Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas set zakona koji se odnosi na državnu upravu i državne službenike.
Prvo na šta želim da ukažem je da je ovaj set zakona usaglašen u stvari sa zakonima koji su ranije doneti i to pre svega sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu i to na onaj deo koji se odnosi na minuli rad, ali i usaglašen sa Zakonom o Vladi i ministarstvima i usaglašen sa Zakonom o visokom obrazovanju.
Svakako da ovaj set zakona jeste prvi, mali, ali vrlo značajan korak na putu reforme državne uprave i državne administracije. Ono što kroz predloge zakona o izmenama i dopunama, kako Zakona o državnoj upravi, tako i Zakona o državnim službenicima provejava i što bih ja otprilike stavila kao ključne, to su profesionalizacija rada državne uprave i državnih službenika, zatim povećanje odgovornosti državnih službenika, usavršavanje stručnih službenika. To su otprilike ta tri ključna elementa.
Sada ću se malo više fokusirati na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i to upravu na član 17. kojim se dopunjuje član 97, a koji se odnosi na obavezu državnih službenika da se stalno usavršavaju i stiču stalno nova znanja. Naime, moramo da zaboravimo vreme kada nam je bila dovoljna samo diploma da uđemo u državni organ i da na osnovu te diplome čitav radni vek provedemo u tom državnom organu. Diploma je svakako vrlo značajna za dobijanje zaposlenja u državnom organu, ali ona ne može biti trajna i jedino značajna za čitav radni vek. Iz tog razloga upravo ovim zakonom, izmenama i dopunama zakona precizirano je da su državni službenici u obavezi da se stalno stručno usavršavaju, da stalno stiču nove veštine i znanja, a sve naravno u cilju poboljšanja kvaliteta pružanja usluga, kako građanima, tako i privredi.
Naravno, ovim članom zakona 17, 18. kojim se dopunjuje član 97. predviđeno je tačno i po kom programu se stručno usavršavaju državni službenici. To je opšti program koji donosi nadležno ministarstvo uprave i poseban program stručnog usavršavanja koji donosi rukovodilac za svaku godinu. Osim stručnog usavršavanja koje treba da bude stalno, permanentno i u kontinuitetu, predviđen je jedan poseban oblik stručnog usavršavanja koji se odnosi na stažiranje. Takođe, tim zakonskim odredbama predviđeno je, naravno kada je u pitanju stažiranje, između zaposlenog državnog službenika i organizacije iz koje se on upućuje sklapa se ugovor gde se tačno preciziraju prava i obaveze kako državnog organa tako i zaposlenog državnog službenika koji se upućuje na stažiranje, a predviđena je i obaveza državnog službenika da mora da provede dvostruko više vremena od vremena koje je proveo na stažiranju u tom državnom organu ili drugom, odnosno da provede najmanje godinu dana. U protivnom, dužan je jednokratno da vrati sav novčani iznos koji je obezbeđen u budžetu Republike Srbije.
Osim stručnog usavršavanja koje treba da bude permanentno i stalno, ovde je vrlo značajno napomenuti da ovaj zakon treba usvojiti i sa finansijskog aspekta, odnosno radi otpočinjanja realizacije Finansijskog sporazuma, koji je Evropska komisija potpisala sa Republikom Srbijom decembra meseca 2012. godine, a koji se odnosi na realizaciju projekta – Podrška daljem unapređenju stručnog usavršavanja državnih službenika.
Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, tu bih se fokusirala na tri osnovna segmenta.
Prvi segment je povećanje, odnosno poboljšanje kvaliteta rada posebnih organizacija gde je predviđena mogućnost da direktori i zamenici direktora tih posebnih organizacija, koje se najčešće bave jako stručnim poslom, budu profesori sa visokoškolskih, odnosno nastavnici sa visokoškolskih ustanova. Oni se biraju na vremenski period od pet godina. To je značajno sa aspekta poboljšanja kvaliteta rada tih posebnih organizacija.
Drugi značajan segment na koji se ove izmene i dopune zakona odnose, to je položaj načelnika upravnog okruga. Oni iz statusa državnih službenika na položaju prelaze u status funkcionera, jer njihova osnovna nadležnost jeste u stvari sprovođenje i realizovanje vladine politike, tako da je to apsolutno u skladu sa nadležnošću koju će oni imati. Načelnici upravnog okruga biće izabrani u roku od 30 dana od dana donošenja zakona i biraju se na vremenski period od četiri godine, za razliku od prethodnog perioda koji je bio pet godina.
U ovim izmenama i dopunama zakona takođe se zadnji deo odnosi u stvari na usaglašavanje i sa Zakonom o visokom obrazovanju, ali i sa evropskim zakonima, a to je da državni službenik koji u okviru svojih ovlašćenja ima vođenje upravnog postupka može da bude i državni službenik koji ima završene studije u trajanju do tri godine. Naravno, to je najniža stepenica. Drugim sistematizacijama i drugim pravilnicima može se odrediti da taj stepen stručnog obrazovanja bude i viši.
Ono što posebno želim da naglasim je da ovim predlogom zakona, pre svega Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, ostane rok od 90 dana za donošenje podzakonskih akata. Smatram da predviđeno vreme treba ispoštovati, a donošenje podzakonskih akata je i te kako značajno za implementaciju i za realizaciju kompletnog zakona.
Srpska napredna stranka naravno da će podržati set ovih zakona, a svoje izlaganje završila bih delom iz ekspozea premijera gospodina Aleksandra Vučića, od 27. aprila ove godine, u kome je rekao da državna administracija mora da bude podrška, a ne prepreka investitorima i privatnicima. Nadam se da državna administracija u daljim koracima zaista će postati prava podrška, kako investitorima, tako privrednicima, ali i građanima. Hvala.

Zahvaljujem se gospođi Jevtović Vukojičić.
Reč ima narodni poslanik Vladim Đukanović.
Izvolite gospodine Đukanoviću.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Poštovana gospođo Udovički, ovo je dobar zakon, objektivno dobar zakon. Naravno, nadam se da kada se bude donosio u kompletu, u celini novi zakon da će biti još bolji. Ovde ima jako dobrih rešenja, ima i negde nešto što bih morao pomalo i da vam zamerim, ali nadam se da ćemo u ovoj diskusiji doći do nekih dobrih rešenja i da eventualno se možda nešto i popravi.
Nema nikakve dileme da je nama potrebna profesionalnija i bolja državna uprava, ali ono što jeste problem, kada govorimo o opštem i javnom sektoru, mi se često samo orijentišemo, u stvari globalno gledamo čitav javni sektor, nažalost do skoro nam nije urađen ni popis koliko ljudi imamo u javnom sektoru, još uvek nije ni završeno ni ovo što je namereno, ali prošli ministar finansija čini mi se da je rekao tu cifru od skoro 800 hiljada ljudi, što je zaista strašno, što bi za Kinu bilo strašno, a ne za Srbiju.
Međutim, ono što se da primetiti uopšte u javnom sektoru, a to je da mi u određenim segmentima imamo potpuni manjak ljudi i to je ono što je nedopustivo. Mi imamo preglomaznu administraciju, potpuno nenormalnu administraciju, nefunkcionalnu u mnogo čemu, a recimo imamo potpuni manjak ljudi u inspekcijama. Na primer, vi imate veliki problem sa poreskom inspekcijom, sa tržišnom inspekcijom, imate sa policijom problema, nemate dovoljno operativnog kadra u policiji koji bi na terenu zaista morao da izvršava određene zadatke. Imate, na primer, neko je zapošljavao u policiji ljudi koliko god hoćete u administraciji ali operativnoj imamo jako mali broj ljudi.
Sada kada imate ovaj problem, a to je zabrana zapošljavanja u državnom sektoru, što je uredu, jer više ne može država da izdrži niti privatni sektor može to više da finansira, stvara vam se objektivan problem što u ovim segmentima imate manji broj ljudi. Tu bi moralo nešto da se poboljša ili već da se pronađe neko rešenje, jer ubuduće ćemo imati zaista velikih problema. Posebno sada, recimo, ako država krene sa suzbijanjem sive ekonomije što je svakako nešto što je poželjno. Vi ako nemate dovoljan broj poreskih inspektora pitanje je da li to možete efikasno da završite.
Dobro je rešenje ovo vezano za načelnike okruga da sada postoje državni funkcioneri. Zaista bih vas tu zamolio da povedemo računa, danas kako je zamišljen načelnik okruga i kako to danas funkcioniše, moram da priznam da u mnogim okruzima građani nemaju pojma ko im je načelnik okruga. Mi suštinski imamo jednu osobu koju je Vlada izabrala, ona je načelnik okruga, ali pitanje koliko njega i sami predsednici opština pitaju za bilo šta ili gradonačelnici, i koliko on uopšte ima bilo kakav uticaj u tom okrugu, tako da ako već sada prelazi u status državnog funkcionera mislim da bi mu trebalo dati veće nadležnosti i da ima veći autoritet na kraju krajeva, prema ljudima koji su rukovodioci u lokalnim samoupravama, a i naravno da ga građani mnogo bolje upoznaju.
Moram da priznam, što se tiče javnog konkursa, ovo je jako dobro rešenje, s tim što je trebalo da ostavite da može da se konkurs oglasi u javnom glasilu. Ne vidim zašto je izbačeno, trebalo bi i to da ostane, zato što pored svih ovih stvari koje su navedene, a to je i portal, internet prezentacija, kadrovske službe, sve to je zaista pohvalno.
Pitanje je koliko je ljudi kod nas zaista koristi internet pa neko može samo da kupuje samo dnevne novine. Ne bi bilo loše da se razmisli i samo da javno glasilo da osvane. Inače to je vrlo dobro rešenje, s obzirom da imamo sada na više mesta oglas. Često su se tu javljale zloupotrebe, recimo, kod oglašavanja posebno u ovim javnim glasilima zato što ste imali ovakvo rešenje da to ide i u „Službenom glasniku“ ili u nekom od javnih glasila. Naravno, određene firme da bi, jel tako, dnevne novine radile za određenu političku partiju. Onda samo tim dnevnim novinama daju te oglase i onda naravno te dnevne novine dobijaju određene apanaže, ne tako male za to javno oglašavanje. Tako da je ovo sada dobro rešenje. Imamo sada na više mesta javni oglas, ali bi trebalo ostaviti da i u javnom glasilu ljudi kupuju prosto novine, pa ne bi bilo loše da to tako ostane.
Što se tiče izbornog postupka tu mi je jedna od zamerki. Dobro je što se uvodi ovo rešenje vezano u izbornom postupku da može i na neki malo neformalan način da se raspitujete o kandidatu. Tu treba biti naravno oprezan. Znate, tu mogu često da se jave zloupotrebe. Na koji način se vi to sada raspitujete o nekom kandidatu s obzirom da može neko i telefonski da vam javi, koliko vidim u ovom rešenju.
Znate, hajde da se ne lažemo kod nas se ljudi često igraju Ilije Čvorovića i Balkanskog špijuna, pa onda kažu pokušavaju da nameste onog drugog kandidata, pa kažu – on je pokvaren, on je opljačkao negde nešto. Na taj način oni pokušavaju da ga diskredituju. Ako vi na takav način dolazite do određenih informacija, mogu da se jave određene zloupotrebe, pa bi trebalo razmisliti, da li kada se bude donosio novi zakon da ovakvo rešenje se možda poboljša. Za sada ovo nije loše. Naravno da je potrebno da se malo i na neki drugačiji način raspitujete o kandidatima, a ne samo suvoparno kroz biografiju, odnosno kroz CV, ali svakako o ovome bi trebalo voditi računa i biti oprezan da se ne bi javile zloupotrebe.
Moram da vas veoma pohvalim zbog ovoga što uvodite da je državni službenik dužan da se usavršava. Znači, ne samo što ima pravo, ali on je dužan i plus rukovodilac je dužan da mu omogući to usavršavanje što je veoma dobro rešenje. Mi smo do sada imali mnogo državnih službenika, funkcionalno potpuno nesposobnih za obavljanje te funkcije i nije ih zanimalo da se dalje usavršavaju. Prosto tu su, dobijaju platu, lepa je državna apanaža. Sada su oni dužni da se usavršavaju i dužan je rukovodilac između ostalog da ih šalje na to usavršavanje što je veoma pohvalno rešenje. Znači, nećete moći čitav život da sedite u administraciji, primate platu, a da ne radite na sebi. Takav nam kadar, naravno, nije potreban s obzirom da i tehnološke inovacije su izuzetne, društvo napreduje, imamo progres u svetu i naravno da morate sve to da pratite i ne možete da se začaurite u vašoj kancelariji i da ne radite ništa.
Ono što bih vam zamerio vezano je za član 78. zapravo koji se menja, gde se dodaju neke nove stvari i tu bih vas zamolio da budemo malo oprezni. Mislim da je i koleginica Martinović govorila o tome. Donekle mogu čak i da se složim sa njom, evo iskren da budem, a vezano je za ovo kada može državni službenik da bude razrešen. Zaista nemam ništa protiv, mora o tome da se vodi računa, ali znate kada napišete rečenicu – ako dođe do narušavanja poverene javnosti u taj državni organ. To je zaista malo preširoko, šta to znači ako dođe do nepoverenja javnosti. Tu mogu da se jave mnoge zloupotrebe.
Znate, može neko da vodi kampanju protiv tog nekog državnog organa i da u medijima svašta pišu o tom državnom organu i svakako da će onda javnost, evo recimo u Skupštinu Srbije, pa do prošle godine, zapravo do pretprošle godine, vi ste imali jedno katastrofalno nepoverenje građana u Skupštinu Srbije. Da li bi zaista svi koji rade u Skupštini Srbije trebali da budu smenjeni ili već na neki način diskreditovani iako je to u mnogo čemu vođena kampanja protiv parlamenta na jedna vrlo neprimeren način.
Meni je drago da je prošli predsednik parlamenta, a i sadašnji saziv da su donekle to poverenje građana vratili u parlament, ali moram da priznam da je to daleko od onoga što bi svi mi trebali da očekujemo, da bude to idealno. Naravno, kada imate zbog takve poprilično ružne kampanje koja je vođena protiv ove najvažnije državne institucije u zakonodavnom smislu, onda znate, logično će neko postaviti pitanje – hajde onda sve službenike u Skupštini da smenimo i izbacimo napolje. Znači, tu bi trebalo povesti računa. Zaista je ovo malo preširoko tumačenje.
Takođe, čini mi se da se Zaštitniku građana iz ne znam kog razloga daju malo prevelika ovlašćenja. Razumem za ovo rešenje za Agenciju za borbu protiv korupcije. To je potpuno ispravno i Agencija za borbu protiv korupcije ima tu vrstu nadležnosti da procenjuje da li je državni službenik na adekvatan način radio. Ali znate, davati Zaštitniku građana da on daje preporuke, pitanje je koliko je on kompetentan i da li bi on zaista tako nešto da radi. To je lično moja sugestija. Mislim da bi trebalo ostaviti samo Agenciju za borbu protiv korupcije, a ne i Zaštitnika građana.
Ono što zaista još moram da pohvalim to su poseban stručan ispit. Vrlo dobro rešenje koje se ovde uvodi. Zato što mi moramo stalno da imamo i kada imamo ta usavršavanja samih državnih službenika, moraju konstantno da budu spremni da će polagati određeni stručni ispit. Da im to na neki način bude i obaveza da zadrže to radno mesto. Nama je potrebna, kao što sam rekao, daleko efikasnija i bolja državni uprava.
Verujem da ćete kroz novi zakon koji budete doneli sve ovo usavršiti. U svakom slučaju ovakve zamerke, dok ovo ne dođe sve po amandmanima, možda bi Vlada mogla da razmisli, prosto da se to popravi, a sam zakon kao zakon je dobar i u danu za glasanje će SNS i ja kao njen poslanik svakako ću podržati ovo zakonsko rešenje. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Gospođo predsednice, uvažena gospođo Udovički, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću biti dosta kraći nego uvaženi kolega Đukanović. Pokušaću da dam neki svoj osvrt na predložene zakone današnje.
Današnji predlozi zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, Predlog zakona o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, predstavljaju nastavak reformskih procesa koja je pokrenula SNS kao nosilac Vlade Republike Srbije.
Dobro je što danas imamo ovu raspravu, što imamo raspravu o ovim predlozima, jer oni na kvalitetan način uređuju ovu oblast i daju doprinos u daljoj reformi javne uprave i javnog sektora. Kada kažem reformski procesi, prvenstveno mislim na usaglašavanje ovih predloga zakona sa nedavno usvojenim Zakonom o radu, a Zakon o radu, koji smo usvojili, svakako jeste reformski zakon.
Ovi zakoni imaju za cilj prvenstveno podizanje kvaliteta rada, jačanje kapaciteta državne uprave, preciznije regulisanje prava i obaveza državnih službenika, poboljšanje efikasnosti državne uprave i zaposlenih u državnoj upravi, odnosno državnih službenika i nameštenika.
Izmene i dopune zakona treba da ubrzaju postupke izbora usavršavanja i ocenjivanja državnih službenika što će se odraziti na njihovu motivaciju, čime bi se dodatno unapredio rad državne uprave, ali i podigla veću odgovornost zaposlenih i državnih službenika.
Želeo bih da se pozitivno izrazim prema vašoj konstataciji, gospođo Udovički, da će izmenama ovih zakona rad državne uprave da se profesionalizuje, što se dodatno postiže, ako mogu da primetim, primenom odredbe prema kojoj postavljena lica od sada moraju da budu izabrana na konkursu i to u roku od devet meseci.
Uspostavljanjem novog zakonskog okvira uvodi se novina koja predviđa da je poslodavac, odnosno rukovodilac, u ovom slučaju, dužan da omogući stručno usavršavanje državnom službeniku, što se jasno vidi iz člana 17. kojim se menja dosadašnji član 96. koji glasi: „Stručno usavršavanje je pravo i dužnost državnog službenika da stiče znanja i veštine, odnosno sposobnosti za izvršavanje poslova radnog mesta u skladu sa potrebama državnog organa. Rukovodilac je dužan da državnom službeniku omogući stručno usavršavanje za izvršavanje poslova radnog mesta u skladu sa programima stručnog usavršavanja utvrđenih ovim zakonom“. Dakle, ovo je po meni jedan konkretan benefit koji proizilazi iz ovog predloga zakona.
Usvajanjem predloženih rešenja stiču se uslovi za potpuno sprovođenje Strategije stručnog usavršavanja državnih službenika u Republici Srbiji, ali i Akcionog plana za sprovođenje Strategije stručnog usavršavanja državnih službenika u Republici Srbiji.
Pomenuo bih još i da je ovaj zakon polazna osnova za realizaciju Projekta podrške daljem unapređenju stručnog usavršavanja državnih službenika u okviru Programa IPA 2012. godine.
Ono što bih želeo još da istaknem jeste da ovaj paket zakona predstavlja samo korak ka sistemskom i sveobuhvatnom regulisanju statusa i prava zaposlenih u državnoj upravi i držanih službenika do donošenja Zakona o platama i ostalih zakona koji će konačno na najbolji način urediti čitavu ovu oblast.
Iz svih razloga koje sam naveo, ono što želim da naglasim je da ću podržati ovaj zakon i da ću u Danu za glasanje glasati za usvajanje istog. Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana gospođo predsednice, uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i Zakona o državnoj upravi. Jasno je da se sva četiri zakona odnose na rad državne uprave, kao i na prava, dužnosti i status javnih službenika, nameštenika i zaposlenih u javnim službama.

Ovi predlozi zakona su uglavnom tehničkih karaktera i predstavljaju intervencije zbog usklađivanja sa novodonetim ili promenjenim postojećim zakonima, kao na primer sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu ili usklađivanja radi unapređenja pojedinih segmenata funkcionisanja državnih organa i službeničkog sistema.

Već je bilo dosta reči o konkretnim promenama i novinama koje donose ovi predlozi zakona, pa se neću zadržavati na tome. Iako su neke kolege konstatovale da nema potrebe u ovom domu govoriti o tome šta je državna uprava i o tome koliki je značaj dobrog funkcionisanja državne uprave, smatram da je ipak potrebno govoriti i o tome.

Ja sam u roku završila pravni fakultet i sa 24 godine sam počela da radim u lokalnoj samoupravi gde sam primljena po konkursu bez pripadnosti ijednoj stranci na osnovu svojih karakteristika i kvaliteta. Provela sam u toj državnoj upravi skoro 20 godina na različitim poslovima, naravno, na poslovima diplomiranog pravnika uvek, pri čemu sam često imala kontakt i saradnju i sa državnim organima na različitim nivoima.

Onda smo imali i saveznu državu i republičke organe i pokrajinske organe. Organi državne uprave i lokalne samouprave, kao i službenički sistem moraju da budu efikasni, stručni, obrazovani, jer nema uređene, napredne, stabilne, kredibilne države koja može da se razvija bez takve državne uprave i lokalnih samouprave, kao i da bude efikasni servis građani, jer se finansiraju iz poreza koji plaćaju svi ti građani, a i obrazovani su upravo da bi ostvarivali ova dva cilja.

Državni organi i službenički sistem od velikog su značaja i rade na rešavanju pitanja i problema građana i pravnih lica, primenjuju propise i treba da ukažu na potrebu promene istih, kao i da pripreme tekstove izmena postojećih propisa ili donošenja novih propisa u skladu sa iskustvima na koja u svom radu naiđu.

Ako se ovo nema stalno u vidu državni organi i službenički sistem lako mogu da skliznu u trom, učmao birokratski aparat sa neefikasnim i nepotrebnim administriranjem. Zato ovi predlozi zakona imaju značaj ne po obimu i vrsti promena i novinama koje unose, već po tome što, kako je najavljeno i kako je sama ministarka rekla, predstavljaju početni, inicijalni korak u dugo najavljivanu reformu državne uprave.

Reformom državne uprave bavile su se sve vlade od 2000. godine na ovamo. To je komplikovan i dugotrajan proces koji treba da se odvija kontinuirano.

Zaista se nadam da su se sada već stekli uslovi da se krene sa temeljnom i korenitom reformom ovog važnog segmenta državnog sistema. Iz tog razloga smatram da je i dobro što se pristupilo izradi akcionog plana za sprovođenje Strategije reforme državne uprave, jer je Strategija doneta još 2005. godine. Posebno je pohvalno što je akcioni plan stavljen na javnu raspravu u koju mogu se uključe svi zainteresovani činioci i da daju svoja mišljenja, predloge i sugestije.

Jedan od velikih problema u realizaciji reforme je činjenica da registar zaposlenih ne obezbeđuje potpune, kvalitetne i pouzdane podatke, što znači da ne raspolažemo bazičnim podacima, a bez funkcionalne analize koja treba da doprinese smanjenju broja radnih mesta, gde je to potrebno, ukidanje nefunkcionalnih i nepotrebnih radnih mesta, ali i povećanje potrebnog broja zaposlenih, sa određenim kvalifikacijama i znanjima, shodno zahtevu za modernizaciju i operativnost, ne može se sprovesti kvalitetna reforma.

U svom ekspozeu, predsednik Vlade je najavio da će analiza broja zaposlenih, vodeći računa o merenju učinka zaposlenih, biti završena do novembra 2014. godine, a da će se nakon toga o dinamici i implementaciji u svakom sektoru doneti konkretni planovi i programi. Očekujemo da se uskoro javnosti predstavi i kako je najavljeno propis o strateškim i implementacionim razvojnim dokumentima, osnovama sistema strateškog planiranja u procesu definisanja javnih politika, što je u nadležnosti Republičkog sekretarijata za javne politike.

Poseban problem predstavlja broj zaposlenih u javnim preduzećima, ali o tome je govorila moja koleginica Malović i ja ne bih zadržavala kolege poslanike i vas ponovo iznoseći te podatke.

Svaki početak je težak. Za dobar početak je potrebno prvo da se prizna da nemamo funkcionalnu državnu upravu koja može da odgovori zahtevima moderne i savremene države, koja može da podrži dalji razvoj poslovnog okruženja, kao i da doprinese privlačenju stranih investicija. Ako smo spremni da to sada priznamo, već imamo dobru početnu poziciju za sprovođenje celovite reforme državne uprave.

Moram na kraju da stavim primedbu što su i ovi zakoni stavljeni u proceduru po hitnom postupku, jer smatram da je bilo vremena da se pripreme, da uđu u redovnu proceduru i da je to već postao, na neki način, manir da se zloupotrebljava taj Ustavom predviđen izuzetak kada mogu zakoni da idu po hitnom postupku.

Na kraju želim i da istaknem da reforma javne uprave u najvećoj meri zavisi od političke volje onih koji upravljaju državom, da li zaista žele da sprovedu pravu i efikasnu reformu koja će nam stvoriti dobru i stabilnu državnu upravu kao segment cele državne zajednice.

Nova demokratska stranka i poslanici iz NDS će podržati sve korake koji budu vodili dobrom sprovođenju ovakve reforme. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Slobodan Homen nije tu.
Znači, završili smo sa listom govornika. Nema više prijavljenih za reč.
Pitam sada da li žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa kojima je još ostalo neutrošeno vreme po članu 96. Poslovnika da se jave za reč?
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Imate pet minuta.

Hvala, gospođo predsednice.
Uvažena ministarko Udovički, u ovih pet minuta želim samo da pokušam da napravim kakvu-takvu rekapitulaciju onoga što smo rekli i što su bile naše zamerke i pitanja, u nadi da ćemo dobiti određene odgovore. Pre toga, želim da se vama lično izvinim zato što je jedan segment mog izlaganja mogao biti protumačen na vrlo nepovoljan, negativan, čak nepristojan način. Zbog toga želim ovom prilikom javno da vam uputim izvinjenje, ako je to tako doživljeno, jer to zaista nije bila moja namera.
Ovde se nalazi nekoliko problema koji po nama predstavljaju ozbiljnu prepreku. Jedan se tiče nejasnoće zašto se neko postavlja na mesto funkcionera, a ne daju mu se ovlašćenja da zaista bude funkcioner, dakle, ili da im damo ovlašćenja da može da bude funkcioner ili da zadržimo da je ta osoba državni službenik na položaju. To je prva stvar.
Druga stvar koja se tiče ovih zamerki koje smo izneli, na samu nejasnoću, suviše je široko postavljen princip ocenjivanja i onaj naročito problematičan stav koji se tiče razrešenja, a to je ugrožavanje ugleda ili ugrožavanje tajnosti funkcionisanja određenih državnih organa. To je vrlo široko postavljeno i evo, sada je došao i taj dan u Skupštini Srbije da se kolega Đukanović složio sa mnom i ja sa njim, da ne bude jednosmerno. To pokazuje da je suština u tome da to nije neki opozicioni politički kapric, već zaista predstavlja jedan problem koji može biti podvrgnut ozbiljnim zloupotrebama u našem političkom pravnom životu i životu uprave Republike Srbije.
Da bi to izbegli, još jednom apelujem na vas da tu stvar pokušamo preciznije da predstavimo, da amandmani koji su podneti u tom smislu sa svih strana budu ozbiljno razmotreni i da možete, po nama, ove dve nedoslednosti, da kažem greške, pogrešne poteze ili nejasnoće koje se javljaju ispravimo u nekom narednom periodu, jer shvatamo da cela Strategija za reformu državne uprave ne počiva isključivo na ovim promenama zakonima koje vi sada ovde predstavljate, već su oni samo jedan početak. Tu se slažem sa vama.
Međutim, ja moram kao čovek koji prati funkcionisanje i pravni promet naših propisa da kažem da smo mi prosto ovde zatrpani silnim najavama od strane ove Vlade da će se nešto popraviti i uvek nam se govori – ovo je sad početak, tek ćemo sad uraditi itd.
Molim vas da razmotrite ove primedbe, da razumemo svi da nije stvar u tome što je neko načelnik okruga, da li ga postavlja Vlada. Mi smatramo da to nije dobro, iako je to rađeno i u vreme naše Vlade. Smatramo da ovaj princip treba dodatno demokratizovati i okrenuti ga ka građanima, ali im dati ovlašćenja koja će biti ili izvorna ili oduzeti određena ovlašćenja lokalnih samouprava, pa dati ovim ljudima. To je jedini izvor kompetencije, relevantnosti, uticaja i moći u određenom okrugu. Sve ostalo je samo terminologija i pokušaj prikrivanja i postavljanja na neke lažne osnove da će Vlada suštinski da postavlja ljude po okruzima, davajući im funkcionersku ulogu, a ne dajući im pravno oruđe u ruke da to zaista i budu i da zaista nešto konkretno rade.
Slažem sa svim što je rekao kolega oko rada – nerada inspekcijskih službi, nedovoljne kompetentnosti, nedovoljnog broja ljudi, nedovoljnih ovlašćenja. Bez tih stvari ne možemo uvesti red. Uvođenje reda u državnu upravu je uvođenje reda u Srbiju. Ona se proteže od samog temelja naše države. Ako to ne uradimo i ako su nam koraci ovakvi nedorečeno, stidljivi, nesveobuhvatni, onda mislim da smo zapeli već na samom početku.
Siguran sam da to nije vaša namera i siguran sam da vi to ne želite, ali sam siguran i da ste svesni da ste u jednoj Vladi koja radi delimično, parcijalno, segmentarno, kampanjski. U toj situaciji se pokriva plaštom najava izuzetno veštog medijskog spina i očekivanja grandioznih poteza čak i od minimalnih koraka koje vi sa punom čašću i odgovornošću preduzimate. To niko neće dovesti u pitanje.
Pošto je i kolega rekao, potkrala se jedna mala greška. Moram na kraju da kažem, dugujem to objašnjenje uvaženom kolegi, diplomirao sam u 25. godini, ne u 28. Nije bitno za ovu raspravu, ali je bilo tokom današnjeg dana, pa to sad nije ni važno, ali mislim da je mnogo važnije da pokušate vi, ministarka, sad ovu priliku da iskoristite na ove dve, rekao bih, najkrupnije sugestije ili kritike i odgovorite u vremenu koje vam je neograničeno, za razliku od nas. Hvala.

Zahvaljujem. Nema više prijavljenih.
Da li predlagač zakona želi po članu 96?
Reč ima ministar Kori Udovički. Izvolite.