restrukturiranje velikih sistema i okončanje procesa privatizaciije, kojim će se ostvariti strukturno prilagođavanje privrede. Istovremeno, restrukturirana privredna društva će moći i morati da se uključe u slobodnu tržišnu utakmicu, da posluju u skladu sa zakonima otvorenog tržišta. Sama ta okolnost će predstavljati podsticaj za investicije.
Takođe, moram da naglasim da očekujemo da ministar učini sve što je u njegovoj moći da se Srbija ravnomerno regionalno razvija. Srpski pokret obnove će glasati za izbor Sertića na mesto ministra i želimo mu puno uspeha u radu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvažena predsedavajuća, gospodine prvi potpredsedniče Vlade, budući ministre, naravno, NS će u danu za glasanje, odnosno danas, podržati izbor gospodina Sertića za ministra privrede, pre svega, verujući u izbor predsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića.
Ono što čeka novog ministra privrede nije ni malo lako i ni malo dobro. Pad BDP u 2014. godini biće između 0,5 i 1%. Kako pospešiti privredni ambijent? Malopre je nešto o tome govorio i prvi potpredsednik Vlade. Ja bih o tome malo detaljnije. Pre svega, nas očekuje vrlo brzo, već do 15. septembra, rešavanje firmi u restrukturiranju. Takvih firmi na teritoriji Republike Srbije ima 157, 56.000 ljudi radi u tim firmama.
Ono što mene brine, 15. septembar je relativno kratak rok i ono što bih vas zamolio, budući ministre, jeste da odmah po stupanju na dužnost, sa Agencijom za privatizaciju vidite, mi smo iz sveg srca podržali izmene Zakona o privatizaciji, da se za firme u restrukturiranju ne primenjuje samo aukcijska ili tenderska prodaja. Međutim, na konsultacijama u Agenciji za privatizaciju u ponedeljak, gde sam i sam prisustvovao, činovnici Agencije su nam doslovce rekli da će pre svega za prodaju onih firmi u restrukturiranju za koje postoji interesovanje biti presudna procena i ko da više novca, odnosno 50% od procenjene vrednosti firme biće početna cena i ko da više novca, moći će da kupi pojedine firme u restrukturiranju.
Zašto je ovo problematično? Pošto sam u ponedeljak sam bio u Agenciji za privatizaciju, predstavljao sam jednu firmu „Livnica“ a.d. Topola, koja ima 250 zaposlenih i koja ima mogućnost da dobije strateškog partnera, ali i sam bio svedok npr. pre dve godine kada je slična takva livnica u Leskovcu prodavana. Pobedili su Rumuni na aukciji i oni su tu livnicu u Leskovcu, ovde ima kolega poslanika koji to odlično znaju, isekli bukvalno u sekundarne sirovine u roku od šest meseci.
Zbog toga vas molim, gospodine budući ministre, da povedete računa da nam se ovakve stvari ne budu dešavale i sa ovim firmama u restrukturiranju, a posebno su tu u pitanju livnice za koje postoji interesovanje i koje mogu normalno da funkcionišu.
Ono što vas takođe molim, ja sam kao član Odbora za privredu pokrenuo pitanje, tada je bio gospodin Vujović ministar privrede, kada smo dobili odgovore svi smo se zaprepastili, a to je kolike su plate rukovodilaca firmi u restrukturiranju, pre svega direktora i članova nadzornih odbora. Firme koje godišnje koštaju budžet Republike Srbije i sve građane ove države 700 miliona evra, isplaćuju plate pojedinih direktora preko 300 hiljada dinara u neto iznosu. To su stravične cifre, gospodine Sertiću, na koje neko mora da reaguje. Zbog toga vas i molim da se po izboru vi lično uključite u ovu priču.
Ono što je vrlo važno, osim rešavanja firmi u restrukturiranju, to su javna preduzeća. Javna preduzeća su akumulirala gubitke u 2013. godini od preko 600 miliona evra. Od 710 javnih preduzeća u državi Srbiji 513 posluje sa gubitkom. To je jedan ogroman problem koji vi hitno morate da rešavate, pre svega profesionalizacijom menadžmenta, a i malo proverite direktore, jer imamo situaciju da od 2008. godine pojedina javna preduzeća imaju iste direktore, koji su tri puta povećali broj zaposlenih i od uspešnih javnih preduzeća stvorili gubitaše, a i dan danas volšebno ostaju na takvim mestima. Zbog toga bih vas iskreno molio da tu povedete posebno računa.
Treća stvar o kojoj hoću da govorim jeste siva ekonomija. Ono što je svima nama jasno jeste da siva ekonomija na godišnjem nivou u državi Srbiji odnese jednu prosečnu platu svakog punoletnog građanina Republike Srbije, odnosno negde oko tri milijarde evra se izgubi u sivoj ekonomiji.
Poslanički klub Nove Srbije, ja lično, dobio je pismo, gospodine ministre, od jedne dame iz Beograda, iz neposrednog okruženja republičkog parlamenta, a koja poseduje frizerski salon i koja nas moli da pre svega utičemo na vas da se usklade politike Ministarstva privrede i Ministarstva finansija. Šta to konkretno znači? Ako neko danas ima zanatsku radnju, evo običan frizerski salon, gde ima četiri stalno zaposlena radnika i posle usvajanja mera podsticaja, koje je Vlada Srbije ovde podnela u parlamentu, primi još dva radnika, on dobije uvećanje paušala za 2014. godinu za 120%, njemu doprinosi skoče za otprilike 100%. Kako će sada taj čovek da opstane? On prirodno mora da beži u tzv. sivu zonu ili u sivu ekonomiju, jer on ne može da opstane. Kada pogledate manje sredine u Srbiji, sve su one imale robne kuće. Gde su danas ti radnici koji su radili u tim robnim kućama? Svi su, manje-više, u sivoj zoni.
Ne bih to da citiram, ali bivši ministar privrede, koji je sedeo na vašem mestu, je često govorio o molerima koji, ako imaju jednu malu zanatsku radnju, obaveze tog zanatlije prema državi na mesečnom nivou iznose 200 evra. To je ono što opterećuje sistem i taj sistem to ne može da izdrži.
Ono što bih vas zamolio, ako Ministarstvo privrede donosi podsticajne mere, usaglasite to sa Ministarstvom finansija, jer što bi naš narod rekao, kao da jedan ministar ide drumom, a drugi šumom, i onda nam se dešava da sa jedne strane dajemo podsticaje, a sa druge strane, iste te zanatlije i male firme, koje dobijaju podsticaje, dobijaju znatno uvećane iznose za poreze, odnosno za plaćanje tzv. paušala.
Ono što hoću da napomenem, a mislim da je izuzetno važno za vas, jesu mala i srednja preduzeća. Vi dolazite, barem prema vašoj biografiji smo videli, iz sektora gde ste vodili dva mala preduzeća. Zašto su važna mala preduzeća? Svi su ranije govorili, ministri koji su bili pre vas, da su mala i srednja preduzeća razvojna šansa Srbije. Ako je to tačno, a slažem se sa time da je to tačno, dajte pomozite da mala i srednja preduzeća mogu da uđu i da konkurišu u sistemu javnih nabavki. Ako pogledamo svi skupa, koji sedimo ovde u parlamentu, portal javnih nabavki, videćete da su mala i srednja preduzeća onemogućena različitim uslovima prometa u zadnje dve godine, kao i različitim drugim uslovima da uopšte konkurišu na tenderima koje raspisuju lokalne samouprave, država i pojedina ministarstva. Zbog toga je, gospodine Sertiću, izuzetno važno da tu nađete prostora i da se tim malim i srednjim preduzećima pomogne, kako bi mogli da opstanu.
Takođe sam hteo da vam skrenem pažnju, malopre sam govorio o firmama u restrukturiranju. Od tih 157 firmi jedan značajan deo, nažalost, neće dobiti strateškog partnera i otići će u stečaj. Stečaj je poseban problem u državi Srbiji, a posebno veliki problem su stečajni upravnici. Imamo jedan primer da pojedini stečajni upravnici vode po 20 stečaja, a neki čak i više. Da li verujete, Opština Topola iz koje dolazim, manje-više smo uspešno rešavali stečaj po stečaj, i kada stečajni upravnik proda jednu firmu iz stečaja, najpre što ostavi za sobom haos oko rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, a zatim skoro sav novac koji se dobije prodajom stečajne mase uzme sebi u vidu nagrada za tzv. uspešno završen stečaj ili u vidu fiktivnih troškova koje on donese i koje sudije priznaju u privrednim sudovima, a to su troškovi navodnih obezbeđenja tih firmi, troškovi stečajnog postupka, njegovih kancelarija. Kada vi to pogledate, on 2/3 novca uzme sebi, tako da za bivše radnike skoro ništa ne ostane.
Gospodine Sertiću, ono što bih takođe želeo da vam napomenem i što privrednici od nas poslanika očekuju, a i od vas budućeg ministra, jeste smanjivanje birokratije. Jedan od vaših prethodnika, gospodin Mlađan Dinkić, je bio pokrenuo jednu akciju koja je više bila marketinškog karaktera, a to je giljotina propisa. Podsetio bih vas da smo mi zemlja koja troši negde oko tri milijarde evra samo za razne birokratske propise, da su privrednici u 2013. godini samo za vođenje poslovnih knjiga potrošili 193 miliona evra. To je šansa za vas da se te birokratske procedure pojednostave i da privreda može da krene, da diše punim plućima. To je šansa koju ne smete da propustite.
Kada sam pomenuo bivšeg ministra Mlađana Dinkića, vodila se polemika, na kraju krajeva, o čemu vi morate povesti računa jesu pitanja subvencija, pre svega subvencija koje su davane stranim investitorima, a moram da kažem da su ponekad davane bez ikakvih kriterijuma. Mi smo svi, naročito u kampanjama koje smo imali pred ove izbore, govorili da su one deljene i šakom i kapom po političkoj liniji. Nekada su te subvencije iznosile po 10.000 evra po jednom radnom mestu i odlazile su u ona mesta i gradove gde je tadašnji ministar privrede, odnosno ekonomije imao svoje predsednike opština, odnosno nekakav posebni interes da tamo ta sredstva plasira.
Zamolio bih vas, gospodine Sertiću, pristalica sam da određeni oblik subvencija mora ostati bilo ka domaćim, bilo ka stranim investitorima, da se izjednače domaće i strani investitori, ali da dodela subvencija bude jasna i transparentna i da se odnosi na one investitore koji imaju nove tehnologije, i to je ključna stvar.
Kada pominjem nove tehnologije, moram se vratiti i osvrnuti na priču firmi u restrukturiranju. Ako imamo želju, a mislim da ovde svi prisutni narodni poslanici, članovi Vlade, imaju želju da pokrenu što veći broj tih firmi u restrukturiranju, moraju gledati one investitore koji mogu doneti nove tehnologije i uposliti ljude, a ne gledati pojedinačno da li će dobiti 10 ili 100 hiljada evra više ili manje. Važno je da ta firma opstane. Molim vas da uključite i predstavnike lokalnih samouprava, jer su ti ljudi, koji vode te lokalne samouprave, najviše upućeni u same probleme svih tih firmi koje postoje na tom prostoru.
Ono što bi trebalo napomenuti, malopre kada sam kazao da treba uskladiti politiku Ministarstva finansija i Ministarstva privrede, moraćete da se potrudite da malo pogurate vaše kolege u Vladi.
Malo pre sam govorio o padu BDP u ovoj godini koji će iznositi negde između 0,5 i 1%, a mi ćemo uvek reći - krive su poplave. Naravno krive su i elementarne nepogode koje su ove godine pogodile Srbiju u tako katastrofalnom obimu. Ali, moram da kažem da je kriva i sama inertnost svih nas. Zašto?
Pogledajte koji je pad u građevinskom sektoru. Moramo imati što pre ovde Zakon o planiranju i izgradnji kako bi se same procedure izdavanja dozvola smanjile. Vi morate pokrenuti inicijativu da se što pre integriše Zakon o povraćaju imovine gradovima i opštinama. Imamo stotine hiljada hektara imovine koja je umrtvljena u ovom trenutku, jer je Zakon o povraćaju imovine lokalnim samoupravama mrtvo slovo na papiru. Tu su rokovi vrlo kratko.
Vi morate povesti računa da jednostavno to zemljište za koje sada lokalne samouprave čekaju saglasnost Republičke direkcije za imovinu, više od tri godine, da bi pojedine lokacije prešle na nivo lokalne samouprave, jer se to vodi kao državna imovina pod ingerencijom Republičke direkcije za imovinu. Na žalost lokalna samouprava i ako nađe investitora ne može to zemljište lako da stavi u funkciju. Zbog toga tu će vaše ministarstvo, verujem i vaša energija imati važnu ulogu da se ta procedura završi što pre, da ne govorimo o Zakonu o restituciji koji je takođe izuzetno važan.
Ono što vas molim jeste da morate pogurati još jednu priču jer to je, svi govorimo da nam je poljoprivreda izuzetna i razvojna šansa, izvozna šansa i sve ostalo, ali svakoga dana mi koji dolazimo širom Srbije u ovaj parlament smo suočeni sa različitim nepogodama koje pogađaju naše poljoprivrednike.
Vi morate smoći snage da se pred ovim parlamentom što pre pojavi Zakon o protivgradnoj zaštiti. Ne može se više čekati i gledati u nebo i da se vidi ko kupuje protivgradne rakete? Zašto Sektor za vanredne situacije zataji? Da li tih raketa širom Srbije ima ili nema? I kada ih ima ne dobiju se naredbe da se puca, ti strelci koji treba da dežuraju na tim protivgradnim stanicama, na koji način su plaćeni, ko to plaća? A kada se desi grad on nanese toliku štetu za koju bi moglo da se kupi hiljadu puta veći broj protivgradnih raketa. Ili ako taj sistem protivgradne zaštite nije dobar, dajte ovde predložite zakon, da znamo koji je to bolji sistem i da onda možemo tu politiku da uskladimo, a ne stalno da govorimo da je poljoprivreda naša razvojna šansa, a onda ostavite sve to, i naročito te mučene zemljoradnike, seljake na milost i nemilost, da se mole samo Bogu da ne padne grad.
Evo na kraju da kažem i par pozitivnih stvari. 1. septembra je bilo dve godine od potpisivanja Sporazuma o pridruživanju EU. Već je prvi potpredsednik Vlade Dačić rekao i pozitivne efekte toga sporazuma. Podsetio bih sve, pre svega građane koji gledaju ovaj TV prenos i ovde kolege narodne poslanike da je 2008. godine pokrivenost uvoza, odnosno izvoza, uvoza iz EU izvozom iz Srbije bila negde 44%. Danas, evo u 2014. godini 1. septembra je to već nekih skoro 77%, što je sam pokazatelj da je taj sporazum dobar.
Ono što je potrebno jeste, pre svega omogućiti, kada imamo otvoreno tržište EU i kada imamo sada mogućnost, naravno značajno povećanje izvoza u Rusku Federaciju, omogućiti da se sve procedure o kojima sam govorio, evo već u zadnjih 16 minuta smanje, da ljudi mogu normalno i lakše da otvaraju firme. Naravno da i procedura, da ne govorim više o svemu onome što sam govorio o samom stečaju, bude jednostavniji i kod zatvaranja firmi. Ali ono što je preko potrebno, kada sam već govorio o sivoj ekonomiji, i sa time ću lagano završiti ovaj moj govor, jeste gospodine Sertiću pokušajte da mala i srednja preduzeća pomognete, da male zanatske radnje, to su stotine hiljada ljudi koji su u ovom trenutku u sivoj zoni i koji bi samo kada bi se po jedan čovek prijavljivao omogućilo značajno veće povećanje zaposlenosti i prihoda, kako republičkih, tako i lokalnih budžeta.
Na kraju, gospodine Sertiću, želim vam svaku sreću na mestu ministra privrede. Imaćete u meni i u mojim kolegama poslanicima Nove Srbije iskrene saradnike. Već ste iz ovog mog izlaganja mogli uvideti da jednostavno može pomoći bar savetima da pokušamo ove velike probleme u kojima je trenutno srpska privreda prođemo što lakše, i da već za neke dve godine 2016. godine kažemo da smo uradili domaći zadatak i da smo bar dve stvari rešili, a to su firme u restrukturiranju i to je ono što je za nas najvažnije profesionalizacija javnih preduzeća i smanjenje sive ekonomije. Hvala.

Saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre izabere ministra privrede.
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković. Izvolite.

Poštovana predsednice Skupštine, prvi potpredsedniče Vlade, gospodine Sertiću, veoma mi je drago što ste vi kandidat za ministra privrede. Jedinstvena Srbija će glasati za vas, imajući u vidu da imate privredno iskustvo siguran sam da se razlikujete od prethodnih ministara koji su obavljali funkciju koju ćete vi obavljati u narednom vremenskom periodu.        Vi i ja smo se sastali pre godinu dana sa jednom vašom delegacijom u Jagodini i posle vašeg odlaska iz Jagodine sam konstatovao da zaslužujete neke ministarsku funkciju, a ne znam da li se sećate da sam tada i na tom sastanku sam isto to rekao.
Šta su prioriteti ministra privrede? Prioriteti ministra privrede u ovom vremenskom periodu su kako da pomognemo fabrikama koje rade, kako da pomognemo fabrikama i preduzećima u restrukturiranju imajući u vidu da do kraja godine će te fabrike imati neki drugi status. Neke će biti privatizovane, radiće, živeće od svog rada, a neke će doživeti likvidaciju.
Da ne pravimo iste greške kao što smo pravili kada su neki prodavali fabrike i preduzeća u Srbiji i da su jedni isti kupovali, odnosno jedno lice ili jedna firma, jedan subjekt je kupovao po pet, deset ili petnaest preduzeća i fabrika, a da prethodno se nije vodilo računa da li njegovo matično preduzeće ima bonitet, odnosno da li je na vreme plaćalo sve ono što se zove obaveza. Nadam se da takvu grešku u narednom vremenskom periodu nećemo napraviti.
Molim vas da prestanemo da pravimo loš marketing u Srbiji, fabrikama koje su u restrukturiranju. Siguran sam da to ne radi Vlada Republike Srbije, ni ministri Vlade, ni predsednik Vlade, rade neki drugi zbog jakih konkurencija i sada ako se nešto proizvodi u Srbiji već 50 godina, nalazi se način kako da se ugruva to preduzeće ili fabrika, da je njihova tehnologija proizvodnje zastarela, da ne mogu da izađu na tender, jer ne mogu da proizvedu bez avansa ono što želite da kupite itd.
To je veoma važno u narednom vremenskom periodu i već za narednih mesec dana treba da date neko saopštenje tim ljudima koji rade u tim fabrikama, koje su to fabrike koje u ovom trenutku imaju neku zdravu budućnost i da uz pomoć Vlade Republike Srbije, jer vidim da će Vlada davati dinarske kredite, što je veoma važno imajući u vidu da je kurs evra počeo da raste u poslednjem vremenskom periodu.
Imamo dosta fabrika u Srbiji i treba napraviti jedan predlog da mogu i lokalne samouprave, ukoliko smatraju da postoji neko preduzeće ili Fabrika koja se privatizuje, a da zbog lošeg menadžmenta rada su loše poslednjih godina, da ima pravo o lokalna samouprava da izađe na tender i da kupi to preduzeće, kako bi sačuvalo i radna mesta i sve ostalo.
Privatizacija koja je izvršena od 2000. do 2003. godine je privatizovala samo dobre, uspešne fabrike i dobra preduzeća. Privatizovali smo npr. cementaru u Paraćinu, a govorili su nam da će biti jeftinija cena cementa, da će biti mnogo lakše kupovati cement itd. Šta smo dobili? Ostalo je 80% radnika bez posla, imali smo u Paraćinu preko 50 privatnih preduzetnika koji su zapošljavali od 50-100 radnika, koji su radili sa cementom ili ga prerađivali. Da takve greške u narednom vrmenskom periodu ne pravimo.
Prodali smo fabrike duvana, a poznato je da smo mi druga država u Evropi po broju pušača itd. Treba znati kako da prodate lošu kravu iz štale, a ne da prodate najbolju kravu, a za vas da ostavite onu najlošiju gde nema dovoljno mleka ni za vaše članove porodice, a kamoli da dođete do para ili da prodate.
Ministarstvo privrede mora da sarađuje sa Ministarstvom poljoprivrede i Ministarstvom prosvete. U ovom trenutku poljoprivrednicima ne treba tehnologija za proizvodnju. Nikada se nisam slagao da mi šalju neke eksperte iz Beograda da dođu u Jagodinu da mi edukuju poljoprivredne proizvođače, a moji poljoprivredni proizvođači kao i svi ostali poljoprivredni proizvođači u Srbiji bolje poznaju kvalitet zemljišta, koliko to đubriva treba da se baci na hektar zemlje, koliko litara nafte itd, da se obradi jedan hektar zemlje. Kada ovo kažem ne mislim na ovu Vladu koja je napravljena pre nekoliko meseci, ne mislim na onu Vladu koju je vodio Ivica Dačić.
Znači, veoma je važno da vidimo šta je to što se izvozilo u Rusiju iz zemalja EU. Evo, ja sam vodio privrednu delegaciju i poljoprivrednike u Grčku, vratio sam se prekjuče, bili smo četiri dana tamo, bilo je 210 poljoprivrednika, privrednika, zaposlenih u dečijem vrtiću. Obišli smo nekoliko poljoprivrednih dobara. Verovali ili ne, uslove koji imaju Grci da čuvaju i proizvode meso, odnosno da čuvaju stoku ništa nisu bolji uslovi nego uslovi koje imaju naši poljoprivredni proizvođači, ali za njih je bilo bitno da imaju tržište, zagarantovanu cenu, sigurnog kupca. To nedostaje u Srbiji.
U ovom trenutku treba najmanje para za program koji se zove - hajde da kažemo to našim poljoprivrednim proizvođačima šta će da seju sledeće godine. Sada da izvršite anketu niko živi ne zna da li će moći da proda kukuruz, ne znam, krompir, paradajz, papriku i ono što se proizvodi u Srbiji. Ja sam saznao koji su to gradovi u Rusiji, u koje to gradove su Grci izvozili iz regiona Pela i iz regiona Pireia. To su dva regiona koja se bave najviše poljoprivrednom proizvodnjom i već ću da vas informišem pismenim putem, da vidimo kako mi možemo da zauzmemo to tržište.
Poljoprivredni proizvođači u ovom trenutku najteže žive od svih subjekata koji se bave nekim poslom, a najviše rade i imaju najteže poslove. Znači, oni ne traže pare od države, već da država se ne bavi samo statistikom. Evo, pre neki dan smo čuli, ali opet to ne važi za ovu Vladu, znači nije kritika za ovu Vladu, kako, ne znam, 600 hiljada svinja manje je proizvedeno poslednje dve godine nego što je proizvedeno ranijih godina, ne znam koliko teladi, junadi, itd. Mi damo podatak i tu stanemo. Moramo da se bavimo problemom zašto je toliko kilograma, komada manje proizvedeno, da li je uvoz napravio konkurenciju srpskim poljoprivrednicima ili nešto drugo.
Zašto sam rekao i prosveta mora da sarađuje sa vama? Mi u Jagodini imamo problem. Pet italijanskih fabrika se pravi, tri fabrike smo otvorili i nećemo imati koga da zaposlimo u ove dve druge fabrike koje se otvaraju. Zašto? Zato što đaci kada završe srednju školu, 90% njih upiše fakultet i oni neće sa fakultetima da rade u pogonu itd. Moj savet je, ako neko želi da upiše fakultet, a hoće posao odmah, da radi sa srednjom školom, da vanredno završava fakultet i da sam sebe školuje i da država kaže – sledeće godine ugasićemo smerove, ako imamo elektrotehničke smerove ili nešto drugo, kažemo – narednih deset godina nema posla za ove smerove. Šta ima? Ima za stolare, ima za šnajdere, ima za varioce, ima za bravare, ima za pogonske električare, za one električare, instalatere, da mi kroz deset godina ako neko pravi kuću neće imati ko da uvede struju u kuću, jer će ovi stari da odu u penziju.
Dalje, šta je problem. Deci moramo da dajemo savete, a ne ono što oni žele. Poznato je da sve devojčice žele da budu vaspitačice, lekari ili učitelji. Ta tri zanimanja danas u Srbiji ima najviše na birou za zapošljavanje i mi nemamo gde da zaposlimo te mlade ljude. Kao nekada kaže – pusti dete da upiše šta ono želi i šta voli. Jeste, šta želi i šta voli, ali ne može da se zaposli sa tom strukom kada završi tu školu ili taj fakultet. To je takođe vezano za vašu oblast i za nova radna mesta.
Šta je to što se zove ulaganje, a da pare ne propadnu? U ovom trenutku država ne može da ulaže u velike gigante koji su propali, a tehnologija proizvodnje zastarela. Hajde da vidimo sa onima koji ostaju bez posla ili su ostali bez posla, a neki su majstori ili stručnjaci koji su radili u nekim preduzećima i fabrikama, da vidimo da im damo porodični kredit, gde se porodica zapošljava. Porodična preduzeća nigde u Evropi nisu propala zato što porodično preduzeće ne potpisuje štetne ugovore i zato što porodično preduzeće vodi računa šta je to što je plasman ili njegov proizvod, šta je to što je sigurnost i na taj način u velikoj masi da zaposlimo i veliki broj radnika i da omogućimo onima koji žive, a pogotovo na selu da mogu da ostanu i dalje sa svojom decom da žive na selu.
Ne slažem se sa diskutantima koji kažu – ne treba davati pare stranim investitorima, da im damo subvenciju. Ljudi, samo da vam kažem, obišao sam 20 država u poslednje tri godine, a poslednjih godinu i po dana sve države iz kojih su dolazili investitori u našu državu, u Bugarsku, u Češku, u Rumuniju i ne znam gde još, te države sada daju veću subvenciju nego što daje Republika Srbija, i ne subvenciju za novo zaposlene radnike, nego subvenciju na osnovu procene vrednosti mašina koje ima taj subjekt, a želi da ode iz te države. To moramo da radimo mi koji nemamo visoke funkcije.
Mnogo je teže predsedniku Vlade, vama kao ministru, gospodinu Dačiću kao ministru inostranih poslova da ode kod svog kolege i da kaže – hajde ti meni sada daj neku fabriku da ja tu fabriku odvedem u Srbiju. Naravno da će onaj veći – kolega, vi ste promašili temu, ne želim da mi odlaze privrednici iz moje države u vašu, već da zadržim te privrednike. Zato mi koji nemamo visoke funkcije, čak i poslanici i predsednici raznoraznih odbora i ta međudržavna prijateljstva, da ne bude rusko-srpsko poslaničko prijateljstvo, da jedemo, pijemo i igramo fudbal. Malopre sam čuo da kažu da idu da igraju fudbal, a imaju obe leve noge i sada će ovi poslanici da idu da igraju fudbal. Ljudi, da iskoristimo to prijateljstvo i ovaj vremenski period.
U privredi, oni koji se bave privredom, zna to i Feman, znate to i vi gospodine Željko, da u privredi kada izgubite jedan dan i mesec dana ne možete nikada više da vratite.
Šta još? Nijedna delatnost, nijedna oblast ne traje večno. Zašto ste vi imali kompanije u kojima ste imali više delatnosti? Na dve izgubite, na dve bude saldo nula, na dve zaradite i tako ste godinama poslovali. Mislim da sada privrednici ne znaju koje su to delatnosti budućnosti i zanimanja i da oni kažu – mi ćemo sada da uložimo ovoliko ili onoliko para i da stanemo na ekonomske noge. Da vam kažem, poslednjih deset godina u Srbiji ako želite da ne propadnete mogli ste da imate ulaganje koje ćete vratiti za šest meseci. Ako imate ulaganje koje ćete da vratite za pet godina, onda ste propali. Zašto? Zato što se menjaju zakoni, gubi se tržište, konkurencija je veoma jaka. Potpisali smo dosta međunarodnih ugovora i CEFTA i ne znam šta još smo potpisali, gde stvaramo mogućnost i pravo onima koji su nas navodno stavili na listu čekanja da uđemo u EU.
Jedan sam od boraca i Jedinstvena Srbija za ulazak u EU i prestigli smo 2008. godine, ali i danas kao i 2008. godine, stalno nam govore kako smo mi na pragu i stalno neki novi uslovi. Imamo sreću što je ministar inostranih poslova Ivica Dačić, pa je on fleksibilan čovek, veoma tolerantan i on zna kako razgovarati sa tim međunarodnim subjektima koji kroje srpsku kapu i građanima Srbije i odlučuju šta ćemo mi imati za ručak. Nisam zato da mi on određuje šta ćemo imati za ručak? Ja sam za to da država Srbija ima poštovanje da smo mi nezavisna država i da nas ne teraju da se tučemo sa bratom ili da bratu zavijamo slavinu, on njemu ili mi nama, kao što i vi gospodine ministre i gospodin Dačić ako se neko naljuti na njega on ne kaže celom društvu nemoj sa njim da razgovaraš. To je najprostiji način kako bih objasnio tom nekom međunarodnom subjektu ako me tera da uvedem sankcije Rusiji itd.
Znači, mi smo neutralna država, poštujemo sve, naravno i one koji su nas bombardovali i oni koji su stisli dugme da se bombarduje Srbija, ničim nismo izazvali i tek sada istorija pokazuje koliko smo mi bili velika žrtva. Naša sreća je i što predsednik Vlade takav da ne prihvata nikakav ultimatum i da ne može nama niko više da određuje i da mi svake nedelje i svakog meseca donosimo neke međunarodne zakone, a da ti zakoni mogu da se donose u zemljama članice EU, tamo su velike plate. Niko ne govori kolike su plate u Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj, nego govore koje su cene usluga, ono što se zove infostan da je ovde u Srbiji mnogo jeftinije, a da je tamo skuplje, naravno i ta preduzeća moraju da imaju redovnu naplatu itd.
Isto tako se ne slažem sa prethodnim govornicima koji kažu, ne treba državni organi da imaju visoke plate. Pa, ne može ministar Željko koji je zarađivao 30.000 evra mesečno, poštenim radom, da kaže - sad ćeš ti Željko da radiš za 100.000 dinara. Da li će taj Željko da ima volju da ide na posao? Da li će ostali ministri?
Tu podršku moramo da damo i premijeru i ona preduzeća javna koja su uspešna mora direktora i menadžment da stimuliše. Oni koji su propali, menjamo direktore, ako i to ne prođe, menjamo način proizvodnje ili usluge, ako i to ne prođe, ubacamo novu delatnost u to preduzeće i kažemo oblast ili delatnost koju se vi bavite više nije profitabilna. Veoma je čudno kako to sada objasniti nekom da guverner Narodne banke kao ima 500.000 dinara platu, pa je to mnogo. Nije mnogo. Da sam ja neko stimulisao bih svakog od ministara. Dačić ministar unutrašnjih poslova, ako je otišao u Francusku ili negde napravio posao, on mora da ima stimulaciju.
Kaže - hej ljudi, mi to radimo svi jer volimo Srbiju. Pa, naravno voli Srbiju, a ne može celog veka da radiš džabe, a sa druge strane da neko drugi ima koristi, a da ti brineš o svakom čoveku koji živi u Srbiji. Evo i to je moj predlog i predsedniku Vlade da se napravi jedan kriterijum i stimulacija, jer ako mi imamo iste plate, ista vrednovanja onda nema motiva za rad i mora da se napravi i gradacija da znamo šta je to malo, šta je to malo veće, šta je ono što se zove najveće.
Bio sam 25 godina na privredi, više nisam vlasnik preduzeća, ali tako sam radio i jedino tako može da ti da rezultat, ako si transportno preduzeće taj neće da ti ukrade naftu, ako je vozač „Laste“ ili ne znam šta onaj šef neće da deli da ne znam uzima više naftu nego što troše autobusi sa vozačima biće svi zadovoljni. Tako se radi u drugim državama. Zašto mi nemamo sposobne kadrove u Srbiji? Ljudi, mi nemamo sposobne kadrove. Sposobni kadrovi su pobegli ili su vlasnici preduzeća, ali ako si vlasnik preduzeća onda ne znam svakog dana si na nekom udaru ili si otišao ili su otišli nege u neku drugu državu.
Drago mi je što predsednik Vlade pozvao nekoliko uspešnih privrednika i da vidi ako oni kritikuju Vladu, onda dođite ovamo, i evo tebi, ti ćeš biti direktor Železnice, pa da vidimo da ti kao neko ko kritikuje, a uspešan si privrednik, da vidimo kako ćeš to preduzeće izvesti na put i da niko ne ostane bez posla, da se poveća promet itd.
Jedinstvena Srbija će podržati vas, gospodine Željko za ministra. Podržavamo sve ono što je do sada radila Vlada Republike Srbije i mogu da vam kažem da Vlada Republike Srbije ima veoma visok međunarodni rejting, a to je dobro za one koji žele da rade i da stvaraju u Srbiji. Hvala vam.