Poštovana predsednice, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege, obzirom da sam iz sveta zdravstva, krenuću onom starom latinskom da ovo Ministarstvo mora da krene od samog početka, što bi Latini rekli Ab ovo, ili od jajeta, jer je sve ono što je razgrađivano ili što je razgrađeno za zadnjih 15-ak godina dovedeno do apsurda.
Ovo Ministarstvo je pre nekoliko dana, uz poslanike i uz poslaničku većinu, usvojilo Zakon o kadrovima. Neophodno je imati visokostručne kadrove koje je prethodni režim apsolutno zanemario i koji su praktično prestarili i došli su do kraja svog radnog veka, da bi mogli da se nose sa reformama, da bi mogli da uđemo u promene, da bi imao ko da iznese ovo što se zove zdravstveni sistem i zdravstvo u Srbiji, koje je praktično potpuno srušeno za zadnjih 15-ak godina.
Drugi segment je da se uvođenjem elektronskih zdravstvenih knjižica brzo dođe do podataka koliko imamo osiguranih lica, koliko imamo potencijalnih korisnika u zdravstvenoj zaštiti, da budu precizno na jednom mestu i da budu dostupni sa svim svojim podacima onima koji ih budu koristili. Dakle, da se uvede red, neophodno je da se imaju kadrovi i neophodno je da se ima evidencija o korisnicima usluga u zdravstvu.
Jedan od mojih prethodnika iz prethodnog režima u svom govoru je rekao, obzirom na ovo što se zove kašnjenje u primeni elektronskih kartica koje datira još iz davne 2008. godine, da citiram, taman i mi da preuzmemo vlast to ne bi uspelo. U početku mi je to zazvučalo malo narcisoidno, ali obzirom da znam šta se dešavalo svih ovih godina i sam kolega je pomenuo da je 2008. na 2009. godinu Fond primio sto inženjera koji treba da naprave program i sistem za ovo elektronsko vođenje kartona, knjižica i zdravstvenog sistema, kao i da oni to od 2008. godine do danas nisu uradili ili nisu dobili nalog da urade ili nisu radili. Pitam se šta su oni u stvari radili, zašto su primali platu, ako su od 2008. godine, sto visoko stručnih ljudi bili zaposleni, a nisu napravili taj sistem?
Uzgred budi rečeno, po podacima koje posedujem, Fond zdravstva je milijardu i 800 miliona evra godišnje do dve milijarde 300, različiti izvori različite podatke pružaju. Ako uzmemo da je dve milijarde neka srednja cifra, zaista je za divljenje, ako uzmete da je za deset godina potrošeno 20 milijardi evra ili 20 milijardi dolara, a da je jedan respektibilni zdravstveni sistem, kako vi kažete sada, doveden do ruba propasti, do najgoreg zdravstvenog sistema u Evropi, kako je to uspelo. Neki ljudi bi za 20 milijardi evra napravili potpuno novi zdravstveni sistem da nema ni jedne bolnice, ni jednog doma zdravlja, za vreme od deset godina, a prethodni režim je uspeo da ono što je funkcionisalo, prilično uspešno, za deset godina sroza na taj nivo da mi sada pokušavamo od početka, od jajeta, da pravimo neki sistem koji će funkcionisati i koji će pružati zdravstvenu zaštitu našem stanovništvu.
To je rađeno jako perfidno. Mogu vam reći da je bilo mnogo, mnogo raznih načina i dosetki od najbanalnijih, od overe zdravstvene knjižice za koju vi sada, kada odete na šalter po onim starim obrascima i starim sistemima, da overite zdravstvenu knjižicu, prvo ćete dobiti ceduljicu da vam kažu – dođi za tri dana, ili za sedam dana, ili za 15 dana, pa kad dođete, onda ćete reći, ali poslodavac nije umrežen pa nemamo informacije da li je uplatio doprinose, pa prošetajte malo do njega, pa tako izbegnete nekih 20, 30% ljudi koji se šetaju od Fonda do bolnice, pa tako odu u privatnu praksu. Kada pomnožite sa 100 hiljada pregleda tokom dana i uzmete u obzir igru velikih brojeva, dođete do prvog podatka kako se ljudi iz državnog zdravstva prebacuju tamo gde neki drugi ljudi uzimaju novac.
Isto se događa i sa pacijentima koji dođu iz drugog grada. Svi se razbeže kao da je ušla kuga unutra ili neko sa ebolom, jer ne znaju kako će da pravdaju zdravstvenu uslugu koju su pružili, ako je neko iz susednog grada, a kamoli iz nekog drugog.
Hitni slučajevi se takođe tretiraju tako da svi, ako su iz nekog stranog centra, počnu da beže od njih, ako ne budu sigurni da će opravdati to preuzimanje lečenja kod njih.
Transport pacijenata, takođe, mora da overi izabrani lekar. Imate situaciju da, kada otpuštate bolesnika sa bolničkog lečenja, morate prvo da ga odvedete kod njegovog izabranog lekara, u neko selo ili gde god živi, pa da mu on da nalog za transport, pa da ga vratite u bolnicu, kako bi došao sanitet.
Izabrani lekar, takođe. U domu zdravlja imate 10 ili 15 kolega koji rade, a samo dva ili tri imaju pacijente, pa pacijent dođe, kaže – tvoj izabrani lekar ne radi, na bolovanju je, na odmoru je, a oni ostali koji ne rade sede besposleno. To je divna manipulacija za ostvarivanje, pod navodnicima, profita u zdravstvenom sistemu, koji se troši na neke druge stvari, a ne na lečenje pacijenata.
Sistem kapitacije, lista lekova na koju je neko stavio samo određene lekove. Nisam siguran, ako bi se dalo lekarima na slobodu da po indikacijama propisuju lekove, da bi se nešto više potrošilo, nego kada neko drugi izabere lekove koji će se za određenu bolest davati na recept.
Takvih primera bi moglo da bude jako puno. Ne bih da zadržavam ovaj visoki dom. Mislim da je ovo ministarstvo kadro i voljno da se uhvati u koštac sa ovim problemima. Nadam se da ćemo svi skupa uspeti da reformišemo i podignemo ovo zdravstvo koje je zaista palo na jako niske grane u zadnjih 15-ak godina, a za vreme vladavine prethodnog režima. Hvala.