Gospodine Veselinoviću, ja vas molim da se vratite na temu dnevnog reda. Evo, ovo vreme što sam vas prekinuo, odbićemo od vašeg izlaganja. Drago mi je da ste zapamtili ekspoze predsednika Vlade.

Zapisao sam.

I zapisali. Naravno, drago mi je što ga citirate, ali, izbor Vlade je završen. Imate pred vama zakone i ja vas molim da pričate o njima.
Znači, pričate o zakonima koji su do sada bili na snazi i koji su baš i doveli do jedne ovakve situacije o kojoj sada govorite, zato vas molim da se vratite na diskusiju, s tim da vidimo hoće li, po vama, da se popravi stanje u prosveti ili će da se pogorša? Slažem se da je mnogo stručnjaka otišlo iz Srbije, ali to je posledica nekih ranijih zakona koje sada hoćemo da ispravimo. Ako je u tom smeru usmerena vaša diskusija, onda sam ja prekršio Poslovnik što sam vas prekinuo. Ali vas molim da se vratite na temu dnevnog reda. Izvolite.

Gospodine Arsiću, hvala vam na instrukcijama. Da li bih mogao da ih dobijem u pisanoj formi, kako bih mogao da se držim tih vaših instrukcija? Nema potrebe da se ponovo uključujete. Hvala.
Evo, kako će ovaj zakon da se odrazi na nauku, naučne radnike, ljude koji su u obrazovanju? Odraziće se tako da će obrazovanje i nauku držati entuzijazam ljudi koji rade u obrazovanju i nauci, a ne mere državne vlasti. Neko je to malopre zgodno pomenuo. Samo taj entuzijazam drži ljude u nauci i obrazovanju. Ni plate, ni položaj, niti bilo šta im pruža gospodin Verbić, odnosno njegovo ministarstvo, niti Vlada Srbije. Na taj način ovaj zakon tretira nauku i obrazovanje. Nema ovde novih mera, podsticajnih mera, koje bi mogle da omoguće i daju nadu ljudima da ostanu u zemlji.
Koliko ste, gospodine Verbiću, kroz ovaj zakon i zakone koje nameravate da donesete omogućili dostupnost visokog obrazovanja običnim građanima, odnosno studentima? Šta ste učinili da i siromašno dete može školovati na fakultetima i višim školama? Učinili ste puno za te više škole, kroz mere koje dajete ovoj Vladi, da bi njihov priliv od studenata bio što veći, finansijski priliv.
Neki su danas legitimno branili interese visokih škola kada su govorili o master studijama na visokim školama. Tu postoji ozbiljna opasnost, gospodine Verbiću, od tih master studija na visokim školama. Nisu džaba kolege ukazivale na konfuziju do koje će te master studije dovesti. Poslodavci ne mogu da se snađu u svim nazivima, zvanjima koji su proizvodili dosadašnji zakoni.
Jedan primer. Osoba koja je završila srednju medicinsku školu, medicinska sestra, i završi visoku poslovnu školu, njeno zvanje je visoka medicinska sestra. Ona će sada biti master visoka medicinska sestra. Kakav će odnos njenog zvanja biti u odnosu na lekara? Čije zvanje će biti više?
Da li odgovarate na izazove prakse koje donosi ovaj zakon? To je ono što smo rekli da jeste konfuzija da će ovaj zakon stvoriti konfuziju u tom pogledu. Niste ni jednom rečju spomenuli drugi akt koji mi danas razmatramo, a to su Horizonti 2020, mogući izvoz za nedostatak sredstava kojih nema u vašem budžetu. Ni jednom jedinom rečju. Da li ste nam dali odgovor? Da li ste stvorili uslove za naše naučnike ili ljude koji rade na fakultetima da mogu uopšte učestvovati u tim projektima Horizonta?
Postoje podaci da je mali broj ljudi uopšte ispunio uslove da učestvuju. Niste nam dali odgovore i zbog toga što nas nema u nekim međunarodnim projektima. Niste nam dali odgovore zbog toga što oduzimate nezavisnost Komisiji za akreditaciju. Ne možete mi reći da zakonom koji ukidate podrčun Komisiji za akreditaciju da ostavljate toj komisiji bilo kakvu nezavisnost. To jeste uslov da bi oni bili članice nekih međunarodnih organizacija, ali u praksi to izgleda, makar takvu informaciju imam od ljudi koji rade u Komisiji za akreditaciju. Da oni iz svojih sredstava, ličnih plaćaju sekretarice. Da li je to tačno gospodine Verbiću? Kada su im ukinuli taj podračun na neki način su ga ispraznili pre ovog zakona, oni nemaju više svojih sopstvenih sredstava i kakva je njihova nezavisnost? Kakva je njihova nezavisnost po pitanju da uzmemo akreditaciju nekom fakultetu? Kada oni zavise od države, zavise od toga da li ćete vi ili premijer ili neko drugi im dati sredstva za spremačicu ili sekretaricu? Da li to postoji i u jednoj zemlji gospodine Verbiću? Da li ste s tim zakonom pokušali da ostvarite ove ciljeve o kojima je govorio premijer Vlade u svom ekspozeu?
S druge strane, čime garantujete, kažete – kod akreditacije doktorskih studijskih programa najmanje jedan recezent mora biti nastavnik, naučnik ili umetnik zaposlen na visokoškolskoj naučnoj ustanovi iz inostranstva. Šta time dobijamo? Šta znači iz inostranstva? Da li se time podiže kvalitet? Da ne nabrajam zemlje iz inostranstva iz kojih bi ti stručnjaci mogli biti i da ne bi podigli kvalitet. Pa, znamo u kakvim naučnim časopisima su naši ljudi prinuđeni da objavljuju radove da bi dobili izboru zvanja, za neke zemlje nikad nismo ni čuli. Pa, da li će sa ovim formalnim ispunjavanjem što je iz inostranstva, pa što niste rekli iz EU, iz nekih zemalja za koje znamo da imaju određen nivo znanja. Mada ni to nije garancija.
Znamo šta se desilo sa pomenutim doktoratom. Bili su neki ljudi koji nisu ni videli taj doktorat, bili su tamo potpisani. Tako da gospodine Verbiću, pozivam vas da malo više razgovarate sa vašim kolegama sa kojima ste do sada radili i da vidite da je stanje u obrazovanju u veoma lošem stanju i da ovaj zakon ne ispunjava uslove popravljanja stanja u obrazovanju i da pokušate da se izborite u okviru Vlade za položaj ljudi u obrazovanju na adekvatan način ili da kao vaš kolega Krstić podnesete ostavku i zahvalite se premijeru. Hvala.

Deset minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Pošto sam vas prekidao dok ste govorili.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što se narodni poslanici pozivaju na ekspoze gospodina Vučića. To smo i želeli. Zbog toga je taj ekspoze obiman, zbog toga se brine o svakom segmentu našeg društva, zbog toga je čitanje ekspozea ovde u ovoj Narodnoj skupštini trajao tri sata, zato što nismo želeli da pratimo praksu vlada do 2012. godine kada je ekspoze bio na jednom dvolistu i zaboravi se u onom trenutku kada se pročita, i više nije važio. Samo je bila bitna forma da se ispoštuje i da se to zove ekspoze. Ne. Ovo je prvi ekspoze, ozbiljan ekspoze u novijoj istoriji parlamentarizma u Srbiji. To je ekspoze predsednika Vlade gospodina Vučića. I drago mi je, i treba, i do kraja mandata podsećajte. To i želimo.

Ne želim da budem neiskren. Odlazili su ljudi iz naše zemlji i 90-ih godina. Odlazili su ljudi iz naše zemlje i posle 2000. godine. Siguran sam da postoje mladi ljudi u ovoj zemlji koji i sada razmišljaju i žele da odu van granica naše zemlje. To je proces koji je težak za naše društvo, ali spočitati zbog čega ne zaustavljamo taj proces za četiri meseca ove Vlade jer krajnje licemerno i populistički od strane gospodina Veselinovića.

Neodgovorno je zato što je podržavao budžete i glasao za budžete u kojima se od budžeta za prosvetu godinama unazad 94% sredstava iz budžeta za prosvetu odvaja i odlazi za plate prosvetnih radnika, a samo 6% za unapređenje prosvete. Čini mi se da je tako.

 

Vreme.

Zar na taj način da očekujemo nešto od prosvete? Sada neko ko je učestvovao    u degradaciji prosvete kaže – zašto ne vraćate mlade ljude? Nemojte da se bavimo populističkim stvarima.
Što se tiče mladih ljudi, želimo da stvorimo ambijent…

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, po Poslovniku.

Član 103. gospodine predsedavajući. Postaje nejasno, maglovito i tajanstveno po kom osnovu ste gospodinu Babiću dali pravo na repliku. Samim tim što prethodni govornik pre gospodina Babića nijednom rečju nije spomenuo ni stranku, niti njega lično, ni uvredljivo, ni u nerazumljivom smislu, a vi ste gospodinu Babiću dali pravo na repliku koju je on prekoračio za 21 sekundu vašom voljom. Pri čemu smo ponovo slušali neka objašnjenja koja zaista više građanima Srbije ne znače ništa.
Da li je moguće da je osnov davanja replike spominjanje nepogrešivog, natpolovičnog, veličanstvenog premijera? Da li mi kada ga spomenemo možemo svaki put očekivati partijsku reakciju u Skupštini Srbije? Jel on predsednik stranke u toj situaciji ili predsednik Vlade Srbije?
Ako ne možemo da spominjemo predsednika Vlade Srbije, onda nam to recite, da menjamo Poslovnik pa da napišemo da se ne sme spominjati predsednik Vlade. Nije mi jasan osnov po kome je gospodin Babić dobio pravo na repliku, jer znam da niko sa opozicione strane ne bi dobio pravo na repliku, u situaciji da neko ovde, a često se koristi spominje predsednika naše stranke ili NDS.
Nema šanse da bi dobio pravo na repliku. Ovo je jedna očigledna nekoegzistentnost. Znam da znate da sam u pravu. Takođe znam da nećete potvrditi, ali je na meni da ukažem na povredu. Hvala.