Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 101 narodni poslanik, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: dr Miljana Nikolić, Miroslav Markićević, prof. dr Vesna Besarović, prof. dr Vladimir Marinković.
Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres o 7. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENI ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANjU.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom načelnog pretresa o Predlogu zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju, pored predstavnika predlagača dr Zlatibora Lončara, ministra zdravlja, pozvala da sednici prisustvuju i: prof. dr Vladimir Đukić, prof. dr Berislav Vekić i doc. dr Ferenc Vinko, državni sekretari u Ministarstvu zdravlja i Gordana Pođanin i Bojana Potežica, državni službenici u Ministarstvu zdravlja.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za zdravlje i porodicu.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, želi reč? (Da)
Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću pokušati ukratko da obrazložim odnosno da objasnim o čemu se radi u ovom Predlogu zakona.

Moraću da se vratim na početak, a to je 2. februar 2010. godine, kada je potpisan ugovor da se nabavi odnosno da se uradi sedam miliona kartica za naše osiguranike, po ceni od 5,16 evra bez PDV-a. Znate kada je bila 2010. godina. Sada je 2014. godina i od svega toga nije urađeno ništa. Došli smo u situaciju pre dva meseca, kada smo jedva izbegli da ugovorene strane odnosno strana koja je bila u obavezi da izradi ove kartice i da sprovede sve ono što je zaključeno ugovorom, došla je sa upozorenjem da će podneti tužbu i da će morati da naplati one obaveze koje postoje iz ugovora, odnosno da će morati da naplati oko šest miliona evra na osnovu ugovora koji imaju i na osnovu onoga što su oni do sada uradili. A šta su oni do sada uradili? Oni su, pozivajući se na ugovor iz 2010. godine nabavili repromaterijal, neophodnu tehniku koja je potrebna, osposobili kadar i napravili oko milion i 150 hiljada kartica. Troškovi svega toga su negde oko šest miliona evra, a sve ono što je u pisalo u tom ugovoru nije ispoštovano.

Iz tog razloga, krenuli smo da vidimo šta možemo da uradimo. Jer, mogu da nas tuže, da nam blokiraju račun, da nam skinu šest miliona evra, a to mogu po zakonu i na osnovu ugovora koji je zaključen.

Ja ću vas obavestiti šta smo uspeli iz te situacije da uradimo: da ne podnesu tužbu; da nam ne blokiraju račun; da nam ne skinu šest miliona evra na koje su imali pravo; da umesto ovoga što smo imali, dobijemo milion i 200 hiljada kartica besplatno za najugroženiji socijalni deo našeg stanovništva; sa cene od 5,16 evra, s koliko se počelo u 2010. godini, došli smo do cene od 2,96 evra. Da vas podsetim da su do sada rađena četiri aneksa ugovora da bi se prolongirali ti termini, ali ni za to vreme ništa nije urađeno. Znači, ova cena će biti znatno manja. Sama ušteda od 5,16 na 2,96 minus milion i 200 hiljada kartica koje dajemo socijalno najugroženijima. To je suština koju trebaju svi da znaju.

Dogovor je takav da ova cena od 2,96, kad se bude krenulo, da vidimo da li će biti još niža i da niko ne zarađuje na toj kartici. Građani će samo platiti onoliko koliko košta cena stvarnog pravljenja te kartice, bez ičega.

Da vidimo šta mi sve možemo da dobijemo sa ovom karticom i da izvučemo iz te kartice maksimum koji postoji za naše pacijente, za naš zdravstveni sistem i za celokupnu državu. Ono što garantuje ova kartica je bolji uvid i kontrola uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, smanjenje zloupotrebe svih utrošaka u procesu zdravstvene zaštite, postizanje maksimalne bezbednosti ličnih podataka osiguranih lica, bolji uvid davaoca zdravstvenih usluga u toku lečenja osiguranih lica i veća mogućnost kontrole rada lekara. To je samo deo onoga na čemu ćemo mi da dobijemo.

Šta sledeće? Kakve su naše uštede vezano za ove kartice? Sa ovim karticama uzeli smo analizu da uradimo, da ne bi bilo da ne radimo analizu, šta dobijamo, šta gubimo. Ovde ćemo ono šta možemo da dobijemo. To je da svake godine Republički fonda zameni negde oko 2,2 papirnih knjižica zbog neophodnih promena podataka na knjižici. To je promena obaveznih uplata doprinosa, prestanak zaposlenja ili završetak školovanja, promena adrese, prezimena, dopunjeni deo za overu markica. Svake godine Republički fond potroši oko 6,5 miliona markica za overu. Ukupan iznos troškova Republičkog fonda za zamenu papirnih knjižica i markica iznosi oko 45 miliona dinara, a uvođenjem nove kartice za zdravstvenog osiguranje više neće biti pomenutih troškova.

To će biti ujedno i velika ušteda za poslodavce jer svake godine procedura overe markica košta blizu 400 miliona dinara. Onda smo išli dalje- u broju nosioca osiguranja i članova njihovih porodica, a to je 3 miliona 480 hiljada, minimum, odnosno broj overa koje idu godišnje. To su dve overe, jer tada se menjaju markice.

Išli smo na vreme koliko se potroši da je to 10 minuta vremena minimum koliko se tu utroši, onda broj sati, pa prosečno bruto uplata i sve su to parametri koje smo gledali na kojima mi možemo da uštedimo.

Imamo dogovor da se do kraja 2016. godine sprovedu i da se zamene sve kartice u zdravstvenom sistemu Republike Srbije, jer želimo da svako može da isplanira svoj budžet koliko god neko mislio, ali tih četiri stotine, četiri stotine i nešto dinara koliko bude ta knjižica, da ljudima damo da imaju dovoljno vremena da mogu da isplaniraju taj trošak da bi se zamenila ta knjižica, ne računajući onih milion i 200 hiljada kartica koje ćemo pokloniti socijalnom…

 

 

Ministre, jedna sugestija. Traže poslanici mikrofon da namestite.

… koje ćemo pokloniti socijalno najugroženijima.

Tako da bi to bilo u najkraćem vezano za ovaj predlog zakona. Istorijat kako je to išlo i šta je ono što smo uspeli da uradimo da izdejstvujemo iz onoga što smo zatekli i što smo primorani obavezama, odnosno sprečavanjem te tužbe i blokiranjem računa i skidanjem novca.

Naravno, tu idu svi faktori koje vi već svi znate, tu je uvezan i elektronski recept i sve ono čemu mi težimo, odnosno da priđemo sistemu i zemljama iz okruženja, i zemljama iz EU koje ovo već odavno imaju, Slovenija od 2000. godine, znači, i sve druge zemlje koje postoje u ovakvom ili sličnom sistemu.

Eto, to je ukratko ono što mislim da je suština ovog predloga. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Da li se izvestioci nadležnih odbora javljaju za reč?

Moram ovako fizički da pogledam zato što su se već prijavili mnogi ovlašćeni.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Imamo već prijavljenih.

Prvi je Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvažena predsednice, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, naravno, poslanička grupa NS će podržati vaš predlog.
Ja sam poslanik koji retko hvali ministre, ali vas iskreno za sve ovo angažovanje koje ste pokazali od izbora za ministra zdravstva moram pohvaliti.
Ono što očekujemo od vas konkretno danas u odgovoru, gospodine ministre, kada je ova tema u pitanju jeste pre svega, vi ste nam rekli da je ugovor sklopljen 7. februara 2010. godine. Očigledno taj ugovor sa firmom gde je bilo 5,16 evra za jednu karticu je nepovoljan, i da li tu postoje elementi da kažemo jedne veće ili manje korupcije i da li su nadležni državni organi krenuli da istražuju ovaj ugovor, jer nelogično je bilo kome ko sluša i sada u TV prenosu i vaše i moje izlaganje ako je jedna kartica 2010. cena bila 5,16 evra, a sada ste uspeli da skinete na 2,96 evra vidi se ogromna razlika? Ista firma pa kako je sada moglo jeftinije, a i koje taj ko je potpisao ovakav štetan ugovor za sve građane Republike Srbije?
Ono što bih takođe želeo da vas upitam, to je, pomenuli ste da će građani Srbije, odnosno ministarstvo, a zatim distribuirati ka najugroženijim građanima Srbije milion i 200 hiljada kartica. Voleo bih da nam kasnije pojasnite samo po kom kriterijumu će se one deliti i koja je to grupa, da li će to ići preko Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, preko centara za socijalni rad u lokalnim samoupravama, ali prosto mislim da građani Srbije zaslužuju da znaju koji su to jasni kriterijumi za tih milion i 200 hiljada građana?
Takođe, ono što smo čuli od vas, sama zamena pojedinačno će iznositi 400 dinara. Po današnjem kursu 400 dinara je oko 3,2 evra, što kada se oduzme od ukupnog broja zdravstvenih osiguranika u Srbiji, dobija se vrlo značajna suma. Neka je šest miliona ostatak, vidi se koliko je to ozbiljna i značajna suma koju će građani uplatiti preko samo ovoga projekta zamene zdravstvenih knjižica do kraja 2016. godine.
Ono što bih vas takođe zamolio, gospodine ministre, a to sam govorio i kada su neki drugi ministri sedeli i obrazlagali neke druge predloge zakona, jeste jedna uopšte procedura koju mi imamo i ako će i u zdravstvu i u nekim drugim oblastima i ako će ova zamena zdravstvenih knjižica prosto ići u tom pravcu da se i birokratija smanji, to će puno značiti, da ne pominjem poznate slučajeve samo porodilja koje rade u privatnim firmama, kakvu imaju proceduru mukotrpnu da bi mogle da ostvare svoja prava.
Iskoristio bih priliku da vas prosto zamolim za jednu drugu populaciju, a to su zdravstveni osiguranici koji se osiguravaju preko poljoprivrede. To je jedna grupa koja nažalost nema ni svoje, da kažemo, istaknute predstavnike ovde u parlamentu, nemaju ni sindikate, a koji imaju ogromne probleme.
Podsetiću vas i zamoliću vas za ovaj period do kraja 2016. godine da pokušate da predložite ovom domu izmene osiguranja zemljoradnika. Zašto vam ovo govorim? Jedan podatak je frapantan, gospodine ministre, da danas svaki drugi osiguranik poljoprivrednik koji živi u registrovanom gazdinstvu nema zdravstvenu knjižicu. To je podatak koji sve mora da zabrinjava, naročito podatak koji je takođe i evo i mene pokrenuo da pričamo o ovoj priči, jeste da smo imali čak pokušaj samoubistva čoveka u Šapcu u filijali PIO iz jednog sela nadomak Šapca 30. jula ove godine, gde je čovek prosto dobio dugovanja koja su iznosila preko pola miliona dinara za svoju porodicu.
Zašto je ovo toliko važno i zbog čega hoću danas ovo da iznesem i pred vas i pred građane Srbije? Obavezno zdravstveno osiguranje poljoprivrednika je krenulo negde od 1986. godine, još iz perioda bivše Jugoslavije. I tada je nažalost i sve do negde 2003. ili 2004. godine bilo dosta anarhično i pre svega te ljude koji su živeli u poljoprivrednim gazdinstvima su ubacivali u taj fond, referenti po mesnim zajednicama. Tu je dolazilo do različitih grešaka gde su na primer i deca koja su bila na stalnom školovanju, studenti, zatim ljudi koji su išli na odsluženje vojnog roka, takođe ulazili u ovaj fond.
Ono što je pokušano da se dovede u red jeste izmena zakona od 2004. godine kada je doneta za vreme prve Koštuničine Vlade, kada je doneta jedna odluka koja je bila od izuzetnog značaja, a to je da ako imamo registrovana gazdinstva, kada nosilac gazdinstva uplati sve doprinose i kada overi zdravstvenu knjižicu, po automatizmu su i drugi koji su bili članovi registrovanog gazdinstva, drugi članovi zajednice mogli da overe knjižicu.
Nažalost, dolaskom Vlade Mirka Cvetkovića 2008. godine, ova je odluka ukinuta i od tada su svi punoletni građani koji se nalaze u jednom registrovanom gazdinstvu, pojedinačno morali da overavaju knjižice. E sada, gospodine ministre, ako vam kažem podatak, a ovo je vrlo bitno i zbog građana Srbije, da danas 2014. godine za jednog punoletnog građanina koji se osigurava preko poljoprivrede, osiguranje na godišnjem novu iznosi 30 hiljada dinara, obavezno zdravstveno osiguranje, plus onima i osiguranje penziono koje iznosi oko 60 hiljada dinara.
Ako pogledate kakva je situacija tih ljudi u poljoprivredi u prethodnim godinama, dolazite do podatka, koji sam rekao na početku, da svaki drugi građanin na selu ima neoverenu zdravstvenu knjižicu,d a postoje dugovanja koja su u lokalnim poreskim upravama preko 500 hiljada dinara za jedno prosečno četvoročlano domaćinstvo.
Ono takođe što je podatak koji zabrinjava jeste da danas ako ja živim na selu i hoću da odem da overim knjižicu u svoju lokalnu filijalu penzijskog osiguranja, da bih je overio najpre mi traže podatak da sam izmirio obaveze za prethodne godine. Ako ih nisam izmirio, gospodine ministre, a nisam koristio te zdravstvene usluge, ne može niko retroaktivno da traži tim ljudima da plate dugovanja za nešto što nisu koristili, a da ne mogu da overe knjižicu u 2014. godini.
To je jedan ozbiljan problem sa kojim se susreću poljoprivrednici od Mačve, Pocerine, Šumadije, Pomoravlja, a naravno i naše kolege u Vojvodini. To su stvari koje i vaše Ministarstvo, u saradnji sa Ministarstvom za rad, boračke i socijalna pitanja, mora ozbiljnije da pokrene pred ovim parlamentom da se ovim ljudima pomogne, jer najveći će problem biti za državu što imamo, kažem još jednom, hiljade ljudi koje žive na selu koji na žalost ne mogu da ostvare ni elementarnu zdravstvenu zaštitu, jer ne mogu uopšte da overe zdravstvenu knjižicu.
To je moj najveći razlog i današnjeg javljanja, jedna molba ka vama, znajući da imate energiju da možete ove stvari da pokrenete. Nadam se da će u ovom roku, do 2016. godine, i ovaj problem doći na rešavanje.
U svakom slučaju, poslanička rupa Nove Srbije će podržati vaše predloge. Nadam se da ćete i ovo pitanje vrlo brzo pokrenuti i da će ono doći ovde na plenum pred poslanike. Hvala vam puno.

Reč ima ministar Lončar. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Evo samo par detalja, da ne ostane nerazjašnjeno.
Što se socijalno najugroženijih, to će, naravno, biti socijalno najugroženiji po zvaničnim podacima, ne po nečemu drugom nego kako naša država ima i Ministarstvo rada koji ima. Socijalno najugroženiji po njihovim tabelama, po njihovim karakteristikama će dobiti te knjižice besplatno.
Proces zamena ovih knjižica neće oštetiti nikoga posebno, odnosno pacijente, zdravstvene radnike, niti sistem uopšte, jer ima dovoljno vremena i to će biti određeno tako da kada jednom radimo ovu stvar da je uradimo kako treba, da budu svi podaci u toj zdravstvenoj knjižici, one što sam već rekao, tako da sa tim napravimo ono o čemu pričamo, da ovo povežemo sa informacionim sistemom u zdravstvu i da konačno imamo jednu pravu sliku šta se dešava, kako se dešava i tek tada možemo da vidimo gde smo mi i šta radimo i da li imamo neki rezultat ili ga nemamo i šta se uopšte dešava u tom sistemu.
Što se tiče poljoprivrednika, ja moram da kažem da smo pre dve ili tri nedelje, zbog nelogičnost koje postoje, o kojima ste vi pričali, pokrenuli inicijativu u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom za rad da se iznađe najbolje rešenje, posebno oko poljoprivrednika, da isto da li ima pola hektara, hektar ili 10 hektara, da ima istu cenu.
Nama je cilj da svi ljudi budu zbrinuti, da imaju tu sigurnost, da ako im se slučajno nešto da mogu da zatraže pomoć, a ne da razmišljaju o ovome. Znači, to je već primećeno, nelogičnosti koje postoje i formirali smo grupu koja razmatra koje bi bilo najbolje rešenje za to.
Ja se nadam da ćemo i uz pomoć svih… Ne samo da kažemo – znate, ima problem, ali da se dođe i sa rešenjima i sa dobrim primerima iz okruženja ili iz EU, da se sa iskustvima drugih ljudi što pre reše, tako da se nadam da će to biti. To je jedan od naših prioriteta. Oni su bili u jednoj zoni koja je bila tu, ali to mora da se ispravi.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Ljiljana Kosorić. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice, gospodine ministre, poštovani gosti, kolege i koleginice, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju. Za naše građane ovo je izuzetno važan problem i mnogi su zainteresovani šta ćemo se mi danas dogovoriti i šta je to šta se postiže sa ovim izmenama.
Naime, kao što ste rekli, Zakonom od 2011. godine određen je rok od tri godine za zamenu zdravstvenih knjižice. Sada je ovaj rok preciziran i to je 31. decembar 2016. godine.
Čulo se mišljenje da bez elektronske zdravstvene knjižice ne možemo napraviti korak napred u informacionom elektronskom sistemu, a ja bih rekla da upravo bez osnaženog i regulisanog informativnog sistema ne možemo uvesti elektronsku zdravstvenu knjižicu, pa bih samo napomenula šta podrazumeva i predviđa uvođenje elektronske zdravstvene knjižice.
Ono što je sigurno najvažnije i za pacijente i za zaposlene jeste povezivanje zdravstvenih ustanova Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i apotekarskih ustanova, što će u potpunosti olakšati rad kako zaposlenim, tako i pacijentima koji će moći i lakše i brže ostvariti svoja prava.
Svakako, tu je i elektronski recept, jer se i predviđa emitovanje recepta od izabranog lekara u sve apotekarske ustanove gde će pacijent moći da podigne svoju terapiju bez dolaska kod izabranog lekara, što će i značiti da se mnogo skraćuje vreme čekanja, a kod izabranog lekara može ići samo za korekciju terapije.
Tu je ušteda kako u vremenu, tako i u papiru, a posebno i u lekovima, veća kontrola prepisane i podignute terapije. Zaista nije mala cifra, jer se predviđa ušteda od 100 miliona evra na godišnjem nivou.
Tu je i zahtev EU u reformi zdravstvenog sistema i veće pristupačnosti upravo ovog zdravstvenog sistema pacijentima, pa i lakše ostvarivanje prava pacijenata.
Ja bih još jednom ponovila ono što ste i vi rekli zbog javnosti, jer su tu velike dileme, da kartica neće sadržati podatke o pružanim zdravstvenim uslugama u zdravstvenoj ustanovi, niti mogu doći do podataka o prepisanim receptima ni drugim obavezama osiguranika.
To bi bilo ono što je benefit u samoj kartici koju ćemo biti, a koji su to problemi sa kojima se susrećemo? Pa, na prvom mestu bih istakla nepotpun i nedostajući informativni sistem. Ta rešenja se očekuju u ovoj 2014. i do kraja 2015. godine.
Uvođenjem informativnog sistema u zdravstvene ustanove podršku je dao DILS projekat, Projekat pružanja unapređenih usluga na lokalnom nivou uz podršku finansiranu iz zajma Svetske banke, uz podršku Ministarstva zdravlja. Dobijen je jedan deo opreme. Urađena je edukacija u zdravstvenim ustanovama, a ostalo je još dosta toga nezavršenog. Ostalo je da se snađu zdravstvene ustanove iz donacija ili na lokalnom nivou.
Danas imamo situaciju da je neophodno regulisati informativni sistem u potpunosti, završiti započeto, jer su kašnjenja očigledna, te je neophodno, a to je i naša preporuka u donošenju budućih zakonskih rešenja naglasiti obezbeđenost sredstava za sprovođenje predviđenih programa kako bi se ispoštovali, a zakoni sprovodili jer je upravo ekonomska situacija i najveći problem u kašnjenju donetih zakona.
Drugi problem bila bi upravo cena elektronske zdravstvene kartice. Čuli smo da je da otprilike 400 dinara, a možda i manja. Najsiromašniji građani, oko 1,2 miliona, dobiće besplatnu zdravstvenu knjižicu. To su uglavnom oni građani koji ostvaruju prava na zdravstvenu zaštitu po članu 22.
Srpski pokret obnove očekuje suštinsku reformu zdravstvenog sistema sa ciljem da svim građanima pruži mogućnost zdravstvenog osiguranja da bi mogli na pravi način da koriste zdravstvenu zaštitu.
Poslanici SPS i DHSS smatraju da su mnogo veći problem od cene elektronske kartice sistemski propusti. Očekujemo da će biti ispravljeni, a raduje nas što je u Strategiji razvoja zdravstvenog osiguranja do 2020. godine naglašeno – opštem osiguranju ka cilju treba težiti, što će za kategorije koje nisu u mogućnosti da plaćaju doprinose zdravstvenog osiguranja, to umesto njih uraditi drugi subjekt, kao što je državni budžet, odnosno Ministarstvo finansija kao rukovodilac budžetskih sredstava.
Zapravo, da li će nastati problemi u dobijanju elektronske zdravstvene kartice i zdravstvenog osiguranja i drugih građana, osim pomenutih po članu 22. Zakonom o zdravstvenom osiguranju, za koje će država obezbediti, tj. da postoje i druge ugrožene grupe? Naime, 400.000 građana, a to je 5,5% stanovništva, nema zdravstveno osiguranje. Šta ćemo sa njima?
Elektronsku zdravstvenu karticu i zdravstveno osiguranje može samo priželjkivati kategorija stanovništva koja se vodi kao poljoprivredno zdravstveno osiguranje. Tu smatramo da su veliki sistemski propusti i neophodno ih je što pre rešiti, jer svako ko je nezaposlen, a posedovao je malo zemlje, iako se poljoprivredom nije ni bavio, najveći broj njih bio je i sada je u kategoriji poljoprivrednog zdravstvenog osiguranja.
Zbog same ekonomske situacije gomilali su se računi i ti građani nisu bili u mogućnosti da koriste zdravstvenu zaštitu. Uglavnom, kad zatreba preglede i potrebnu terapiju i druge usluge su potražili u privatnoj zdravstvenoj praksi, a i dalje se duže i dalje su dužnici.
Šta će biti sa ovim građanima? Upravo, uporedo, kada je 2011. godine i donet ovaj Zakon o elektronskoj zdravstvenoj kartici, država je i ponudila rešenje za njih. U prvoj grupi, za ove poljoprivredne osiguranike, bio je reprogram duga. Bili su obavezi da u 2012, 2013. i 2014. godini kvartalno plaćaju doprinose, s tim će rešenja dobiti 2015. godine, kada se budu izmirile obaveze. Mali broj poljoprivrednika je upravo iskoristio ovo rešenje, tj. neznatan broj i reč je o prividnoj kratkotrajnoj usluzi, jer se ne otpisuje stvarni dug, kamata koja se gomila, a zdravstvena zaštita nije korišćena. Znači, treba da plate nešto što nisu koristili.
Sličan problem je i sa drugom mogućnosti koju je država ponudila, a to je kategorija započinjanja uplate doprinosa. Kamata ide, a građani plaćaju samo glavnicu.
Međutim, ovde bih se osvrnula na jednu treću kategoriju i smatramo da su najveća nelogičnost i trenutno najveći problem građani sa poljoprivrednim penzijama. Uglavnom je reč o ženama zaduženim doprinosom za penzijsko, a imale su godinama zdravstveno osiguranje preko supruga koji je bio u radnom odnosu. Na ovaj način utvrđeno zdravstveno osiguranje traje već 30 godina.
Tek prošle godine, kada je došlo do povezivanja PIO fonda i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, ustanovljen je dug i kamata za zdravstveno osiguranje, a verovali ili ne, ova je odluka u primeni od 01.01.1986. godine, znači skoro 30 godina. Istina je da od tada nema ni jedne potpisane prijave od strane ovih građana, tj. građanki, pojedinca, čak većina nije ni znala da se duži. Prosto, takva je bila politika PIO fonda. Doduše, rešenja su stizala o potrebi uplate PIO fondu. Građani su se pitali o čemu se radi, kako je neko bez njihovog znanja i pristanka mogao da ih obaveže da plaćaju penziono, što je i povuklo činjenicu zaduženja za penziono, zaduženja i za zdravstveno osiguranje.
Podnete zahteve građana za odjavu od penzionog osiguranja odbijale su i drugostepene komisije, te ove propise moramo što pre primenjivati. Jasno je da ključna i suštinska reforma zdravstvenog sistema je neophodna. U danu za glasanje poslanici SPO-DHSS će glasati za predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, o produženju roka zdravstvene kartice do 2016. godine, jer smatramo da do tada treba i prevazići ove probleme sa kojima se susrećemo. Hvala.